DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 101 <-- 101 --> PDF |
Seme klija za 1—2 dana. Za klijanje je potrebna veća vlaga i umerena toplota. Bela vrba razvija dubok koren da može i za vreme malog vodostaja svojim žilama da dođe do vode. Nema površinskih žila. Na nižim mestima za vreme dugog trajanja visoke vode razvija u vodi žilice koje se po odlasku vode osuše. Njihova uloga je da omoguće donjemu delu stabla i korenu disanje i da pomažu primanje minerarlnih sastojaka iz vode i time ubrzavaju prirašćivanje. Reproduktivna snaga bele vrbe je vrlo velika. Ona je dosta velika i kod starih stabala. Izdanci iz mladih panjeva i na dobrom zemljištu mogu u prvoj godini da postignu visinu 3—4 m i debljinu pri panju 1—4 cm. Ne tera izdanke iz korena, jer nema žila u površinskom sloju zemljišta. Iz delova, zabodenih u zemlju, vrba pušta i razvija korenje. Srž i belika vrbovog drveta su jasno izražene. Belika je uska i bele boje, srž svetlo-crvene do crvenkaste boje. Godovi su markantni i difuzno porozni. Sržni traci su vrlo tanki i uski. Vrbovo drvo sadrži celuloze 55,7%, lignina 28,7%, akcesornih sastojaka (smole, ulja, masti, šećera, škroba i dr.) 1,2%, vode u obliku vlage u drvetu i vodenog ekstrakta 14,4%. Vrba ima pepela 0,83%. Kora ima u sebi tanina 3—13%. Zapremina pora vrbovog drveta iznosi 60,7—78%, a stenke drveta 22 do 39,3%. Specifična težina sirove vrbe iznosi 0,75—0,99 g/cm3, prozuklog drveta 0,36—0,63 (0,59) g/cm3 i suvog drveta 0,33—0,59 (0,52) g/m3. Drvo se dosta uteže: u radijalnom smeru 3,9%, u tangencijalnom smeru 6,8%. Zapreminsko utezanje vrbe iznosi 10,8%. Vrba spada u meke vrste drveća. Njena tvrdoća iznosi 210—480 (330) kg/cm2, čvrstoća vrba je slaba i iznosi na pritisak 220—440 (280) kg/cm, na vlak 270—1000 (640) kg/cm2, čvrstoća na savijanje je vrlo slaba i iznosi 260—350 (310) kg/cm2, čvrstoća na udarac je prilično dobra i iznosi 0,70 mkg/cm2. črstoća na smicanje je dosta dobra i iznosi 70 kg/cm2. Trajnost vrbe je malena. Snaga ogrevanja u odnosu prema bukvi iznosi 0,71. Prilikom izgaranja puca i daje dosta velik plamen. Drvo se lako seče i ivera. Pridanci i delovi koji dolaze u vodu, teško se cepaju. Ostali delovi stabla se osrednje cepaju. Drvo se ne može lepo da obrađuje. Upotrebljava se za ljuštenje, za izradu srednjača, šibica, za pilenje, u stolarstvu i za izradu sanduka, u građevinarstvu za građenje koliba i zgrada privremenog karaktera, za celulozu, izradu trljanice, drvene vune, drvenih cipela, manjih korita, karlica, paljaka, valova, vesala, za obore, ograde, kolje za vinograde i paradajz, tačke za pasulj, štapove za pletarske radove, vrške i pecanje, fašine za osiguravanje obala reka i kao pruće u pletarstvu. Ogrevno drvo se upotrebljava za loženje, pečenje cigle, palenje kreča, za proizvodnju drvenog ugljena i za potpaljivanje. Sporedni proizvodi od vrbe: kora se upotrebljava za proizvodnju belog štavila, za učinjanje ruske kože juhtovine, danske i škotske kože za rukavice i za loženje. Iz kore i lišća se dobij a salicil. Voli umereno toplu klimu. Nije osetljiva prema mrazevima. Traži veću vlagu vazduha. Zahteva puno svetlosti i ne može uspevati u zaseni. Vetar utiče na rasprostiranje vrbe raznošenjem semena i štetama u vrbovim sastojinama. |