DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 104 <-- 104 --> PDF |
dublje nego što je sama rupa. šilo se pritisne najpre u protivnom smeru od štapa i zemlja prituri na donji deo štapa; pa zatim prema štapu i zemlja prituri na gornji deo štapa. Drugo zabadanje se uzima na onoj strani, na koju je štap nagnut, da se on na taj način dovede u vertikalan položaj. Posle obavljenog sađenja treba odmah proveriti, da li je štap dobro učvršćen. To se radi na taj način, da se štap povuče levom rukom, i ukoliko se ne može izvući, on je dobro usađen i učvršćen, u protivnom slučaju se mora ponovo saditi i učvršćivati. Ni u kom slučaju se štap ne sme meta ti u rupe (bez učvršćivanja šilom) da se samo na površinu nagazi nogama. Takvi štapovi se posle odlaska vode redovno osuše, jer im donji deo ostane u praznom prostoru. U donjoj i jednom delu gornje zone Salicetuma bela vrba se može podizati samo u čistim sastojinama, jer u tim delovima polo ja druge vrste drveća ne mogu uopšte da uspevaju. Vrba se u čistim sastojinama sadi na rastojanje 1,5/1—2,5/2,5 m. Najbolje je rastojanje 2/1,5 m. Da se dobiju viša i upravnija stabla i čista debla, bela vrba se u ovoj zoni može da podiže i u kombinaciji sa barskom ivom i rakitom koja u tom slučaju igraju ulogu pomoćnih vrsta drveća. U gornjem delu Salicetuma i u Populetumu belu vrbu treba podizati u mešovitim sastojinama sa pomoćnim ili sporednim vrstama drveća, koje podnašaju zasenu, imaju dosta lišća i mogu same dobro da zasene prostor oko sebe, a rastom su niže od vrba i mogu da uspevaju na odnosnom tipu i u odnosnoj zoni ritskog zemljišta. U obzir za mešanje dolazi vez, brest, pensilvanski jasen i jova. Bela vrba se sadi u mešovitim sastojinama sa kvadratičnom mrežom na rastojanje 4/4—6/6 m. Ukoliko je ona izložena većim štetama ili se od nje želi da dobije i proredni materijal, onda je treba saditi na rastojanje 4/2, 5/2, 6/3 m. Između vrbe treba saditi pomoćne vrste drveća na rastojanju 2/1—2,5/2,5 m. Kod kvadraticne mreže 6/6 m u prvi red se sadi jedna vrba, dve pomoćne vrste na udaljenost od po 2 m i tako do kraja. U drugi i treći red sa međusobnim rastajanjem od 2 m se sade samo pomoćne vrste. U četvrti red se sadi opet vrba sa pomoćnim vrstama kao u prvom redu. Kod rastojanja 5/2,5 m u prvi red se sadi jedna vrba, zatim na udaljenost 1,25 m jedna pomoćna vrsta i tako sve do kraja. U drugi red, koji je udaljen 2,5 m, od susednih redova, sade se samo pomoćne vrste drveća na rastojanje u redu 2—2,5 m i u treći red se sadi vrba i pomoćne vrste na isti način kao i u prvom redu. Posle vađenja svake druge vrbe u redu pored preostalih vrbovih stabala ostanu pomoćne vrste drveća sa sviju strana. U vreme sađenja vrba mora biti za 0,5—1 m viša od pomoćnih vrsta drveća. Da se može zadržati taj odnos, moraju se saditi sadnice razne visine ili se moraju saditi za 1—2 godine ranije sadnice one vrste drveća, koja sporije raste. Podizanjem mešovitih sastojina vrba sa pomoćnim vrstama drveća dobiva se zdrava i otporna sastojina sa vrbovim stablima većih dimenzija, većim prirastom, masom drveta i većim procentom tehničkog drveta. Podizanje vrbovih šuma sađenjem sadnica na višim delovima terena treba da se obavi u jesen, kad je mali vodostaj. U jesen posađene sadnice se bolje i sigurnije primaju i pre počnu da teraju. Zemlja oko sadnice se |