DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 44 <-- 44 --> PDF |
vremena i truda utrošili smo u proučavanje potrošnje drveta u svim oblicima. Sastav perspektivnog plana nalaže nam i republički zakon o šumama. Gl avni zadatak perspektivnog plana jeste u tome da odredi koji maksimalni godišnji etat u republičkom merilu se može dozvoliti uz pretpostavku trajnosti prihoda od šuma. Uzmimo da smo došli do zaključka, da se a Sloveniji ne sme šeći više od 2,000.000 m3 godišnje. Pita se sada, tko će i kako će se moći ova odluka provesti u život, preneti na teren. Ne može biti sumnje o tome, da je taksacija pozvana da realizuje opšte zaključke o obimu seča. Za uređajnu praksu se postavlja novo pravilo: etatni račun mora biti u saglasnosti sa republičkim perspektivnim planom. Međutim smatram da opšte poznavanje tog novog propisa nije dovoljno za postignuće cilja. Ni savezni ni hrvatski perspektivni plan (ostali mi nisu poznati) ne sadrže nikakvih propisa o tome, kako treba postupati pri određivanju etata za pojedine gospodarske jedinice, da bi taj etat bio u saglasnosti sa perspektivnim planom. Držim da bi perspektivni planovi morali sadržati propise i pravila, koja bi operativi taksacije olakšala rad kod određivanja etata i smanjila opasnost da bi konkretni uređajni operati bili sastavljeni po načelima, koja su suprotna opštoj liniji perspektivnog razvoja šumarstva. Po mom je mišljenju najpraktičnije, da se kao osnova uzme jednaki odnos između prirasta i etata u perspektivnom planu i uređaj nom elaboratu. Razume se po sebi da se ovo ne sme uzeti doslovce već po smislu. Za šume koje imaju prenisku drvnu zalihu treba odrediti vreme unutar kojeg treba da se postigne normala. Kod šuma poluprašumskog tipa sa prevelikom zalihom treba takođe odrediti vreme izravnanja. Kod´toga moraju najvažniju ulogu odigrati uzgojni momenti. Brže no što se šume prirodno pomlađuju, ne smeju se ni seči. d) O izboru metoda i hitnosti uređivanja šuma Napred je rečeno, da za uređivanje prebornih šuma upotrebljavamo jednu od kontrolnih metoda. Koliko mi je poznato to je prvi slučaj u Jugoslaviji, da se ta metoda upotrebljava u većem obimu. Neki drugovi smatraju, da je rad po toj metodi preskup, da bi trebalo raditi jednostavnije i prema tome jeftinije. Držim da smo svi složni u tome, da je u našoj zemlji štednja od preke potrebe, no i štednja mora biti ekonomski opravdana, inače može prouzročiti iste ili još veće štete no rasipanje. Htio bih u nekoliko reci prikazati, kako je došlo do toga da smo se morali odlučiti za ovakav način uređivanja prebornih šuma. Poznato je da se u posleratnim godinama u šumama Slovenije seklo više, jer su otvorenije i pošto se u njima nalazi relativno više tanjeg industrijskog drveta četinjara. Pored toga je domaća potrošnja vrlo visoka. Druga opšta inventarizacija šuma u godini 1951 je pokazala da smo za pet godina snizili drvnu zalihu od 110 do 88 miliona ms, dakle približno za 20%. Ovakav rezultat delovao je upravo porazno ne samo na stručne krugove, već i na široku javnost, koja se je duboko uznemirila za sudbinu šuma. Treba imati u vidu da šumska i drvna privreda igra u Sloveniji neobično važnu ulogu. Oko 25% stanovništva živi od rada u šumi i drvnoj industriji, od rada na preradi drveta. Opšti životni standard je u velikoj meri ovisan od prihoda od šuma. |