DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 100 <-- 100 --> PDF |
Vrba u sklopu može da postigne u prsnom prečniku debljinu do 100 cm. U slobodnom prostoru se mogu naći šuplja stara stabla sa prsnim prečnikom i do 200 cm. U sečivoj starosti 30—40 godina na dobrom zemljištu postigne vrba u prsnom prečniku debljinu 30—70 cm. U sklopu i na dobrom zemljištu sa optimalnom količinom vode ili u gornjoj zoni Salicetuma i u donjoj zoni Populetuma, vrba naraste do 25 m visine. Na lošijem zemljištu i u depresijama sa prevelikim količinama vode ona postigne znatno manje visine. Na donjoj granici šumske vegetacije visina vrbe iznosi samo 5—6 m. Krune stabala u sklopu su kupastog, valjkastog ili okruglog oblika i imaju samo po dve-tri jače grane, na kojima se nalaze sitne grane. Krune stabala u slobodnom prostoru su okrugle i imaju više jakih i srednjih grana, na kojima se nalaze sitne grane. Krune su retke, tako da propuštaju dosta direktne svetlosti do tla. Pod vrbovim stablima (u Populetumu i Quercetumu) dobro vegetiraju vezovi, brestovi, hrastova stabla i od grmlja crni glogi, svib, hudika. Sitne grane starijih stabala malo vise. Letorasti su sivkasto bele boje i dlakavi. Grane se lako lome. Izbo j ci iz mladih stabala su jaki i zelenkasto sive, a kod nekih oblika žućkasto-sive do žućkasto-crvenkasto-ljubičaste boje. Deblo .je u sklopu okruglo, valjkasto, čisto do 8 m dužine. U slobodnom prostoru i kod vrbe iz panja, grane se počnu nisko da razvijaju i čisti deo debla iznosi u najboljem slučaju svega 2—4 m dužine. Presek takvog debla je često nepravilnog oblika. Kora u mladog drveta je sivkasto-zelenkaste boje i malo raspucana, u starijega drveta tamno-sive boje i jako raspucana. Ona iznosi 15-^22% od ukupne mase drveta. Pored normalnih, terminalnih i aksilarnih pupova, vrba ima još i uspavane, proventivne ili rezervne i prigodne ili adventivne pupove. Normalni pupovi su prilegli uz izbo jak, tupi i žuto-zelene boje. Uspavani pupovi su normalno formirani, ali nisu dovoljno razvijeni. Oni su manji, kraći i tanji i čvrsto prileže uz koru, a u zajedinci sa normalnim pupovima su poredani u spirali. Prigodni pupovi nastaju između drveta i kore samo u slučajevima, kad nema normalnih ni rezervnih pupova — najčešće na obraslinama. Listovi na grančicama su spiralno ili nepravilno poredani, duguljasti, kopljastog oblika i prema vrhu lista jače zašiljeni. Lišće je do 10 cm dugačko i do 2 cm široko. Rubovi lista su fino nazubljeni. Drška lista je kratka. Mladi listovi su svetlo-zelene boje, pokriveni sa obe strane prilegnutim sivo-srebrnastim dlakama. Starije lišće je više tamno-zelene boje i ima na sebi manje dlaka. Glavni nerv je žute boje. Zališće je malo i rano ga nestaje. Vrba lista krajem marta odnosno početkom aprila. Muški cvet se nalazi u 4—5 cm dugim resama ili macama sa po dva prasnjaka, a ženski cvet sa plodištem na proletnjim izbojcima. Cvetovi imaju Ijuštičave žlezde ili nektari je. Cveta istovremeno sa listanjem ili odmah posle listanja krajem marta i početkom aprila. Oprašivanje obavljaju insekti. Počne da rađa između 10 i 15 godina i rađa skoro svake godine. Semenke sa dlakama, sličnim vuni, nalaze se u čauri. Kad seme dozri, a to je krajem maja ili početkom juna meseca, čaura se raspukne i vetar odnese seme na veću udaljenost. Klijavost semena je mala i traje kratko vreme. |