DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 43 <-- 43 --> PDF |
bljinskom razredu. Ako najjača stabla postižu promer 30—40 cm, onda ta sastojina spada u IV. strukturni razred. Ako najjača stabla imaju promer 50—60 cm, onda spada u VI. strukturni razred. Ako je pravilna preborna struktura na pr. do 40 cm promera, a sem toga imamo po koje prestaro stablo sa jakim premerom, onda ćemo sastojinu uvrstiti u IV. razred, a ujedno ćemo predvideti uklanjanje drveća koje ne spada u tu sastojinu. b) Određivanje boniteta prebornih šuma Prirast po jedinici površine je onaj faktor koji je merodavan za klasifikaciju zemljišta i sastojina u bonitetne razrede. Znamo da je u jednodobnim šumama srednja sastojinska visina onaj indikator po kome najlakše i sa dovoljnom tačnošću određujemo bonitetni razred. Svi bonitetni razredi u prirasno-prihodnim tablicama su određeni na temelju sastojinskih srednjih visina. Iskustva se iz jednodobnih šuma nekako automatski prenose na pre- borne. Pita se da li je ovakav postupak zaista opravdan. Bitna razlika između preborne i jednodobne sastojine je u tome, što je kod prve sklop krošanja prekinut, dok kod druge krošnje sačinjavaju kao neki krov. U jednodobnoj sastojini stabla imaju jedinu mogućnost da dođu do svetla u.tome, da do krajnosti razviju rast u visinu. U prebornim sastojinama životni ušlo vi su drugačiji. Pojedina stabla mogu dobiti potrebnu količinu svetla i tako, da razvijaju krošnje u širinu. Poznato je da drveće u prebornoj strukturi ima jače razvijenu krošnju i manju visinu nego u jednodobnim. Novija istraživanja su pokazala da i u jednodobnim sastojinama sa jakom proredom srednja sastojinska visina znade biti za 3 metra niža nego u neproređenim. U takvim primerima srednja sastojinska visina nije više onaj pouzdani indikator boniteta no što je bio ranije, kada se proredama nije posvećivalo toliko pažnje. Toliko manje može visina biti merodavna za bonitet prebornih šuma. Kod analiza prirasta po bonitetnim razredima, koji su bili određeni na temelju visina, došao sam nekoliko puta do rezultata, da su sastojine »nižeg « boniteta iskazivala veći prirast po ha, no one sa većim visinama. Ove analize su bile doduše suviše malobrojne, da bi iz toga smio izvoditi neke konačne zaključke, ali moramo priznati da sam skoro potpunoma izgubio veru u upotrebljivost visina kao indikatora boniteta u prebornim šumama, čini mi se, da ćemo morati potražiti neke pouzdanije kriterije i indikatore po kojima bi taksatorska praksa određivala bonitet u prebornim šumama. Lično sam uveren da nam takve kriterije može pružiti jedino fitocenologija, kao što sam i uveren da će buduće »tablice prirasta« za preborne šume biti izgrađene na bazi fitocenoloških asocijacija. c) Odnos taksacije spram perspektivnog plana Na temelju podataka dviju uzastopnih opštih inventarizacija šuma pristupilo se u saveznom merilu izradi perspektivnog plana razvoja šumarstva u razdoblju 1951—1971. Kako je poznato posebna komisija kod Saveznog zavoda za gospodarsko planiranje izradila je projekt perspektivnog plana te su njezini zaključci sadržani u »sedam knjiga«. Na osnovu saveznog plana izrađen je za NR Hrvatsku republički perspektivni plan. U Sloveniji takav plan na osnovu najnovijih podataka još nije izrađen. S jedne strane čekali smo rezultate najnovijih taksacijskih radova, a sa druge strane mnogo |