DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 103 <-- 103 --> PDF |
da iznosi 20—25 cm i debljina 5—12mm. Razmak redova treba da iznosi 40—60 cm i reznica u redovima 15—25 cm. Sadnice u jednoj godini mogu da postignu visinu 1,5—2,5 m i debljinu u korenovom vratu 1,2 cm i mogu se odmah upotrebiti za sađenje. Prilikom razvitka zakorenjenih sadnica bočne grane treba samo prevršivati da sadnice budu deblje, jače i da se ne savijaju. Prilikom vađenja sadnica bočne grane se sasvim otseku i sadnice očiste od grana. Za sađenje se mogu upotrebiti i samonikle vrbove sadnice iz prirodnih mladika. One trebaju da budu stare 2 godine. Mlađe sadnice su suviše tanke, savijaju se i nemaju uvek potrebne visine. Starije sadnice su redovno bolesne usled vrlo gustog sklopa i prirodne selekcije, a često i dosta debele, tako da ih je teže vaditi, prevoziti i saditi. Sadnice se upotrebljavaju za podizanje vrbovih šuma na nešto višim delovima ritova, kao što su gornji delovi Salicetuma i Populetum, gde nema opasnosti da će sadnice voda saviti ili izvaliti odnosno da će ih led slomiti. Sađenje se obavlja na isti način kao i sađenje ostalih vrsta drveća. U nižim delovima ritova, gde uvek ima dosta vode, isto tako se dobro primaju i vrbovi štapovi kao i vrbove sadnice. Pored toga štapovi se sade do 70 cm duboko u zemlju, pa su mnogo stabilniji od sadnica i ne izvaljuju se. Oni su jači i ne savijaju u tolikoj meri kao sadnice. Dužina štapova iznosi 1,50—3 m, a srednja debljina 1—4 cm. Ona se može odabrati po volji već prema tome, kako je visok teren koji se pošumljava. Za niže delove zemljišta potrebni su duži i deblji štapovi, a za više delove zemljišta kraći i tanji štapovi. Donji delovi štapova treba da su koso i glatko otsečeni i ne smeju da budu zgnječeni ni raspuknuti. Za štapove se uzimaju upravni i zdravi jednogodišnji izdanci iz matičnjaka, a u nedostatku ovih jednogodišnji izdanci iz panjeva. Ako nema ni jednogodišnjih izdanaka iz panjeva, upotrebljavaju se štapovi koji se dobi! ju sečom mladih vrbovih štapova u prirodnim mladićima. Takvi štapovi su međutim u većini slučajeva rđavog kvaliteta, jer su se zbog suviše velike gustoće počeli sušiti i jer su u donjemu delu isterali već vodene žilice, pa se teže zakorenjavaju. Ukoliko se moraju takvi štapovi da upotrebljavaju za sađenje, donji deo sa suvim vodenim žilicama treba otseći i baciti. Matičnjak za štapove se osniva na isti način kao i matičnjak za proizvodnju reznica. Rastojanje redova treba da bude 70—80 cm, a udaljenost u samim redovima 50—70 cm. Takav matičnjak daje za jednu godinu lepe, zdrave, upravne i čiste štapove dužine 2—4m i debljine 1—3 cm. Oni se odlično zakorenjavaju. Ako se žele naročito debeli štapovi, onda "se prve godine iseku slabiji štapovi, a na panju se ostavi po 3—6 jačih izdanaka do kraja druge godine. Proizvodnjom štapova u matičnjaku ne zavisimo od stvaranja prudova, poplava i izbojne snage starih panjeva. štapove možemo imati, kad želimo. štapovi se mogu primiti i terati samo u tome slučaju, ako im se obezbedi potrebna vlaga. U ritu koji u proleće inače dospeva pod vodu, vlaga se osigurava na taj način, da se štap što dublje posadi i što bolje učvrsti da zemlja uz njega što bolje prilegne. štapove u ritovima treba saditi na dubinu 40—70 cm. Rupe se buše gvozdenim šilom (svrdlom) koji je 1 m dugačak. Prilikom bušenja rupa se raširuje klimanjem šila. U rupu se uturi štap rukom, koliko je to moguće, štap se učvršćuje u rupi na taj način da se šilo na dva mesta 15—30 cm od štapa zabode koso u zemlji nešto 513 |