DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 76 <-- 76 --> PDF |
i kvaliteta celuloznog drveta rta proizvodnju, te mogućnost i način odstranjivanja griješaka iz tog drveta. Od strane uprave tvornice istaknute su poteškoće u snabdi jevanju potrebnim celuloznim drvetom. Način korištenja celuloznog drva u tvorni cama te velika potražnja za tom sirovinom upućuje nas na to, da u sječinama iskori stimo i najmanje dijelove stabala, koji su sposobni za celulozno drvo, pa i ona loše kvalitete (c-kvalitet). Povećanom proizvodnjom celuloznog drveta jele i smrče, uklo nit ćemo manjak te sirovine za našu proizvodnju i time smanjiti uvoz celuloznih pre rađevina iz inozemstva. Kao ogranak iste tvornice pregledana je tvornica u Gorečem , koja proizvodi sulfatnu celulozu, a koje se onda dalje prerađuje u Vevču. Na povratku u Rijeku pregledana je tvornica, šper i panel ploča »Javor« u P i v k i. Razmotrena je proizvodnja obih vrsta ploča iz raznih vrsta drveta. Zapažena je da se često zbog pomanjkanja kvalitetnijih, ljušte slabiji trupci, dok se na pilanama veoma često nađe vrlo dobrih trupaca koji se tamo izrežu. Ovakvi slučajevi česti su i u ostalim postrojenjima kod nas. Kako se velik dio proizvodnje šper i panel ploča izvozi u inozemstvo, kao vrijedni sortimenti drvne preradbe, bilo bi potrebno, da se za tu proizvodnju osiguraju najkvalitetnije sirovine. Prigodom prodaje drvnih masa na panju, mogla bi se unijeti klauzula obaveze kupca da svu procjenjenu masu trupaca za ljuštenje, ukoliko je sam ne može preraditi, ponudi zaintesiranim tvornicama. Konačno kao zadnji objekt pregledana je tvornica lesonit ploča u Ilirsko j Bistric i i ovdje je iznesen problem snabdijevanja tvornice sirovinom, t. j . pilanskim otpacima jele i smrče. Za proizvodnju lesonit ploča služi se tvornica sa 70% jelom, a tek 30% bukvom. Kod svih pregledanih industrijskih postrojenja primijećeno- je nastojanje povećanja industrijske proizvodnje, koje nailazi na puno opravdanje zbog velike potrebe njezinih prerađevina na unutarnjem i vanjskom tržištu. Iako su pojedina postrojenja nakon rata obnovljena i uključena nova, ipak je u svim pregledanim postrojenjima uočena i iznesena potreba daljnje obnove sa modernim strojevima. Kod ove ekskurzije razmatrana je osim u Motovunskoj šumi (uzgoj i uređivanje) problematika doznake, procjene, izradbe i isporuke rudnog i celuloznog drveta, te trupaca za ljuštenje. Rudnog drva četinjara (jela, smrča, bor) zbog korištenja dosadašnjih zatvorenih šumskih kompleksa, ima sve manje, pa se ukazuje potreba što veće uporabe drugih vrsta drveća. Bukovo rudno drvo nije se do sada moglo jače udomaćiti kod naših rudnika. Prema jugoslavenskom standardu rudno drvo dolazi od 12 do 25 cm, a gotovo iste dimenzije ima i kolarska građa bukve (15—24 cm). Razvojem tvornica pokućstva, sitne galanterije, te ostalih postrojenja za preradbu bukovine, taj tanji bukov materijal je odlična sirovina za njihovu preradbu, pa bi bilo potrebno da se u standard unese taj novi Sortiment bukve. Racionalnim korištenjem jelovine ostaju i komadi sposobni za celulozu, a ispod duljine od 1 m, koji se praktički već negdje i koriste u tu svrhu što bi bilo potrebno unijeti i u standard. Bukovi trupci za ljuštenje, po standardu dolaze od 40 cm na više, pa kako je baš od 35—40 cm vrlo vrijedan trupac za ljuštenje trebalo bi granicu od 40 cm sniziti na 35 cm (3 b podrazred). Svuda su nam uprave poduzeća izlazile ususret, a iznoseći problematiku svog rada. omogućile uspjeh ekskurzije. Ing. Branko Mila« 6J4 * |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 77 <-- 77 --> PDF |
DOMAĆA STRUČNA LITERATURA MILORAD MILOŠEVIć-BREVINAC: Proizvodnja i prodaja katrana u Studeni« Sve što je bilo na koji način u vezi sa šumom i šumskom privredom privlači našu pažnju danas više možda nego ikad ranije: šuma je danas kod nas ne samo objekat racionalne eksploatacije već i sistematskog kultivisanja kome je cilj da poprimi ono što je u ranijim decenijama uništeno i upropašćeno nerazumnom eksploatatorskom požudom, te da šumama, obnovljenim i osposobljenim za normalnu reprodukciju, nanovo da odgovarajuće značajno mesto u našem privrednom i ekonomskom životu. Kada se prešlo na plansko i ekonomsko gazdovanje šumama morao se učiniti kraj mnogim neracionalnim ili za savremene privredne potrebe nedovoljno racionalnim oblicima eksploatacije šume i šumskih proizvoda. Jer naša šuma nije stradala ili još i danas ne strada samo od nemilosrdne upotrebe drveta kao ogrevnog materijala, već i od preživelih i zastarelih štetnih oblika korišćenja drveta radi šumskih nuzprodukata. Knjiga koja je pred nama pretstavlja privredno-etnografsku monografiju o studeničkoj veštini vađenja zasmoljenog iverja iz živog borja. Ova prastara i primitivna veština, za razliku od drugih postupaka dobijanja katrana, zaista zaslužuje jedno detaljno ispitivanje i proučavanje s obzirom na činjenicu da pretstavlja najracionalniji primitivni oblik korišćenja borovog drveta čije su prednosti, recimo´, u odnosu na zlatiborsko-polimski postupak u tome što decenijama produžuje život boru, dok ovaj drugi način nanosi šumskoj privredi neprocenjive štete uništavajući šumske komplekse borovog drveta. Prema tome, ova tehnika vađenja odnosno dobijanja katrana interesantna je za pisca i čitaoca iz dva razloga: kao specifični etnografsko^proizvodni anahronizam, kao arhaični oblik jednog proizvodnog procesa u kome se ogleda vanrednö tehnološko poznavanje materijala i koji pretstavlja, u primitivnim patrijarhalnim uslovima, punu i prirodnu, kroz stoletno iskustvo izvedenu adaptaciju proizvodnog procesa postojećim elementima i raspoloživom saznanju odnosno poznavanju građe. I, sa druge strane, kao redak oblik primitivnog smolarenja pri kome se ne uništava živa sila dragocenog borja i za koga je otuda i moguća izvesna evolucija u savremenim uslovima proizvodnje. Pisac nam detaljno i plastično, sa svim pojedinostima koje zaslužuju našu pažnju, opisuje najpre čitav prethodni proces pripreme za dobijanje katrana, pa onda sam postupak i tehnička sredstva, alatke, oruđa, posude, sa svim izrazima i pojmovima u originalnoj boji domaće terminologije. U ovim odeljcima o tehničko-tehnološkom procesu dobijanja i prihvatanja katrana sažeto je vekovno iskustvo naroda ovoga kraja. A do njega se nije lako dolazilo. Jer, to pisac odmah naglašava, pečenje katrana je naporan i težak posao koga se pojedinac prihvata samo u slučaju nužde. Otuda je razumljivo što je u samom tehnološkom procesu, pri oskudnim i ograničenim sredstvima primitivne tehnike, mogla da se izvrši evolucija sasvim skoro beznačajna u pogledu olakšanja tehnike proizvodnje. Ali, i pored toga, katranisanje se uporno održavalo. Ono je ostavilo samo dopunski oblik privređivanja, ali istovremeno i vrlo zahvalan način da se sasvim sigurno dođe do dobiti. Koliko je bilo unosno^ bavljenje, makar i samo u dopunskom obliku privređivanja, ovom proizvodnjom pokazuje činjenica da su se njive kupovale iz borja, kako kažu meštani, i da je katran uvek bio skupnji od žita. Zahvaljujući tim okolnostima, kod stanovištva ovoga kraja razvio se vremenom jedan specifičan skoro kultni odnos prema borovoj šumi. Studeničani svoje zasmoljene borove nežno zovu »muznicama« i ni za živu glavu ne bi dozvolili da im se poseku ili ma kako oštete njihove borove šume i zabrani. |