DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 110     <-- 110 -->        PDF

igniarius Fr. i P. salicinus Fr. i belu trulež Pleurotus ostreatus Fr. i P.
salignus.


Protiv insekata, štetočina i bolesti branimo se podizanjem i gajenjem
što zdravijih, otpornijih, po mogućstvu mešovitih sastojina. Napadnuta
mesta treba izolovati i legla sa insektima uništiti mehaničkim i hemijskim
putem. Pri odbrani od gusenica treba prvenstveno koristiti biološki način
uništavanja. Sastojine treba iskoristiti pre nego što pređu sečivu starost.
Izrađeno drvo treba iz seče što pre izvesti.


U ritovima se često nalaze oblici Salix alba f. argentea Willk. sa belosrebrnastim
listovima i Salix alba f. coerulea Willk. čiji stariji listovi nemaju
na licu dlaka.


žuto-crvena vrba, Salix alba var. vitellina Ser.
pretstavlja jednu odliku bele vrbe. Ima žućkasto-crvenkaste letoraste sa dlakama.
Može da podnese još i nešto više vode nego bela vrba, pa je zato i
nalazimo više na nižim delovima rita. Nešto je manjeg rasta, ali je žilavija
od bele vrbe. Drvo se vrlo teško čepa. Prilikom podizanje vrbovih šuma
žuto-crvenu vrbu treba zato uvek podizati na nižim delovima ritova.


Rana vrba, Salix daphnoidesVill je pomešana sa belom
vrbom. Rastom je manja od bele vrbe. Mladi letorasti su žućkasti, a posle
zelenkasto-crvenkasti. Pupovi su kao i kod bele vrbe prilegli, tupi i u početku
dlakavi. Listovi su duguljasto kopljasti, znatno širi nego kod bele
vrbe, manje zašiljeni, vrlo sitno nazubljeni sa malim mirisavim žlezdicama,
goli, odozgo svetio zeleni, odozdo bledi i plavi. Imaju dužu dršku. Glavni
nerv lista je svetlo-žute boje. Cveta i lista nešto ranije od obične vrbe i
vrlo ugodno miriše. Drvo joj je crvenkaste ili žuto-bele boje.


Upotreba rane vrbe je ista kao i obične vrbe, samo zbog manjih dimenzija
ima i manji procenat tehničkog drveta. Rana vrba je dobra za pčele,
jer rano cveta i dobro medi.


U ritu se mogu nači oblici Salix daphnoides f. latifolia Kern sa širim
lišćem i Salix daphnoides f. angustifolia sa užim lišćem.


čatraljuga, krta vrba, Salix fragilis L. se nalazi u
zajednici sa belom vrbom na mestima, gde su vrbaci nastali prirodnim
putem iz semena.


Čatraljuga je malo drvo koje postigne visinu 5—10 m i debljinu u
prsnom prečniku do 10 cm. Kora je glatka, sivo zelena. Kod starijih stabala
lub je tanak, sivo-žute do sivo-smeđe boje i odlupljuje se u većim
tankim komadima. Na donjem delu stabla, koje dolazi u vodu, nema vodenih
žilica. Kruna stabla ima dosta grana i lišća. Grane su pri osnovi krte,
gole i sjajno zelene. Starije grane su smeđe-zelene. Pupoljci su isto zeleni.
Listovi su 5—15 cm dugi i 2—4 cm široki, obično 3 puta duži nego što su
široki. Oni su na donjemu delu i oko sredine nešto širi, na vrhu zašiljeni na
rubu malo nazubljeni. Lišće je malo kožasto, gore svetlo-zelene, dole bledo
zelene boje. Držka je do 1 cm duga sa više žlezdica. Zališće je dobro razvijeno,
bubrežasto i nazubljeno. Listava u aprilu. Cvetovi su u macama, maljavi
i bledo žuti sa dužim dršakama. Cvetanje počinje sa listavanjem i za
vreme visoke vode traje sve do meseca avgusta. Plod opada posle cvetnja
u roku od 1,5—2 meseca.


U mladićima i na obalama pored reka često se vide uski pojasevi,
obrasli samo čatraljugom. Ovo dolazi otuda, što je prilikom opadanja vode
na taj pojas palo samo seme čatraljuge. U starijim vrbovim i topolovim