DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 105 <-- 105 --> PDF |
preko zime izmrzne, slegne i dobije povoljnu strukturu, može da konzerviše više vlage i bolje da izdrži sušu. U jesen se lakše dobije i radna snaga. Ukoliko u polojima ima jelena, oni mogu sadnice preko zime prevršiti i polomiti. Zečevi mogu sadnice i štapove oguliti. U slučaju visoke vode preko zime u nizinama posađene sadnice i štapovi mogu da stradaju od leda. Kod proletnjeg sađenja zemlja je vlažnija, trava i korovi su polegli, pa je rad lakši, a kulturni troškovi manji. Prema tome, u jesen treba saditi sadnice na´višim delovima ritova, ukoliko se ne treba bojati štete od divljači. U proleće treba saditi vrbove štapove u niskim delovima poplavnog područja, kad prođe opasnost od leda i divljači. U proleće treba isto tako saditi i sve one sadnice koje se nisu mogle posaditi u jesen. Vrbove šume se obnavljaju prirodnim putem iz semena i izdancima iz panjeva i veštackim putem sađenjem sadnica i štapova. Ukoliko je zemljište u sečinama zamuljeno, prerovano, obrađeno, isečeno kolima ili je bilo pod stovarištem, vrbove šume se mogu obnoviti semenom, ako je prilikom opadanja semena zemljište bilo vlažno. Bela vrba se odlično obnavlja izdancima iz panjeva, čak i iz starijih panjeva. Sastojine iz panjeva imaju međutim manju masu drveta i lošeg su kvaliteta. Nemaju tehničkog drveta. Što je panj deblji i stariji, to je masa drveta manja, a kvalitet lošiji. Izdanaka iz panjeva ima mnogo. Oni idu u svima smerovima. često izgledaju kao neki bokori ili metle. Pošto je panj debeo, izdanci ga ne mogu da obrastu, nego veći deo panja istrune. Obnavljanje vrbe izdancima iz mladih panjeva još se može i tolerisati, ali obnavljanje vrbe iz starih panjeva u svakom slučaju treba izbegavati i prazna mesta veštački popunjavati sadnicama ili štapovima. Stare panj eve treba uništiti krčenjem, gulenjem i opaljivanjem. Panj eve, iz kojih se vrba obnavlja prirodnim putem, treba nisko, glatko i malo koso odrezati. Oni ne smeju da budu rascepljeni. Sva prazna mesta koja se nisu obnovila ni semenom ni izdancima ili gde ne želimo da se vrba obnavlja izdancima iz panjeva, treba obnoviti veštackim putem sađenjem zakorenjenih sadnica ili štapova. Sadnice treba saditi na više, a štapove na niže delove polo ja koji su više izloženi strujanju vode, jer su oni stabilniji od sadnica. Kod popunjavanja sečina koje su se već delimično obnovile izdancima iz panjeva, štapove odnosno sadnice treba saditi na 4—5 m udaljenosti od panjeva sa izdancima, da ih oni ne uguše, jer u početku brže rastu. Kod veštačke obnove ne treba ići niže nego što su bili stari panjevi, koji pokazuju do koje donje granice može vrba da uspeva. Ukoliko se donja granica vrbe nalazi pored bare koja je kanalima spojena sa rekom, rukavcem, može se pomaci i donja granica vrbe nešto niže nego što je pre bila. Uspeh prirodnog i veštačkog podizanja i obnove vrbovih šuma u ritovima zavisi od visine vode, vremena i trajanja poplave i od kvaliteta kulturnih radova. Ako na male biljke iz semena, koje u prvoj godini mogu da postignu visinu od 1 m, naiđe za vreme vegetacije kratkotrajna poplava, biljke će ostati u životu, a naročito u tom slučaju, ako iznad vode viri po koji list. Ako za vreme vegetacije naiđe visoka i topla voda i na mladim biljkama |