DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1954 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Zaključak Ova viskozimetriska merenja domaćih borovih balsama omogućavaju nam da zaključimo sledeće: 1. Da je tehnički lako izvodljivo određivanje viskoziteta kod potpuno bistrih, prozirnih i beskristalnih borovih balsama a takođe i sa nativnim smolama koje imaju gornja svojstva. Njihova prednost je očigledna naprama običnim sirovim borovim smolama, koje se prethodno rastvaraju sa nekim organskim rastvaračem. 2. Kod upoređivanja veličine relativnog viskoziteta (E°) kod temperature od 20°C do 80°C, on je najniži kod balsama beloga bora a zatim dolaze balsami alepskog bora, crnog bora, molike i munike. Najveći relativni viskozitet ima Kanada balsam i njemu je najbliži samo balsam od munike. 3. Ako uporedimo smolu iste vrste, t. j . nativnu smolu i prečišćeni balsam molike, onda vidimo da je viskozitet nativne smole pri temperaturi od 30°C za 2,36 puta niži od viskoziteta prečišćenog balsama. LITERATURA 1. Varićak, T.: Smola bora kao nadomjestak za kanadski balsam u histološkoj tehnici. Vet. arhiv. XVII, 7/8. Zagreb. 1947. 2. Pejoski, B.: 0 filtrovanju borovih smola. Šum. List br. 2/1949. Zagreb. 3. Česnokov, A. F.: Tehnologija terpentina. Arhangelsk. 1932. 4. Schopmeyer, C.: The characteristics of a high-gum-yielding tree. Research Notes. Asheville. 1953. 5. Runckel, J. W.-Knapp, E. J.: Viscosity of pine gum. Ind. and. Eng. Chem. 38, 555-556 (May 1946). Separat. 6. Ubbelohde, L.: Zur Viscosimetrie. Leipzig. 1944. 7J Određivanje viskoziteta po Engleru (propis 1008). Zagreb. 8. Metode ispitivanja-određivanje viskoziteta. Predlog za standard. Zagreb. 1947. ESSAIS VISCOSIMfiTRIQUE SUR QUELQUES BAUMES DE CONIFERES DOMESTIQUES. L´auteur a determine le moyen du viscosimetre d´Engler la viscosite des resinesde pins filtres (balsamum pini) suivants: Pinus silvestris, L., P. halepensis, Mill., P. nigra, Arn., P. peuce, Grisebach et P. Heldreichii, Christ. Ces baumes filtres sont tout ä fait clair, transparent et dans le liquide denoue de cristal, de telle maniere que la determination de viscosite est facilement realisable. De meme par comparaison on a utilise le bäume du Canada et la gemme native de Pinus peuce, Grisebach. Les pesages sont fait en une temperature de 20°C ä 80°C, et la viscosite absolue en centipoises (cP) compte pour une temperature de 20°C ä 40°C a l´aide de la formule E°S 11 ~ 0,132 done E° est la viscosite relative, S est le poids speeifique des baumes. En mesurant il fut demontre que la plus grande viscosite a le bäume du Canada et ensuite viennent les baumes de Pinus Heldreichii, P. peuce, P. nigra, e. c. t. La figure 1 montre la dependance de la viscosite en fonetion de la temperature et la table I donne des details sur les mesures (E°) et les quantites pour la viscosite absolu (cP). |