DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 66 <-- 66 --> PDF |
vegetacije i iznalaženje najpogodnijih načina za održavanje i obnovu šuma pod datim uslovima, a druga stalno proučavanje šumskog fonda. Ovi opšti zadaci obuhvataju mnoge i vrlo raznovrsne probleme. Radi njihovog uspešnog rešavanja Institut je podeljen na 6 otseka: za šumarstvo, botaniku i pedologiju, zoologiju, taksaciju, genetiku i za proučavanje rada. Osim ovih 6 točaka postoji biro za statistiku, pedološka laboratorija i sekretarijat. Otsek za šumarstvo proučava proces proizvodnje u šumskim sastojinama i njihovu obnovu i sastavlja tabele masa za pojedine vrste drveća. U početku rada Instituta istraživanja su prirasta vršena na stalnim oglednim površinama. Danas se radi sa privremenim površinama, izabranim u raznim krajevima zemlje, pa se dobiveni rezultati uopštavaju statističkom analizom. U Švedskoj su u poslednjoj dekadi stvorene mnoge čistine u šumama i slabo podmlađene površine. Tako otsek za šumarstvo ima i taj zadatak da proučava uslove za pravilno podmlađivanje šuma na bazi što manjih troškova. Otsek za botaniku i pedologiju bavi se osnovnim pitanjima koakcija između samih biljaka u šumi, između biljaka i zemljišta i između biljaka i životinja. Kako insekti prestavljaju većinu kako korisnih tako i štetnih životinjskih vrsta, otsek za zoologiju bavi se najviše proučavanjem biologije, šteta i kontrole šumskih insekata. On im vrlo obiman program rada, kako u proučavanju osnovne problematike tako i u određivanju čisto praktičnih kontrolnih mera. Otsek za taksaciju preuzeo je poslove ranije samostalnog biroa za inventarisanje šuma. Njegov glavni zadatak jeste da u pogodnim vremenskim razmacima određuje opseg i sastav šumskog fonda u Švedskoj. Ovog puta posao je organizovan tako, da se svake godine prelazi ćela površina zemlje sa probnim površinama tako raspoređenim, da se svake naredne godine dobivaju sve detaljniji podaci. Tako će se na pr. sada, prilikom trećeg inventarisanja, prve godine dobiti podaci za oblasti, sledećih za srezove i niže kategorije administrativne podele zemlje. Ovaj turnus treba da traje 15 godina. Dobijeni podaci obrađuju se i ovde statistički. Otsek za genetiku počeo je sa radom 1948 g. On proučava probleme u vezi sa odabiranjem i oplemenjivanjem šumskog drveća uopšte a posebno vrsta koje su od interesa za švedsko šumarstvo. Pored rada na hibridizaciji pomoću kontrolisanog oprašivanja, saradnici ovog otseka u poslednje vreme proučavaju mogućnost veštačkog izazivanja mutacija kod šumskog drveća pomoću kolhicina i X-zrakova. Najvažnija proučavanja radnog procesa vršena su u seči i izvozu drveta. Čitavih 15 godina ona su finansirana iz privatnih sredstava. Otsek za ispitivanje rada, koji je u Institutu nedavno formiran, nastaviće ta proučavanja. Biro za statistiku formiran je 1949. god. Snabdeven je modernim mašinama za obradu podataka. Na čelu Instituta stoji direktor, na čelu otseka i biroa za statistiku šefovi. U otsecima je različit broj asistenata, šumara, pomoćnika i laboranata. Na dan 1. I. 1953 ukupan broj osoblja Instituta iznosio je 126, pored oko 70 osoba zaposlenih privremeno, u sezoni maj-oktobar. Institut ima veliki broj stalnih i privremenih oglednih polja, rasturenih po celoj zemlji. Pored toga ima 3 ogledna šumska kompleksa u raznim krajevima Švedske sa ukupnom površinom od 3400 ha kao i moderno uređenu oglednu stanicu u Bogesundu, u blizini Štokholma. U samom parku Instituta postoji velika staklara najmodernijeg tipa, a takva postoji i u Bogesundu. Za budžetsku 1952/53 god. Institutu je bilo odobreno iz državnog budžeta 1,899.700 a iz fonda za stabilizaciju 346.000 kruna. (Švedska kruna jednaka je oko 65. din.). Pored toga Institut ima pravo naplate troškova od državnih preduzeća i ustanova i privatnih lica. Institut sarađuje sa ostalim u početku nabrojanim i drugim institutima i ustanovama. Neki njegovi saradnici su stalni nastavnici a neki drže povremeno predavanja na Visokoj šumarskoj školi. Pored toga institut je preko jednog svog saradnika zastupljen u Odboru za šumsko semenarstvo Ministarstva poljoprivrede (U Švedskoj je šumarstvo u resoru poljoprivrede). Visoka šumarska škola u Štokholmu osnovana je 1828. god. a 1917 reorganizovana i smeštena u sadašnju zgradu, u istom parku gde i Institut. 604 |