DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 108 <-- 108 --> PDF |
Drvo se izvozi iz seče do stovarišta kad nema vode: zimi kolima i sao nicama, leti kolima i kamionima, a za vreme visoke vode čamcima. Na stovarištu i pored obale reke ili rukavca se slaže tehničko drvo po sortimentima u zasebne složaje, a ogrevno drvo u sure 2,10 m visoke. Sure su zbog sušenja drveta međusobno razmaknute na 0,7—1 m. Drvo se prevozi plovnim objektima: drvaricama, dereglijama i šlepo vima. Sa stovarišta pored živog toka reke drvo se može u svako vreme odvesti, dok se sa stovarišta pored plitkih rukavaca drvo može odvesti zamo za vreme visokog vodostaja. U nedostatku plovnih objekata za vreme visokih poplava drvo na sto varištu mora se osigurati od raznošenja rušenjem ostavljenih stabala oko stovarišta ili vencem trupaca koji su međusobno povezani kopčama (klan fama) od debele žice. Na vrbovim kulturama i sastojinama pravi štetu voda u mestima pored bara koje se ne mogu da oceđuju, na taj način, što vrbova stabla u donjim delovima ostanu duže vremena u vodi nego što mogu izdržati, usled čega se jedan deo stabala osuši. Na niskim mestima pored jaraka i bogaza voda u razblaćenoj zemlji izvali i povije sadnice, štapove odnosno mlada stabla. Za vreme zimskih poplava, zaostala voda u nižim delovima zemljišta se smrzava. Pri opadanju vode led svojom težinom polomi i savije vrbove sadnice koje se nalaze u tim delovima. Sve ove štete od vode i leda se mogu svesti na manju meru na taj način, da bare spojimo kanalima sa živim tokom reke ili sa rukavcima da se voda brže oceđuje i manje vremena zadržava i da se na ovakva mesta sade jači, duži i deblji štapovi i dublje u zemlju. Da iz polomljenih i savinutih mladih stabala mogu izbiti upravni izdanci, posle odlaska vode takva stabla treba odrezati nisko pri zemlji. Ako sleđeće godine ne naiđe suviše visoka voda ili led, izdanci će ojačati i ostati. U godinama, kad izostanu poplave, suša prouzrokuje propadanje vrbovih kultura i sastojina, ako se one nalaze na višemu delu i čistom suvom pesku. Protiv ove štete se branimo na taj način, da na takvim mestima ne podižemo vrbu, nego vrste drveća koje mogu podneti sušu, kao što su: hrast, brest, divlja kruška, a na jako visokim gredama čak i sam bagrem, gledičiju, u smesi sa vezom, klenom, dudom. Vetar može da nanese vrbovim sastojinama ogromne štete, ako su one kao mlade kulture bile guste i nisu na vreme čišćene ni proređivane. Šteta će biti veća, što su sastojine gušće i što imaju manje drugih vrsta drveća. Štete se od vetra mogu svesti na manju meru, ako se mlade vrbove kulture počnu blagovremeno, redovno i umerene čistiti i proređivati, tako da se preostala stabla mogu bolje da razviju i ukorene. U sastojinama se ne smeju stvarati praznine. Umesto čistih stvarati mešovite sastojine, gdegod je to moguće. Sneg može da polomi krte vrbove grane. Zaštićujemo se od snega na taj način, da stvaramo otporne i gde je moguće, mešovite sastojine. Jaka tuča — led može da ošteti koru na mladim izbojcima, pa čak da je sasvim i oguli. Ako rane na pruću ne mogu da obrastu, najbolje je da takve izdanke odrežemo sasvim nisko pri zemlji da ponovo teraju. Niske vrhove sadnice i štapove mogu da uguše korovi, kupina ili grmlje rakite, barske ive, gloga, sviba. Branimo se na taj način, da sadimo nešto veće sadnice i da oko sadnica isecamo korov, kupinu i grmlje. |