DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG D RU ŠT VA HRVATS KE GODIŠTE 78 APRIL GODINA 1954 IZVOZ DRVNIH PROIZVODA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA Ing. B. Stamenković I. Opšte napomene Z Z a izvoz drvnih proizvoda u posljednjih tri i po decenija t. j . od 1919. god. kada su narodi Jugoslavije bili prvi put organizovani u jednu državu, karakteristična su tri perioda. Najpre, period vrlo brzog porasta i visokog izvoza drveta, koji se završio izbijanjem čuvene svetske krize u 1929 god. zatim, period neravnomernog i znatno smanjenog izvoza drvnih proizvoda sve do Drugog svetskog rata i najzad, period izvoza drveta posle Drugog svetskog rata. Godina 1929, koja je vrlo oštro podelila predratni izvoz drveta na dva perioda, pretstavljala je ujedno i godinu znatnog smanjenja eksploatacije najvrednijeg drveta naših šuma (hrast, četinari). Nestajanje šumskih područja bogatih drvnim zalihama, opšta privredna situacija u svetu i događaji oko naše zemlje posle 1929 god., odredili su dalji obim izvoza drveta, a stanje i razvijenost drvnoindustriske proizvodnje njegovu strukturu. Pre rata bio je visoko razvijen samo onaj deo drvne industrije u kome su uz minimalno ulaganje kapitala bili osigurani visoki profiti, a to je bila pilanska industrija i prerada rezane građe. Slabo je bila razvijena proizvodnja celuloze u čiji je razvoj bilo potrebno ulagati skupe investicije, zatim industrija šper ploča u kojoj je pored skupih investicija trebalo savladati tešku tehniku rada sa bukovim drvetom. A proizvodnja lesonit ploča, koja je u ostalom svetu bila tek u fazi razvoja, nije u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata ni postojala. Pored toga, privredno nerazvijena Jugoslavija sa niskim učešćem gradskog i industrijskog stanovništva i slabom kupovnom moći širokih potrošača nisu omogućavali razvoj finalne drvne proizvodnje. Ovako nasleđenju strukturu drvne industrije, koja je bila dosta zastarela i jako oštećena, u kratkom posleratnom periodu i godinama najvećeg prirodnog naprezanja u pravcu ublaživanja vrlo oštre disproporcije između bazične i prerađivačke industrije, nova Jugoslavija nije mogla radikalnije promeniti i pored toga što su prošireni ili podignuti novi objekti za proizvodnju celuloze, drvnih ploča i drugih finalnih proizvoda. S toga je posleratni izvoz drveta iz Jugoslavije po obimu i strukturi bio sličan izvozu drveta iz poslednjih godina pred Drugi svetski rat. Ali, značaj posleratnog izvoza drveta za privredu Jugoslavije se potpuno promenio, jer su izvozom |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 4 <-- 4 --> PDF |
drveta i proizvoda drugih privrednih grana omogućeni brza obnova i privredni razvitak nove socijalističke Jugoslavije i stvoreni uslovi za likvidaciju zaostalosti naše zemlje. U daljem razvoju naše zemlje proizvodi drveta zauzeće isto tako važnu stavku u ukupnom izvozu Jugoslavije. Stoga, a da bi što pravilnije odredili liniju daljeg izvoza drveta, potrebno je upoznati greške, uspehe i iskustva u dosadanjem izvozu drveta, naročito iz kratkog ali vrlo dinamičnog posleratnog perioda. II. Izvoz drveta u periodu između dva Svetska rata Izvoz drveta, koji je počeo neposredno po završetku Prvog svetskog rata (1919 g.) bio u stalnom, dosta ujednačenom i brzom porastu, sve do izbijanja čuvene svetske krize u 1929 godini. Dalji izvoz drveta iz Jugoslavije kretao se u okviru privredne situacije u svetu: oštro se smanjio u periodu depresije, došao u 1932 na najnižu tačku, dizao se i u 1937 god. kao godini nove konjukture, ali znatno niže nego u doba najnižeg privrednog prosperiteta dostigao visinu prosečnog izvoza iz perioda 1919/38 godine. KRETANJE IZVOZA jhiHoAM» DHVETA U POHODU 13t9-36g. toilj. dmartj tm po vrvdnoaH /wwe* i9f9´3e-flototcihS . . /xwvdhoof? toon 300 Ötstupanje između količina i vrednosti u pojedinim periodima odnosno godinama proističe iz razlika postignutih cena na svetskom tržištu a u manjoj meri radi promene strukture izvoza drveta. Naročito je karakteristično otstupanje u periodu 1924/26 god., kada su političke i ekonomske prilike i trgovinski odnosi bili nesređeni i cene drvnih proizvoda nestabilne. (Za dvadesetgodišnji izvoz drveta između dva Svetska rata tj. za period 1919/38 god. i pored osetnijih otstupanja u cenama za pojedine godine i periode i izvesne razlike u strukturi drvnih proizvoda u izvozu drveta, može se 1937 godina uzeti kao prosecna godina predratnog izvoza drveta. Ali, za upoređenje posleratnog sa predratnim izvozom drveta bolje je uzeti 1938 god. kao godinu prilično normalizovane proizvodnje u svetu i u našoj zemlji, makar je ona bila za 20% niža od prosečnog izvoza drveta iz perioda 1919/38 godine. Podaci o izvozu rezane građe, koja je u ukupnom izvozu drvnih proizvoda učestvovala sa oko 2/3, pružiće nam mnogo bolju sliku kretanja |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 5 <-- 5 --> PDF |
izvoza drveta u posleratnom periodu. Najkarakteristični!e su ove godine: 1927 — godina punog razvoja industriske proizvodnje, građevne delatnoisti i vrlo živog međunarodnog prometa, 1929 — godina najvišeg predratnog prosperiteta, 1932 — godina vrhunca krize, 1935 — godina prebrođavanja krize i novog poleta i 1938 kao godina prosecnog izvoza iz doba prilično normalizovane privrede u svetu. KRETANJE IZVOZA Jl"! REZANE GRAĐE U PERIODU 1927-38 «927 «29 . ´932 13iS 193S W27/34 KUH OSiali l/šćon I I bukva II W Y/////A L*** Naročito pada u oči vrlo visoko učešće rezane građe četinara u ukupnom izvozu rezane građe, zatim oštar pad izvoza sviju vrsti rezane građe u 1932 god., koji se u odnosu na najviše dostignut izvoz drveta u 1929 god. smanjio gotovo za sve vrste na polovinu i najzad, znatno smanjen izvoz sviju vrsti rezane građe posle 1929 godine. Posle 1929 godne menjaju se i odnosi, koji su do tada vladali u međunarodnom prometu. Slobodnu trgovinu između pojedinih zemalja zamenjuju razna ograničenja: kratkotrajni sporazumi, koimpenzacioni poslovi, kontingentiranje, uvozna ograničenja, devizni propisi, tarifna politika, carina i dr. Pored toga na izvoz drveta iz Jugoslavije imaju uticaja i dva međunarodna događaja: sprovođenje sankcija prema Italiji posle Abisinskog rata (1934 god.) i stvaranje Rimskog trougla (Italija, Mađarska i Austrija) u 1935 godini, čime je Austrija dobila povlašeeni položaj na talijanskom i mađarskom državnom tržištu, koje je do tada bilo najglavniji uvoznik našeg drveta. Stoga izvoz drveta u 1936. god. dolazi na najnižu tačku u periodu 1922/38 godine. Znatno smanjenje izvoza drveta u Italiju i ostali događaji nastali posle 1929 godine doveli su do smanjenja proizvodnje naročito u sektoru pilanske industrije malopilanara i jače orijentacije krupnih preduzeća ka Centralnoj i Saverozapadnoj Evropi, a najviše prema Engleskoj i Nemačkoj. No, ovako smanjeni izvoz drveta ne treba tumačiti samo događajima na evropskom tržištu drveta već prvenstveno´ stanjem šuma Jugoslavije. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Kako su uticali događaji na izvoz drveta iz Jugoslavije i kakvo je bilo učešće najvažnijih uvoznika našeg drveta u dvadesetogodišnjem predratnom periodu vidi se iz sledeće tabele: Zemlje do 1929 1930/35 1936/38 1919/; Italija 58°/o 50% 18% 490/0 Engleska 3 5 18 6 Nemačka 3 _- 4 19 6 Ostale zemlje 36 41 45 39 Ukupn o 100% 100% 100% . IOO0/0 Među ostalim zemljama najvažniji uvoznici našeg drveta bili su: Mađarska, Grčka, Francuska, španija i zemlje Sredozemlja, naročito Severne Afrike. Po najvažnijim grupacijama proizvoda odnos vrednosti je u predratnom periodu bio sledeći: proizvodi eksploatacije šuma 29% rezana građa 63% ostali proizvodi drvne industrije 8% Znači, da su proizvodi eksploatacije šuma i rezana građa činili preko 9/10 vrednosti izvoza drvnih proizvoda prema manje od 1/10 ostalih artikala (prerađeno drvo i finalni produkti). Učešće drvnih proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza Jugoslavije u periodu 1919/38 god. iznosilo je 19% po vrednosti i 37% po količini ili zaokruženo 1/5 po vrednosti i nešto preko 1/3 po količini. III. Situacija na evropskom drvnom tržištu i u Jugoslaviji posle Drugog svetskög rata i uticaj konjunkture na cene drvnih proizvoda Delanjem i intervencijom međunarodnih organizacija (UNRRA, Međunarodna banka za obnovu i razvitak, Maršalov plan, Ekonomska komisija za Evropu i dr.) međunarodna razmena posle Drugog svetskog rata dobij a široke razmere. Time je omogućena brza obnova Evrope i njen privredni razvoj u prvih pet posleratnih godina. Posle toga, a po izbijanju Korejskog rata u 1950 godini, dolazi do sve jače potražnje naročito strateških sirovina što je imalo velikog uticaj a na porast cena, koje su se do pred kraj 1951. godine brzo ili za neke proizvode vrlo brzo dizale i na prelasku iz 1951 u 1952 god. dostigla najviši nivo u posleratnom periodu. Od tada one padaju, slabije ili jače, da bi se na početku 1953 godine stabilizovale na nivou cena pred Korejski rat (ugalj, razna goriva, tekstilne sirovine i dr.) ili bile još uvek više od tadašnjih. Dalji razvoj događaja u svetu tokom 1953 godine sa znacima poboljšanja političke situacije, dovodi do novog pada cena, koji zbog intervencije najmoćnijih svetskih država, prvenstveno SAD- nije sve do pred kraj 1953 god. uzeo one razmere, koje su se pre toga nagoveštavale. Posleratna spoljna trgovina drvetom kretala se uglavnom u okviru međunarodnih događaja a samo u izvesnim periodima zavisila od prilika na drvnom tržištu Evrope. Tako su na primer drvni proizvodi kroz čitav posleratni period, sem kratkotrajne depresije u 1952 god., bili vrlo ko 156 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 7 <-- 7 --> PDF |
njunkturni. Ovo radi toga, što je posleratna evropska drvno-industriska proizvodnja bila niža od predratne, a proizvodnja ostalih privrednih grana (ugalj, željezo, građevinski materijal i dr.) uvek nedovoljna da pokrije rastuće potrebe. Pored toga, def icitnost Evrope u drvetu i devizne teškoće uvoznih zemalja, da ga nabave od vanevropskih proizvođača održavale su ovakvo stanje i nadalje. Za stanje na drvnom tržištu i kretanje cena i njihov odnos za najglavnije vrste drveta najkarakterističniji je period između 1950 i 1953 godine. Sve do 1950 odnos cena tvrdog i mekog drveta bio je u korist tvrdog, uzimajući u obzir odnose cena iz predratnog perioda. Međutim, pojavom Francuske, koja je posle velikih požara iznela na evropsko drvno tržište u 1950 i 1951 godini veće količine tvrdog drveta, dolazi do pada cena ovih proizvoda, i to u onom periodu kada one za meko drvo i proizvode ostalih privrednih grana rastu i to vrlo brzo. Pad cena tvrdog drveta, već od početka 1951 ubrzan i pojavom vanevropskih proizvođača kao i smanjenjem proizvodnje robe za potrebe širokih potrošača produžio se sve do početka 1953 godine, posle čega cene ostaju na približno istoj visini, sve do pred kraj 1953 god., kada su nešto skočile. Međutim, cene mekog drveta su u ovöm periodu jako oscilirale, što se može videti iz grafikona, dobij enog na osnovu prodajnih cena, koje su naša izvozna preduzeća postigla na engleskom i talijanskom drvnom tržištu (fob standardni asortiman). canoscsm REZANE GRAĐE UPER/ODU /SS0-S3 dolom/m *-^-T 1 1 1 1 1 1 \ 1 1 1 P 1 1 1 1950 1951 1952. 1953 g. -im3 n grade ćeh´nang. ifcrrčr.grade bukve ____ 7/3/77* n grade /rasta. Kao što se iz podataka grafikona vidi, cene mekoj rezanoj građi skočile su za godinu i po dana za oko 50%, da bi posle ograničenja uvoza drveta u Englesku (na početku 1952) pale za oko 25% i ponovo se pred kraj 1952 godine digle na nivo najviše dostignutih cena u posleratnom periodu. Već u 1953 god., odnos cena za pojedine vrste drveta i proizvode usklađuju se & izuzetkom cena za celulozno drvo četinara, koje su u toj godini bile znatno niže od normalnih. Stanje na evropskom drvnom tržištu i izvoz drveta iz Jugoslavije nije imao uticaja na situaciju domaćeg tržišta sve do 1952 godine, jer |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 8 <-- 8 --> PDF |
su obim proizvodnje, cene i raspodela drveta bili planom određeni. Međutim, uvođenjem novih privrednih mera i novonastalom situacijom u 1952 i 1953 god., prilike se menjaju. Ograničenje uvoza drveta u Englesku u 1952 god., pored smanjenja investicionih radova u zemlji i znatnog učešća lokalnog sektora u trgovini drveta, dovodi prvi put posle rata do zaliha koje su veće ili znatno veće od normalnih, naročito za tvrdo drvo. Prvi put posle rata došlo je kod nas do veće ponude nego što je potražnja za znatan broj drvnih proizvoda. Ali oživljavanjem spoljne trgovine već na početku 1953 god. i smanjenjem seča šuma u toj godini višak zaliha sviju drvnih proizvoda se brzo smanjuje, izvoz drveta vrlo brzo razvija r za domaće potrošače ostaju manje ili znatno manje količine drveta nego u prethodnoj godini. Stoga, u prvoj polovini 1953. godine dolazi do skoka cena onih drvnih proizvoda, koji se u većoj meri izvoze i daljeg vrlo brzog porasta cena za proizvode mekog drveta, koji je za nepunu godinu dana iznosio oko 1/3. Nasuprot ovome, cene drvnih proizvoda koje se pretežno troše u zemlji ostale su tokom 1953. god. gotovo nepromenjene. IV. Izvoz drvnih proizvoda i njegov odnos prema ukupnom izvozu Jugoslavije, drvno-industriskoj proizvodnji i sirovinskoj bazi u periodu između 1947/53 godine Brzom obnovom drvne industrije u 1945 i 1948 god. stvoreni su uslovi, da se već u 1947 god. počne sa izvozom drveta. (Ustvari i u 1945 i 1946 god. je izvoženo drvo, ali su te količine bile male. Tako je u 1945 g. izvezeno 115 tona u vrednosti od 154 hilj. dinara, a u 1946 god. 24 hilj. KRETANJE IZVOZA DRVMH PHO/ZVODA UPEMOOU 1!»7-S39. 1$*S 13 S> St SZ 19S3 y. . po tržnim obfti.cenama /z -f93&g. -po reo/izovanim izvoznim cenamo. - —— po kotćini tona u vrednosti od 197 hilj. dinara. Broj izvezenih artikala je bio mali i poticao je iz ranijih zaliha: rezana građa hrasta, bukve, jasena i četinara, furnir, parket, ćumur i štavila). Od 1947 pa tokom 1948 god., izvo-s se naglo penje i u 1949 god. dostiže najviši nivo u posleratnom periodu |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 9 <-- 9 --> PDF |
i ujedno se približio prošeku izvoza drveta iz perioda 1929/38 god. Posle 1949 god. izvoz blago pada, a u 1952 god. znatno, čime se ova godina približila godinama najnižeg izvoza drveta (1932, 1936) za poslednjih 30 godina izuzimajući ratne i godine neposredno iza rata. Ali je zato u 1953 g. realizujući viškove zaliha iz 1952 god. došao na najvišu tačku posleratnog izvoza drveta. Kretanje izvoza drveta kroz sedmogodišnji posleratni period vidi se iz sledećeg grafikona. Pored linije kretanja izvoza po količini i realizovanoj vrednosti na spoljnjem tržištu daje se i linija obima izvoza, dobijena na osnovu tržnih cena iz II polugodišta 1953 god. sa kojom su množene količine sviju proizvoda realizovanih tokom svake godine, Ovo zbog toga, što linija količinskog i postignutog vrednosnog efekta, radi vrlo jake oscilacije cena na drvnom tržištu i promene strukture tokom godina ne bi dala pravu sliku obima izvoza drvnih proizvoda. Iz odnosa ovih triju kategorija vidi se, da su u periodu 1947/49 a naročito u 1949 god. izvezene znatne količine drveta manje vrednosti, i da se posle 1949 god. struktura drvnih proizvoda u izvozu drveta prilično popravila. Pored situacije na evropskom drvnom tržištu, koja je samo u izvesnoj meri i samo za neke izvozne proizvode imala uticaj a na ovakvu strukturu i obim izvoza drveta, treba uzeti u obzir i delovanje ostalih faktora unutar zemlje. Na prvom mestu pitanje rada spoljno-trgovinske organizacije i sposobnosti drvne industrije za izvoz. Organizacija spoljne trgovine drveta do uvođenja novih privrednih mera bila je određena opštim privrednim sistemom t. j . bila je strogo centralizovana i obavljala se samo preko jednog izvoznog preduzeća. Pored toga, mlad kadar spoljne trgovine bez koordinacije i uvida u rad i mogućnosti drvne industrije nametao joj je vrlo teške specifikacije. Ovakva organizacija spoljne trgovine i njen odnos prema proizvodnji dosta su uticali, da u periodu visoke proizvodnje u sektoru drvne industrije i vrlo povoljne konjunkture na evropskom drvnom tržištu ne budu izvezene znatno veće količine drveta, naročito rezane građe i finalnih produkata. Stoga su, za domaće potrebe ostajale veće količine od potrebnih, radi čega je, pored ostalog, dolazilo do neracionalne ili nepotrebne potrošnje u zemlji. Isto tako, drvna industrija, mada preopterećena planom proizvodnje, nije u potpunosti odgovorila svom zadatku, naročito po pitanju kvaliteta proizvoda, a specijalno u sektoru finalne drvne prerade. Pored toga, na visinu i obim izvoza, uticali su i drugi faktori, kao na primer, politički položaj naše zemlje u svetu, privredni odnosi prema ostalim zemljama i dr., ali su ti faktori bili od manjeg značaja no napred navedeni. Posle 1952 god., kada su otklonjene mnoge slabosti u proizvodnji i organizaciji trgovine drveta i kada su rezultati decentralizacije i širokog samoupravljanja radnih kolektiva došli do puni j eg izražaja, izvoz drveta u 1953 god. dostiže zavidnu visinu. Stoga, možemo reći, da godina 1953 kao godina značajnijih uspeha u proizvodnji i izvozu drveta, pretstavlja ujedno i prekretnicu u daljem izvozu drvnih proizvoda, izuzimajući visoki izvoz rezane građe i celuloznog drveta četinara, koji je s obzirom na perspektivne potrebe četinarskih proizvoda u zemlji još uvek neopravdano visok. V |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Za izvoz drvnih proizvoda u ukupnom izvozu Jugoslavije može se reći, da je odigrao značajniju ulogu nego pre rata. Naročito u sušnim godinama, kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda i njegovih prerađevina, koji čini oko 2/s posleratriog izvoza Jugoslavije, vrlo mnogo podbacio. Prema realizovanim izvoznim cenama izvoz proizvoda drveta učestvovao je u ukupnom posleratnom izvozu Jugoslavije sa 25% prema predratnih 19%, te je zajedno sa metalurgijom, a iza izvoza poljoprivrednih proizvoda činio jednu od najosnovnijih stavki u platnom bilansu naše zemlje. Za proizvodnju izvoznih artikala u najkarakterističnijim godinama posle rata utrošene su sledeće količine drvnih sirovina. STRUKTURA SIROVINE PO VRSTAMA DRVETA ZA PROIZVODNJU IZVOZNIH ARTIKALA Osto/i liščon ćefrnor* KWVI eltSBOrf w u u U I Iz grafikona 1947/53 — C vidi se, da je odnos drvne sirovine za proizvodnju izvoznih artikala prema odnosu drvne sirovine za proizvodnju artikala, koji su se potrošili u zemlji iznosio 15 : 85%, što znači da rešenje problema šumskog fonda putem smanjenja seča treba prvenstveno usmeriti na onih 85% drvne mase, koja se troši u zemlji. To ne znači da količinsko smanjenje sirovine za proizvodnju izvoznih artikala nije isto tako važan faktor za smanjenje obima seča šuma. No pored ovog opšteg odnosa potrošnje drvne sirovine važan je i odnos po glavnim vrstama drveta. Iz grafikona se vidi, da je učešće drvne sirovine četinara za proizvodnju izvoznih artikala od nešto ispod Vi tokom čitavog sedmogodišnjeg perioda znatno veće od učešća četinara u drvnoj masi jugoslovenskih šuma — 29% (1947/53-B). Dodamo li tome činjenicu, da će potrebe četinarskog drveta u zemlji stalno rasti i da je sadanji obim seča četinarskih šuma veći za Vs od prirasta, onda možemo konstatovati, da ovako visoko učešće četinarskih proizvoda u izvozu drveta iz Jugoslavije, pretstavlja problem za sebe. Pogotovu, što je rezana građa četinara u posleratnom sedmogodišnjem prošeku iznosila Vio vrednosti izvoza Jugoslavije i bila odmah iza kukuruza, a dosta ispred olova, bakra i duvana, a pogotovu ispred drugih izvoznih proizvoda, najvažniji izvozni artikl. Za kretanje posleratnog izvoza drveta karakterističan je i njegov odnos prema razvoju proizvodnje u sektoru eksploatacije šuma. Podaci o razvoju eksploatacije šuma, koja je vršena od strane drvno-industriskih preduzeća a po opštem društvenom planu i kretanju izvoza drveta na bazi tržnih cena iz II polugodišta 1953 god. je sledeće: Indeks seca izvoz seča izvoz mil. im miliard. din 1947 6.7 10,1 100% 100% 1948 9.8 20,4 146% 202% 1949 189% 216% 12,2 21,8 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 11 <-- 11 --> PDF |
1950 9,8 20,8 146% 205% 1951 8,2 18,3 121% 171% 1952 8,8 15,0 131% 148% 1953 7,2 22,5 112% 223% 1946/53 9,0 18,5 134% 182% Iz ovih se podataka vidi, da se izvoz drveta brže odvijao od eksploatacije šuma, i da se u docnijim godinama i pored smanjenja seča šuma održavao na priličnoj visini pa čak i povećavao/Ovakav odnos je vrlo povoljan s izuzetkom izvoza rezane građe i celuloznog drveta četinara, a rezultat je porasta izvoza vrednijih proizvoda. V. Važniji drvni proizvodi i struktura izvoza drveta u periodu 1947—1953 godine Posleratno kretanje izvoza drveta po najvažnijim grupama proizvoda i odnos istog prema 1938 god. bio je (u hiljadama): Naimenovanje: 1938 1947 48 49 50 51 52 53 47/53 R. gr. četinara — m3 690 303 658 730 738 632 464 664 598 hrasta — m3 60 47 55 46 76 54 37 54 53 bukve — m3 120 78 145 223 201 203 133 220 182 ost. 1. — m3 20 3 3 10 10 13 5 7 7 Pragovi — m3 90 8 78 75 68 44 58 39 64 Cei. dr. čet. — prm. 1 190 338 263 234 195 140 98 208 Cei. dr. bukve — prm. 140 100 189 404 362 332 388 263 262 Ogrevno drvo — prm. 430 996 800 376 214 231 513 509 3 Ost. šum. proiz. — m285 J 61 340 266 154 37 31 42 133 Furn. i ploče — m3 2,5 3,0 8,2 5,7 3,3 5,6 4,0 6,3 5,0 Sanduci — t 15 5,6 1,3 3,3 8,2 12,2 13,4 21,0 9,3 Hem. proizvodi — t 27,4 9,7 6,2 1,6 8,0 12,6 18,3 31,6 12,4 Ostalo — mil. din 33 51 148 61 67 99 732 1070 — SVEGA: u tonama 1015 718 1710 1779 1304 1082 934 1210 1248 Po real. cen. — milrd. d. 0,89 1,88 3,54 3,29 2,62 2,82 14,6 17,5 — cene: 1 $ = 300 din. milrd. — 11,3 21,2 19,9 15,7 16,3 14,6 17,5 17,0 trž. cene 11/53 18,5 10,1 20,4 21,8 20,8 18,3 15,0 22,5 18,5 Odnos: % 100 55 110 118 112 99 82 122 100 Iz tabele vidimo da je posleratni izvoz drveta bio približno jednak sa izvozom iz 1938 god. ili za oko Vs niži od izvoza iz perioda 1919/38 god. Ovu konstataciju moramo naročito istaknuti, jer u našoj nedovoljno obaveštenoj javnosti postoji mišljenje, da se posleratni izvoz u poređenju s predratnim jako uvećao, te da je radi toga seča šuma bila znatno veća nego pre rata. Da bi bolje sagledali odnose unutar posleratnog izvoza i njega prema predratnom sačinićemo strukturu izvoza drveta za naj karakteristični je posleratne godine po najosnovnijim grupacijama proizvoda. Uzećemo godinu najvišeg izvoza drveta, koja je ujedno imala i najnepovoljniju strukturu (1949), godinu najnižeg izvoza sa prilično poboljšanom strukturom (1952) i godinu najuspešnijeg izvoza u posleratnom periodu (1953). Struktura je sačinjena na osnovu domaćih tržnih cena iz II polugodišta 1953 god., mada i ona ne može pružiti najtačniju sliku, jer odnosi cena pojedinih artikala znatno variraju tokom izvesnog perioda. Ali je ovaj |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 12 <-- 12 --> PDF |
način bolji od dobij ene strukture na osnovu količine ili realizovanih cena na spoljnjem tržištu (u milijardama dinara) : Naimenovanje 1938 1949 1952 1953 1947/53 Šumski sortimenti: za neposrednu potrošnju Za dalju preradu Rezana građa Ploče i furnir Proizv. prerad. r. građe Drvne prerađevine Hemiski produkti 3,6^} 13,3 0,2 0,2 0,2 1,0 3,0 2,0 15,3 0,4 0,3 0,2 0,1 1,0 1,9 9,9 0,4 1,1 0,5 0,6 1,5 1,7 15,4 0,6 1,4 0,9 1,0 1,8 2,0 12,8 0,5 0,7 0,3 0,4 Ukupno : i 18,5 21,8 15,0 22,5 18,5 Da bi nam struktura izvoza drvnih proizvoda bila još uočljivija dademo odnose putem grafikona 1930 19H9 «S2 1*53 19*f/5l Iz podataka tabele i grafikona vidimo, da su rezana građa i šumski sortimenti, kako pre tako i posle rata činili 9/io ili više u ukupnom izvozu drvnih proizvoda, sa izuzetkom 1952 i 1953 god., kada je izvoz ostalih proizvoda učestvovao već sa 17%. Ako ostavimo po strani strukturu izvoza pre rata i za posleratni period 1947/50 god. kada su šumski sortimenti bili visoko zastupljeni u izvozu drveta, već uzmemo 1953 god .možemo reći, da je ona, s obzirom na strukturu industriske prerade, kapacitete drvne industrije i opremljenost šumske privrede pretstavlja dosta povoljnu godinu, izuzimajući visoki izvoz rezane građe i donekle celuloznog drveta četinara. Izvozu šumskih sortimenata u toj godini nema se šta prigovoriti. Izvoz od oko 40 hilj. m3 oblog tesanog i cepanog drveta, uglavnom iz krajeva, koji leže povoljnije prema stranom nego domaćem tržištu, uz povoljne uslove prodaje je na svom mestu. Izvoz bukovog celuloznog drveta, za koga nemamo kapaciteta u zemlji i koje plasiramo po znatno višoj ceni nego što se postiže za ogrevno drvo u zemlji, isto je tako opravdan i biće koristan sve dok naša industrija ne bude u mogućnosti da ga preradi u zemlji. Izvoz ogrevnog drveta koji čini samo oko 1—1,5% od ukupnog posečenog drveta u FNRJ pretstavlja stavku, koja se s obzirom na postignute cene, pitanje platnog bilansa naše zemlje i perspektivni razvoj šumske i ukupne privrede Jugoslavije, još uvek može opravdati. Jedino treba primetiti da je odnos bukovog celuloznog i ogrevnog drveta u 1953 godini, znatno nepovoljniji no ranijih godina, što je došlo kao posledica neblagovremenih prodaja. Izvoz od oko 450—500 prm. bukovog celuloznog drveta i oko 200—250 hilj. pr. m. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 13 <-- 13 --> PDF |
.,, ogrevnog drveta, upravo obrnuto od stanja u 1953 godini, bi bio na svom mestu. Boljim korišćenjem posečenog drveta izvoz tvrde rezane građe se može i treba čak i povećati. Sadanja struktura izvoza drveta je veran odraz stanja i strukture drvne industrije. Stoga možemo samo načelno činiti prigovore sadanjem izvozu drvnih proizvoda, koji se može radikalnije popraviti jedino unapređenjem drvne industrije, a naročito povećanjem kapaciteta za proizvodnju celuloze, šper i lesonit ploča i savremenijih finalnih proizvoda. Dok se ovo ne izvrši potrebno je znatno smanjiti izvoz meke rezane građe, obustaviti izvoz celuloznog mekog drveta, zadržati sadanju visinu izvoza šumskih sortimenata a izvoz tvrde rezane građe, pogotovu drvnih prerađevina, povećati. VI. Izvoz prema pojedinim državama Posleratni izvoz drvnih proizvoda u pojedine zemlje dosta se promenio u odnosu na predratno stanje. Iza rata, prestao je izvoz drveta u Španiji a posle 1948 god. u Mađarsku i ostale zemlje istočnog bloka. Nemačka se tek posle privremenog regulisanja svog političkog položaja i obnove privrede, pojavljuje, u 1950 gor. kao kupac našeg drveta. Slično je i sa Grčkom. Jakom orijentacijom izvoza drveta u Englesku posle 1948 god., izvoz mekog drveta u zemlje Sredozemlja i Bliskog Istoka bio je znatno manji nego pre rata. Stoga su u periodu prvih pet godina a pogotovu u godinama 1949/51 najvažniji kupci našeg drveta bili Engleska i Italija: 1947 1948 1949 1950 1951 47/51 Ukupan izvoz 100% 100% 100°/o 100°/o 100°/o 100%, Od toga: — Engleska 6 22 45 40 42 33 — Italija 24 27 18 21 29 20 Engleska i Italija 30 49 63 61 71 53 Iz tabele se vidi, da su zaključno sa 1948 god. Engleska i Italija učestvovale u našem izvozu sa preko Vi a u naredne tri godine sa %, ili u prošeku u periodu 1947/51 god. sa V«» Jačanjem političkih i privrednih veza sa zemljama Bliskog Istoka, Sredozemlja i Nemačkom već od 1952 god. izvoz prema ovim državama raste i u 1953 god. zauzima zavidno mesto. U grafikonu 7 daje se odnos najvažnijih uvoznih zemalja u našem izvozu u poslednjih tri godine (po realizovanim izvoznim cenama). Zemlje Sredozemlja i Bliskog Istoka, koje su u 1951 god. učestvovale "u ukupnom izvozu drveta sa Vio, već u 1953 god. čine V-t ukupnog izvoza drvnih proizvoda. U isto vreme izvoz u Englesku i Italiju koji je iznosio preko 2/s smanjuje se na nešto više od V». Ovakva struktura (1953 god.) je povoljna za Jugoslaviju. Engleska koja je u 1953 god. učestvovala sa 27%, je najjači kupac našeg tvrdog drveta i to ne samo rezane građe koja čini osnovu izvoza u Engleska, već i ostalih proizvoda i ujedno je najjači uvoznik naših finalnih proizvoda. Izvoz rezane građe hrasta i bukve u gotovo sve zemlje centralne i severozapadne Evrope, pa čak i u tipično izvozne zemlje, (Finska, Švedska i dr.) i drvnih prerađevina iz tvrdog drveta (furnir, tanin, |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 14 <-- 14 --> PDF |
parket, drvne ploče, galanterija i dr.) u veliki broj ovih zemalja je rezultat kvaliteta bukove i hrastove rezane građe i drvnih prerađevina, koje se iz ovih vrsta drveta izrađuju i činjenice, da mnoge evropske zemlje nemaju ili imaju nedovoljno bukovih i hrastovih šuma. IZVOZ mil/arda DRVETA PREMA POJED/NM dimna. DRŽAVAMA U1951-S39 1951/53 E^m«*2»»fr V//////A n°i´j« WflfflmL sredozemne Englesko. \i B/.Isfnk Afemoćhz Smanjeni izvoz mekog drveta u Englesku i druge zemlje severozapadne Evrope u poslednjim dvema godinama omogućio je povećanje izvoza ovog proizvoda u Nemačku i zemlje Sredozemlja i Bliskog Istoka, kao prirodnog tržišta za veliki broj naših drvnih artikala. U ovom području posle Italije, Turska na prvom a zatim ST Trsta i Egipat pretstavljaju najjače uvoznike našeg drveta. Naročito je povoljan izvoz u Egipat koji sem mekog uvozi i znatne količine tvrdog drveta, što nije slučaj sa Turskom i nekim zemljama Sredozemlja i Bliskog Istoka koje uvoze u pretežnoj meri meko drvo i izvesne finalne produkte (olovke, šibice, proizvodi pletarstva, sadnuci i si.). Za dva najjača uvoznika našeg drveta (sem Engleske) — Italiju i Nemačku je karakteristično to, da u Italiju ide preko 4/s šumskih sortimenata, manje kvalitetna rezana građa a izvoz finalnih produkata se gotovo i ne vrši, a da u Nemačku ide vrlo mali broj proizvoda i to uglavnom: meka rezana građa i pragovi. Izvoz našeg drveta u zemlje ostalih kontinenata je nizak i uglavnom sem meke i manjih količina tvrde rezane građe se sastoji iz finalnih produkata, koji mogu podneti visoke stavke transporta: savijeni i ostali nameštaj, proizvodi pletarstva, galanterija, šibice i si. U odnosu na predratni izvoz a za najvažnije naše proizvode stanje posle rata je sledeće: Rezana građa četinara — povećao se izvoz samo u Englesku, Egipat i Mađarsku dok je u druge zemlje znatno opao, naročito u zemlje Sredozemlja. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1954 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Rezana građa bukve — u Englesku i Holandiju izvoz se povećao za oko triput, nešto se povećao u švajcarsku a znatno je opao u Italiju, španiju i neke druge zemlje. Rezana građa hrasta — povećan je izvoz samo u Englesku i Holandiju, dok je znatno opao prema Italiji i nešto manje prema ostalim zemljama. Ukupni izvoz drveta znatno je povećan u Englesku i zemlje Severozapadne Evrope (Holandija, Belgija i dr.) dok je dosta opao u Italiju i gotovo sve zemlje Sredozemlja izuzev Egipta. Gledano u celini osnovni zadatak proizvodnih i izvoznih preduzeca za proizvode drveta: održanje pozicija za tvrdo drvo kod zemalja centralne i severozapadne Evrope, proširenje i povećanje izvoza za sve drvne proizvode u zemlje Sredozemlja i Bliskog Istoka i proširenje asortimana, povećanje izvoza i broja zemalja, za finalne drvne proizvode — u 1953 godini uspešnije je realizovan nego ranijih godina. LITERATURA: — Izveštaji konzulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca o drvnoj industriji i trgovini — izdanje Ministarstva šuma i rudnika — Generalna direkcija — od 1928 god.: za period 1919—25 god. — Statistika izvoza i uvoza proizvoda šumarstva Kraljevine Jugoslavije — 1926—35, 1937 i 1938 god. — izdanje Ministarstva šuma i rudnika: za period 1926—38 god. — Statistika spoljne trgovine Jugoslavije — 1946—49, 1950, 1951, 1952 (objavljeno) i 1953 (u obradi): za period 1947—53 god. (Za izvoz u 1953 god. moguće su eventualne ali male ispravke, radi ispravaka i reklamacija privremenih podataka, koji su ovom prilikom upotrebljeni). — Materijal Savezne komisije za izradu predloga orijentacionog programa unapređenja šumske privrede Jugoslavije pri Saveznom zavodu za privredno planiranje. — Izveštaji, publikacije, analize i dr. izvoznih preduzeca, »Drvarskog glasnika« i drugih. L´A. fait d´abord une courte description du developpement des exportations du bois dans la periode d´entre les deux guerres mondiales et ensuite il presente une analyse ainsi que les chiffres detaillees sur les exportations yougoslaves effectuees pendant sept annees de la periode d´apres-guerre. Ayant donne les explications sur la situation des marches du bois europeen et yougoslave, l´A. se livre a un examen compare des exportations du bois par rapport ä la totalite des produits exportes, par rapport ä la production totale de l´industrie du bois et au fonds forestier. |