DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 42 <-- 42 --> PDF |
ne smemo ići predaleko ni na više ni na niže. Prirast nije neka stalna veličina ni u onim slučajevima, gde je sastojina u ravnoteži. I u šumi imamo dobrih ili loših godina, zbog toga se prirast menja iz godine u godinu, iz obhodnjice u obhodnjicu, makar su svi ostali uslovi nepromenjeni. Bez sumnje su ove oscilacije mnogostruko uže, no što su naše dosadašnje ocene prirasta na temelju raznih tablica ili drugih indikatora. Kada ćemo imati mnogogodišnja iskustva na temelju izmera po kontrolnoj metodi, znat ćemo prosečne vrednosti sa kojima ćemo računati kod kalkulacija o budućem prirastu sastojina koje se uređuju. U pogledu jednodobnih šuma stojimo na platformi klasične kombinovane metode time, da u isto vreme nastojimo primenjivati i načela sastojinskog gospodarenja. Glavno je, da metode uređivanja dovedemo u saglasnost sa šumsko-uzgojnim ciljevima. Kod nas je veoma aktuelno pitanje prelaza od oplodne seče na velikim površinama na seču u krugovima ili u uskim prugama. Fitocenološka analiza postaje sve važnije sredstvo za određivanje smernica budućeg gospodarenja sa šumama. Nisu retki primeri gde smo baš na osnovu takve analize i diagnoze odlučili, da promenimo dosadanji način gazdovanja. Nažalost se baš sada nalazimo u teškoj krizi, jer nemamo dovoljno specijalizovanih stručnjaka. 4. Problematika a) Strukturni razredi Napred je već bilo rečeno da u slovenačkim prebornim šumama vlada neobično šarenilo sastojinških tipova. Imamo sastojina sa relativno pravilnom prebornom strukturom, ali sa neobično niskom hektarskom zalihom, a imamo nekoliko sastojina (lako ih prebrojimo) sa zalihom do 600 m3/ha. Glavna razlika između tih sastojina je u tome, koji najviši premer postignu stabla u njima. U Notranjskoj imamo na pr. vrlo lepe preborne šume koje seljaci sistematski gaje sa ciljem proizvodnje tankog materijala za tesanje. Najviši premeri su 30—35 cm. I neki šumski veleposeđi u tim krajevima su se u prošlosti specijalizovali na proizvodnju tankog materijala, za tesanje, koji su prodavali u Trst. U nekim drugim predelima na pr. na Pohorju imamo nekoliko seljaka koji su svu svoju ambiciju stavili u to, da uzgoje prebornu šumu sa što jačim drvećem. Imao sam priliku da potanje proučavam prebornu sastojinu sa 600 m3/ha, gde su najjača stabla imala premer od 90—100 cm. Najjači debljinski razred u relativno pravilnoj prebornoj sastojini je prema tome indikator koji nam omogućava veoma interesantne konstatacije. O tom razredu ovisi broj stabala po ha, veličina temeljnice, drvna zaliha, uslovi pomlađivanja itd. Verovatno ovaj indikator nije toliko interesantan za ostale NR koliko je već danas važan za Sloveniju. Za nas se postavlja kao najvažnije šumsko- privredno pitanje: koji tip preborne šume je za naše prilike najbolji, da li onaj sa 150, 250... ili 550 m3/ha. Teoretski odgovor je vrlo jasan: odlučit ćemo se za onaj tip koji uz najmanju drvnu zalihu jamči najveći prirast po hektaru. Da bismo kod rešavanja ovog pitanja imali odgovarajuće tehničke nazive, smatram da bi kod opisa prebornih šuma trebalo uvesti još jedan indikator »strukturni razred«. Svaka preborna sastojina se uvrsti u onaj strukturni razred koji odgovara najjačem de |