DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1954 str. 80 <-- 80 --> PDF |
daleko od odvodnog kanala siže taj utjecaj ? Utjecaj opadanja razine donje vode na rast korijenja pojedinih vrsta drveta u tlima razne fizikalne strukture; utjecaj opadanja razine donje vode na rast i prirast pojedine vrste drveća; kakove sve štete na taj način mogu nastati u ugroženim sastojinama; ovisnost visine razine donje vode o stanju vodostaja u koritu najbliže rijeke, te o količini lokalnih oborina i t. d. Kako nam je poznato Institut za šumarska istraživanja u Zagrebu dao je u Spačvi iskopati kanale za promatranje gibanja razine donje vode, te ima o tom podatke za nekoliko godina unazad, pa se nadamo, da će se taj rad sistematski dalje nastaviti i proširiti na čitav problem. Dr. Zlatko Vajda THE COMING AGE OP WOOD (sledeći vek — vek drveta) — by Egon Glesinger, Simon and Schulster, Inc. New York, 1949 Pisac je ove knjige bivši generalni sekretar CIB (Comite International du Bois), a sada šef odeljenja za proizvode šumarstva FAO. Knjiga nije pisana za stručnjake i u njoj nema ništa što već negde nije napisano i što stručnjacima-specijalistima za pojedine grane ne bi bilo poznato. Želja je pisca da skrene pažnju prosečnog čitaoca na izvjesna pitanja i činjenice iz oblasti šumarstva i drvne industrije i iskorišćavanja drveta uopšte, činjenice koje sređene, povezane, ilustrovane i objašnjene, ostavljaju snažan utisak i daju jedan opšti uvid ne samo u ovu granu ljudske delatnosti, nego nam daju i optimističku pretstavu o jednoj dalekoj budućnosti. Vek budućnosti to je za pisca vek drveta. Na 279 stranica ove, sa oduševljenjem i optimistički pisane knjige, on to pokušava da dokaže, iznoseći masu podataka i diskutujući ih približava ih čitaocu. Knjiga ima tri dela. U prvom delu je data kratka karakteristika stanja šuma i iskorišćavanja drveta na pojedinim kontinentima i njihova uloga u budućnosti, u »veku drveta« i u podizanju životnog standarda stanovništva zemljine kugle »od koga danas dve trećine nema dovoljno hrane, odeće i stanbenih zgrada«. U ovom - delu se takođe nalazi interesantno poglavlje: »Uloga drveta u svetskoj politici« u kome je prikazano stvaranje međunarodnih foruma CIB i CIS kao i manevre nacističke Nemačke u predratnom periodu za sticanje monopola na evropskom drvnom tržištu. Drugi deo je ilustrovan slikama u boji koje prikazuju proces ishrane i rastenja živog drveta, tehnička svojstva drveta, potrošnju, količinu otpadaka u raznim obli cima prerade drveta, integralno iskorišćavanje drveta i dr. U trećem delu se govori o pojedinim proizvodima koje drvo može da daje (šećer, veštačka vlakna, plastične mase, tečno gorivo, drveni gas i dr.) i njihova uloga u »veku budućnosti — veku drveta«. Evo nekoliko karakterističnih misli i podataka koje iznosi pisac, danas bez sumnje najoduševljeniji pobornik intergralnog iskorišćavanja drveta, kao i pošumlja vanja ogolelih terena i povećane proizvodnje živog drveta. »Drvo će postati karakteristična sirovina naše civilizacije, jer ima tri svojstva koja ga čine jedinstvenim među ostalim sirovinama: ono je univerzalna sirovina, ima ga u izobilju i neiscrpno je«. Govoreći o integralnom iskorišćavanju drveta pisac kaže: »Isto onako kao što je Fordova masovna proizvodnja automobila donela nešto sasvim novo u toj proizvodnji i postepeno eliminisala nerentabilnu sitnu proizvodnju, tako isto i kombinovana šumska preduzeća neće dugo ostati izolovani slučajevi. Jedna za drugm će iščezavati male pilane koje daju mnogo otpadaka. Na njihovo mesto će doći industrija koja ne proizvodi samo rezanu građu ili samo celulozu, šper-ploče, * nego drvo tretira kao univerzalnu sirovinu i udružena sa drugim fabrikama proizvodi čitav niz proizvoda koje drvo može da daje«. »Ako nafta ne može da podmiriti potrebe motornih vozila, alkohol iz drveta može popuniti ovu prazninu, a možda će i neko novo gorivo biti proizvedeno iz hidrogenisanog lignina. Ako je potrebno više vlakana nego što mogu da daju pamučna |