DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 8/1954 str. 67     <-- 67 -->        PDF

UZGREDNO DRVARENJE


Po većim gradovima je lako ustanoviti potrošnju drveta po domaćinstvima;
svako zna koliko preko godine kupi drva na drvari, kao i uglja na ugljari. Nema
građanin mimo toga ništa drugo na raspoloženju, izuzev neznatnog korištenja dotrajalih
sanduka od raznih pakovanja i tome slično. Na taj način statističkim organima
nije teško o popisu da dođu do približno tačnog stanja potrošnje drveta po gradovima.
Najzad i da se ne vrši ispitivanje od domaćinstva do domaćinstva, preduzeća
koja snabdevaju gradove ogrevom mogu uvek pokazati stanje.


Već tako nije u selu. Utvrditi približno stanje potrošnje drveta na selu, nimalo
nije laka stvar. To se već toliko puta pokazalo na licu mesta. O poslednjem popisu


koji je vršio Državni statistički ured, ispalo je da Srbija troši mnogo više nego
što je ustvari. Po nekima do toga je došlo što su poljoprivrednici, osobito po Vojvodini,
shvatili stvari tako da će se država na neki način ubuduće starati za nabavku
drva stanovnicima sela po obešumljenim krajevima kao što je baš Vojvodina i, kažu,
zbog toga su govorili popisivačima da troše znatno više od stvarne potrošnje. Da ne
ulazimo u dalje razmatranje niza teškoća o takvim popisima, istaknućemo samo to
da i pored najbolje volje mnogi seljaci ne mogu nikako da znaju tačno stanje potrošnje
drveta preko godine. Ne mogu čak ni oni koji kupuju drva na seoskim ili gradskim
tržištima. Ne mogu zato što pored kupljenih drva seosko domaćinstvo ima mogućnosti
da troši i drva koja su iz drugih izvora. Ma kako da je okolina sela obešumljena,
ipak seljak kadikađ ima priliku da donese odnekud suvarak, denjak ili
breme. A ta dopunska drva, taj oblik uzgrednog drvarenja, nije lako propratiti niti
utvrditi kolikog je opsega. Seljak, naprimer, može da se priseti koliko je uoči zime
dognao kola drva i složio u drvljenik, može takođe da se priseti koliko je sankama




ŠUMARSKI LIST 8/1954 str. 68     <-- 68 -->        PDF

ili vlakama dovukao, ali se nikako prisetiti ne može, ne može bar svakog slučaja,
kad je — vraćajući se s praznim kolima ili s praznim sankama, ili samo s parom
ukoškanih volova — uzgred dovukao granu, trupinu, nekoliko cepanica, panj, kriju,
žile, sitno rastresito granje itd. Ma odakle kad se vraćaju uzgred kad što zapaze,
a procene da se može naložiti na vatru, uzimaju i bacaju na vozilo. Toj vrsti drvarenja
ne može se račun uhvatiti. Takva vrsta snabdevanja ogrevom veoma je važna
i opsežna. Ona je, reklo bi se, na mnogo mesta jača od one kad se naveliko dovlače
drva. Kad bi se sve složilo odjednom na kamaru što domaćin sa čeljadima preko
godine uzgredno dovuče sa raznih strana iz atara, iz svoje šume, iz okrajaka, sa
puteva, verovatno da takva godina ne bi bila manja od drvljanika koji se uoči zime
sprema kad se nakomice odlazi u planinu po drva. Takav oblik drvarenja zadaje brige
statističarima i popisivačima. Takav oblik drvarenja procenjivao se i još uvek se procenjuje
odoka, otprilike.


A ita tek da kažemo za jedan drugi oblik drvarenja koji je još češći i koji
se svakodnevno obavlja. To je ono drvarenje koje sretamo svakodnevno po selima.
Ma odakle da se vraća kući žena usput na sve drveno što naiđe uzdiže i nosi kući.


Čobanima se jednostavno stavlja u zadatak da preko dana, dok čuvaju stoku
obavezno prikupljaju suvarke, koje uveče slože u bremena i nose kućama. Obično
se kaže da je čobanin dužan preko dana da spremi drva bar toliko koliko je potrebno
da se uzvari mleko. Čobani bremena vežu u svoje pojaseve ili užeta koja
naročito zbog toga nose. Tako donose iz šikara i makija, a tako i iz vojvođanskih
ritova i dolova. Žene pak koje nakupe »drvca« nedaleko od kuća, obično donose u
naručju ili u krilu; a kad sakupe negde dalje od kuće, i one naprte bremena na
leđa. Kad je pak drvo jednostavno i poteže, nosi se na ramenu, a preko drugog
ramena podupire se podramačem. Ovako mahom prinose ljudi, ali se v.đaju i žene
da na taj način prinose drva. Svi otpaci koji su prepušteni propadanju i trulenju,
kad se na njih naiđe, uzimaju se i nose kući. Više puta sam imao prilike da vidim,
osobito starije ljude, kako, dolazeći kući, zbace sa sebe prema kladi i drvljaniku
naramak koji su uzgred na putu ili oko puta »nabrali« i poneli. Ova j obli k
drvarenja je još teže obuhvatiti. Ko može uhvatiti račun koliko
se na taj način prinosi drveta za ogrev.


Ali ma kako da je teško uhvatiti makar približan račun,
ovakav način drvarenja je vrlo koristan i preporučljiv.
Premda se on javlja silom prilika i bez ikakva preporučivanja. U kolikoj će
se meri javljati ovakvi oblici drvarenja zavisi, pre svega, od raspoloživih rezervi
drveta za ogrev, onog drveta koje se naročito seče koje se priprema i kolima odvlači
i u drvljanik slaže. Razumljivo je po gorskim selima, gde krupna šuma od
kuće nije daleko, gdje se jednom ili dvaput preko godine spremaju drva i navuku
koliko će za godinu kući biti dosta, da tamo nema potrebe da se uzgredno na povratku
kući, bilo zapregama bilo o sebi, dovlače i donose drva. Međutim po selima
gde su proređene šume, pored redovnog spremanja drva za zimu, pošto se ne može
spremiti baš koliko je potrebno, koliko se naviklo da se gori, čeljad jedne kuće su
prinuđena da se preko godine uzgredno drvare, da popunjuju, donoseći o sebi ili
na zapregama odovud — odonud — gde pronađu kakav bilo komad sposobnog drveta.


No pošto danas i mnoga gorska sela, koja još ne znaju za oskudicu u drvetu,
znaju da će sutra-prekosutra i kod njih nestati šume ako produže sa dosadašnjim
načinom trošenja drva, onda bi trebalo i oni da počnu na ovaj način da
štede krupnija drva, da donose sa svih strana suvarke, da
gore otpatke, da ne seku drva sve dok ima otpadaka i dok se
može prinositi odbačeno sđrvce po drvce«.


M. Milošević-Brevinac