DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 39 <-- 39 --> PDF |
2. Neke karakteristike šuma i šumarstva Slovenije Na prvi pogled izgleda da je uopšte nemoguće dati jednu karakteristiku o šumama u Sloveniji, jer su razlike između pojedinih oblasti veoma velike. Razlikujemo 3 glavna predela: a) Alpinski pojas uz severozapadnu granicu sa smrčom kao karakterističnom i vladajućom vrsti drveća; b) Krš koji se deli na Primorski i Visoki Krš koji se sastavni dio jugoslavenskog Dinarskog sistema sa karakterističnim prebornim šumama jele, smrče i bukve; c) Nizinski dio, gde u posavskom pojasu prevlađuju hrastove, a u podravskom borove šume. Ipak uza svu različitost ima nekih zajedničkih svojstava, koja naročito padaju u oči ako uzimamo u obzir prilike u ostalim našim narodnim republikama. Pre svega treba istaknuti da su šume takove, kakvim ih je načinio čovek. Uz neznačajne iznimke sve su to »gospodarske šume« (Wirtschaftswälder). Prašuma ili šuma poluprašumskog tipa imamo veoma malo. Usleđ toga nemamo nigde još nenačetih akumulacija drvnih masa, nemamo rezervnih zaliha. Zato smo u pogledu etata u najvećoj meri ovisni od prirasta. Briga za prirast je sadržaj svih naših stručnih nastojanja. Daljnja karakteristika našeg´šumarstva je apsolutno prevladanje prebornog tipa šuma. Ovo je bez sumnje u vezi sa strukturom vlasništva nad šumama. Do početka II. svetskog rata bio je udio državnih i uopšte javnopravnih šuma sasma neznatan, šume su pripadale ogromnom broju privatnih vlasnika, većinom seljaka. Razvoj je pokazao da preborni način gazdovanja najbolje odgovara potrebama malog posednika, koji mora da se trajno snabdeva sa svojih parcela. U stručnoj literaturi nailazimo vrlo često na sasma negativan stav spram seljačkih prebornih šuma. Takve se ocene naročito često čuju od šumarskih stručnjaka, koji veruju jedino u normalnu jednodobnu šumu. Međutim što se tiče Slovenije ne bih se nikako mogao složiti s ovakvim stavom. Istina da se je teško orijentirati u tim šumama. Svaki vlasnik je unio nešto ličnoga u način gazdo vanja. Zato naše preborne šume pretstavliaju neverovatno šarenilo raznih tipova i prelaznili oblika. Naročito se razlikuju u pogledu veličine drvne zalihe po ha. Ima sastojina prebornog tipa sa zalihom od 60 m3/ha, pa sve do 600 m3/ha. Dakako, šuma sa jakom zalihom ima sasma malo, rekli bismo, imamo ih samo kao uzorak da ih možemo pokazati i proučavati. Većinom prevlađuju šume sa oko 100 m3/ha. Prosečna drvna zaliha po ha je u slovenačkih prebornim šumama mnogo niža no u bilo kojoj republici. Uza sve to treba utvrditi da među seljačkim šumama ima vanredno lepih sastojina, njihovi vlasnici su u znatnom broju pravi majstori prebiranja. Pored seljačkih prebornih šumama imamo i većih državnih šumskih kompleksa u kojima su već bivši vlasnici, veleposednici, uveli preborni način gazdovanja. Među ovima treba naročito istaknuti preborne šume oko Po stojne, u kojima se već oko 40 godina gospodari prema načelima kontrolne metode. Jednodobnih šuma ima samo oko 15%, većim delom se nalaze u alpskom predelu. Razmer dobnih razreda je relativno povoljan, jer su u dovoljnoj meri zastupani i stariji razredi. Da ove starije šume dosada nisu bile iskorištene glavni je razlog u nedovoljno izgrađenoj mreži cesta. Zato su te |