DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1954 str. 95 <-- 95 --> PDF |
pažanjima prof. Pobegajl a u nekim krajevima Bosne i Hercegovine sofora ne cvjeta obilno svake godine. Bilo bi interesantno utvrditi da li to ovisi od uslova sredine ili nekih drugih faktora čisto biološke prirode. U našoj zemlji sofora je najviše uzgajana u Vojvodini. Ona tamo, pored bagrema, igra značajnu ulogu u pčelarstvu. U drugim krajevima Jugoslavije, koliko nam je poznato, gajena je u znatno manjoj mjeri i to uglavnom kao parkovno drvo. Ona dobro uspjeva u Primorju, kao i u Hercegovini. B e 11 r a m navodi da na plitkim i toplim terenima krša, kao i u Senju, gdje je izložena primorskim burama, uspješno raste i obilno cvjeta. U Makedoniji (Skoplje) D ž e k o v opisuje stabla — 25 godina stara, koja cvjetaju i donose zrelo sjeme. U Sarajevu po parkovima (»Veliki park«) i drvoredima (Marindvor) njena stabla, starosti od 25—30 godina takođe cvjetaju obilno i donose sjeme. Na kraju, potrebno je istaći da bi soforu trebalo unositi još više u naše parkove, kao vrijedno dekorativno drvo. Njeno unašanje u šumama, odnosno na rubovima šuma ima svog opravdanja, obzirom na dosad pokazani njen uspjeh kod nas. Ovo će biti moguće, pošto sofora obilno rađa, te se može naći dovoljno sjemena, a uz to ona se relativno i lako podiže. Na taj način će se sigurno obezbjediti trajniji izvor pčelinje paše i to u širim razmjerima. U tom smislu bilo bi interesantno izvršiti i pokuse sa nekim od grmolikih vrsta roda S o p h o r a. Japanska sofora se može tim više preporučiti, što se pokazala potpuno aklimatizovana vrsta u našim uslovima sredine. LITERATURA: Ani c M.: Dendrologija, Šumarski priručnik, Zagreb 1946; B e 11 r a m V.: Medonosna japanska sofora, Narodni Šumar, br. 8, Sarajevo 1948; Briml e F.: Trees in Britain, London 1948; Džeko v S.: Skopskite parkovi i nivnata dendroflora, Šumarski pregled, br. 2. Skopje 1954; Giperborejski B. — Marković T.: Dendrologija, Sarajevo 1952; Hegi G.: Ilustrierte Flora von Mittel- Europa, IV Band, Teil 3., München 1920; černjavsk i P.: Ono što gradovi mogu učiniti za pčelarstvo, Novi pčelar, br. 1., Beograd 1937; černjavsk i P. — Jovanovi ć B.: Šumska staništa i odgovarajuća dendroflora u Srbiji, izdanje S. A. N., Beograd 1951; Jovanovi ć B.: Nesamonikla dendroflora Beograda i okoline, Separat God. Šumarskog fakulteta, Beograd, 1950; Pano v A.: Šumska pčelinja paša (fenološki osvrt). Narodni šumar, br. 5—6, Sarajevo 1952; Petrovi ć D.: Strane vrste drveća (egzoti u Srbiji), Izdanje S. A. N., Beograd 1951; Petrovi ć D.: Rad u šumskim rasadnicima, Beograd 1952; Pourte t J.: Catalogue des especes cultivees dans L´arboretum des Barres, Tome IX — Fasc. 2., Paris 1949; Stefanovi ć V.: Prilog poznavanju nesamonikle dendroflore Sarajeva i okoline (rad u rukopisu); Schenc k C.: Fremdländische Wald — und Parkbaüme, Bd. 3., Berlin 1939; Schneide r C. K.: Ilustriertes Handbuch der Laubholzkunde, Br. II, Jena 1912; Schmucke r T.: »Silvae orbis« — Die Baumarten der nördlich — gemässigten Zone und ihre Verbreitung, C. I. S., Berlin 1942. Résumé La Sophora du Japon est une espece connue dans toutes les régions de Yougo slavie et elle y a été cultivée depuis plus d´un siecle comme un arbre de parc. Elle a montré des qualités d´une essence bien acclimatisée et dans la plupart de stations elle pousse bien. C´est pourquoi on prévoit de l´introduire dans les forets. Vu son importance de plus en plus croissant l´A. s´est efforcé d´exposer les pos sibilités de sa cultivation sur une échelle plus grande. Dans la premiere partie de son article l´A. réfere sur les données générales de la Sophora (la description botanique de l´espece et de ses variétés, ainsi que ses stations et propriétés écologiques). Ensuite |