DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 8/1954 str. 68     <-- 68 -->        PDF

ili vlakama dovukao, ali se nikako prisetiti ne može, ne može bar svakog slučaja,
kad je — vraćajući se s praznim kolima ili s praznim sankama, ili samo s parom
ukoškanih volova — uzgred dovukao granu, trupinu, nekoliko cepanica, panj, kriju,
žile, sitno rastresito granje itd. Ma odakle kad se vraćaju uzgred kad što zapaze,
a procene da se može naložiti na vatru, uzimaju i bacaju na vozilo. Toj vrsti drvarenja
ne može se račun uhvatiti. Takva vrsta snabdevanja ogrevom veoma je važna
i opsežna. Ona je, reklo bi se, na mnogo mesta jača od one kad se naveliko dovlače
drva. Kad bi se sve složilo odjednom na kamaru što domaćin sa čeljadima preko
godine uzgredno dovuče sa raznih strana iz atara, iz svoje šume, iz okrajaka, sa
puteva, verovatno da takva godina ne bi bila manja od drvljanika koji se uoči zime
sprema kad se nakomice odlazi u planinu po drva. Takav oblik drvarenja zadaje brige
statističarima i popisivačima. Takav oblik drvarenja procenjivao se i još uvek se procenjuje
odoka, otprilike.


A ita tek da kažemo za jedan drugi oblik drvarenja koji je još češći i koji
se svakodnevno obavlja. To je ono drvarenje koje sretamo svakodnevno po selima.
Ma odakle da se vraća kući žena usput na sve drveno što naiđe uzdiže i nosi kući.


Čobanima se jednostavno stavlja u zadatak da preko dana, dok čuvaju stoku
obavezno prikupljaju suvarke, koje uveče slože u bremena i nose kućama. Obično
se kaže da je čobanin dužan preko dana da spremi drva bar toliko koliko je potrebno
da se uzvari mleko. Čobani bremena vežu u svoje pojaseve ili užeta koja
naročito zbog toga nose. Tako donose iz šikara i makija, a tako i iz vojvođanskih
ritova i dolova. Žene pak koje nakupe »drvca« nedaleko od kuća, obično donose u
naručju ili u krilu; a kad sakupe negde dalje od kuće, i one naprte bremena na
leđa. Kad je pak drvo jednostavno i poteže, nosi se na ramenu, a preko drugog
ramena podupire se podramačem. Ovako mahom prinose ljudi, ali se v.đaju i žene
da na taj način prinose drva. Svi otpaci koji su prepušteni propadanju i trulenju,
kad se na njih naiđe, uzimaju se i nose kući. Više puta sam imao prilike da vidim,
osobito starije ljude, kako, dolazeći kući, zbace sa sebe prema kladi i drvljaniku
naramak koji su uzgred na putu ili oko puta »nabrali« i poneli. Ova j obli k
drvarenja je još teže obuhvatiti. Ko može uhvatiti račun koliko
se na taj način prinosi drveta za ogrev.


Ali ma kako da je teško uhvatiti makar približan račun,
ovakav način drvarenja je vrlo koristan i preporučljiv.
Premda se on javlja silom prilika i bez ikakva preporučivanja. U kolikoj će
se meri javljati ovakvi oblici drvarenja zavisi, pre svega, od raspoloživih rezervi
drveta za ogrev, onog drveta koje se naročito seče koje se priprema i kolima odvlači
i u drvljanik slaže. Razumljivo je po gorskim selima, gde krupna šuma od
kuće nije daleko, gdje se jednom ili dvaput preko godine spremaju drva i navuku
koliko će za godinu kući biti dosta, da tamo nema potrebe da se uzgredno na povratku
kući, bilo zapregama bilo o sebi, dovlače i donose drva. Međutim po selima
gde su proređene šume, pored redovnog spremanja drva za zimu, pošto se ne može
spremiti baš koliko je potrebno, koliko se naviklo da se gori, čeljad jedne kuće su
prinuđena da se preko godine uzgredno drvare, da popunjuju, donoseći o sebi ili
na zapregama odovud — odonud — gde pronađu kakav bilo komad sposobnog drveta.


No pošto danas i mnoga gorska sela, koja još ne znaju za oskudicu u drvetu,
znaju da će sutra-prekosutra i kod njih nestati šume ako produže sa dosadašnjim
načinom trošenja drva, onda bi trebalo i oni da počnu na ovaj način da
štede krupnija drva, da donose sa svih strana suvarke, da
gore otpatke, da ne seku drva sve dok ima otpadaka i dok se
može prinositi odbačeno sđrvce po drvce«.


M. Milošević-Brevinac