DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 41 <-- 41 --> PDF |
dobili smo neke prosečne vrednosti, koje se mogu upotrebiti u okviru opštih inventarizacija, a ne mogu da posluže kao uputstvo za gazdovanje sa konkretnim šumama. Sada smo prešli na drugu metodu. Gospodarsku jedinicu pretstavlja individualni šumski posed ili parcela. Taksacioni elementi sabiru se na posebnim kartonima, koji ujedno služe za evidenciju o izvršenim sečama i uzgojnim radovima. Po ovoj metodi je uređeno do sada cea 10.000 ha seljačkih šuma. Metode terenskih i ostalih radova razvijaju se postepeno na temelju stečenih iskustava. Tako smo gotovo posvema napustili metode primernih pruga i krugova, jer smo zbog rascepkanosti našeg šumskog poseda morali uzimati tako visok postotak primernih površina (1953: prošek iznad 9%) da je time taj način rada postao suviše skup. Zbog toga, kao i zbog uvođenja kontrolne metode, puna je klupacija postala naša osnovna terenska operacija. Upotrebljavamo specijalne primerke tipa »Böhmerle« koje su podelene na 5 centimetarske debljinske stepene: 0 — 5,5 — 10,10 — 15 cm itd. U prebornim šumama u pravilu merimo drveće sa premerom od 15 cm na više, tj. od 4 stepena dalje. Upotrebljavamo 10-centimetarske debljinske razrede: 0 — 10 = 1,10 — 20 cm = II. itd. Frekvenciona krivulja broja stabala na 1 ha je obligatan instrument za prikazivanje strukture sastojina. Preborne šume se u pravilu uređuju po konkretnoj metodi. Nije to klasična Biollyeva metoda, iako se mnogo oslanjamo na nju. Pored toga iskorištavamo iskustva tzv. Postojnske metode i Pogačnikove metode. Neke sekcije prelaze na upotrebu sylvi, jer je iskustvo pokazalo da se tablice, konstruisane na temelju izmere visine u pravilnim i dobrim prebornim sastojinama, tek neznatno razlikuju od Biollyevih »tarif fixe«. Za utvrđivanje prirasta u prebornim šumama u sve većoj meri se služimo Presslerovim svrdlom. Podatke vrtanja upotrebljavamo na različite načine. Neki drugovi rade po metodi, koju je dr. Klepac prikazao u »Šumarskom listu«. Lično sam mišljenja, da je ova metoda za praksu dosta komplikovana. Pitanje koje treba resiti sastoji se u tome, da utvrdimo koji prsni premer je imalo srednje stablo debljinskog stepena ili razreda pre 10 godina. Pošto za obračun masa i onako moramo imati jeđnoulazne taksacijske tablice, nisu nam potrebne nikakve formule za izračimavanje prirasta. Iz prsnog premera pre 10 godina interpolacijom dobijamo kubaturu stabla u to doba, a diferencija sadanjeg i ranijeg volumena nije ništa drugo nego prirast srednjeg stabla. Međutim po mom je teži problem u tome. kako da iskustva stečena na određenoj površini prenesemo na ostale površine, na kojima se nije vrtalo. Smatram da je praktički isključeno da bi istraživanje prirasta mogli protegnuti na sve šume koje dolaze do uređivanja. Zato je važno da pravilno odabiramo površine na kojima se vrta, da bismo mogli rezultate pravilno iskoristiti. Dva su kriterija koja trebamo pre svega uvažavati: a) Debljinski prirast je u najvećoj meri ovisan o gustoći sastojine, a indikator gustoće u prebornoj šumi je zbroj temeljnica po ha. Rezultate vrtanja koje smo dobili u sastojinama sa temeljnicom od 20´—25 m2 smemo upotrebiti samo za sastojine slične gustoće, dakle iste temeljnice — pr e seče . b) Drugi kriterij koji moramo uzimati u obzir je dobrota staništa. Konačno moramo izračunati postotak prirasta (po Pressleru), jer pomoću tog najlakše prenašamo stečena iskustva na sastoiine, u kojima prirast nije neposredno meren. što se tiče zahteva u pogledu preciznosti računa prirasta, smatram da u tom pogledu 579 |