DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 78 <-- 78 --> PDF |
Zahvaljujući tome, borova šuma je i očuvana u ovom kraju. Onde gde se potreba u drvenoj građi javila pre nego što se uopšte mogao razviti, iz bilo kojih razloga, onaj oblik korišćenja živog borja i sa njim u vezi onaj pomenuti naročiti odnos prema borovom drvetu, tamo je borova šuma nemilosrdno sasečena i potamanjena čim su se pre rata pojavili trgovci sa svojim ponudama za otkup drveta i šume. Zato pisac.s pravom kaže: Da nije borova smola korišćena za pečenja katrana, malo bi koji bor bio danas u životu u Studenici. Međutim, ni kod Studeničana nije odvajkada bio u upotrebi isključivo ovaj proizvodni postupak o kome je reč. Kod njih je prirodnim putem došlo do napuštanja prvobitnog, zlatiborsko-polimskog postupka i prelaska na katrandžisko smolarenje kao najracionalniji primitivni oblik dobijanja smole i katrana. To značajno i jedino pomeranje, kako je pisac utvrdio, izvršeno je negde još oko 1870 godine i to zato što je nestalo stare i krupne gore, a potrebe se u katranu zbog povećanog stanovništva umnožile. Jedini je izlaz u tom pogledu bio krajnje ekonomična (razume se za postojeće uslove svoga vremena) proizvodnja. Ali s obzirom na stalni priraštaj stanovništva i to nije bilo dovoljno. Proizvodnja se iz razno-raznih uzroka nije mogla u nedogled povećavati, pogotovu primitivnim sredstvima i tehnikom. Na toj osnovi savlađivanja privrednog siromaštva i nesrazmernog razvitka stanovništva u odnosu na materijalna, proizvodna sredstva razvila se i pojava kiridžiluka. Ona je predmet jednog piščevog odeljka koji se čita s naročitim interesovanjem. Uzroke kiridžijanja pisac lako otkriva u privrednoj gladi i ekonomskom siromaštvu kraja. Ali nastaje pitanje kako su studeničke kiridžije preuzele prodaju čak i užičkog katrana, najviše po Istočnoj Srbiji. Da bi to objasnio, pisac zalazi u najstariju prošlost studeničkih kiridžija i otkriva im poreklo i tradiciju u Srednjem veku. Stara kiridžiska tradicija i poslovna gotovost produžavala se i u tursko vreme, kao i po oslobođenju od Turaka, zadobijajući u terenu i tržištu. Tome je išla na ruku i povoljnost prilika. Ali postoje i neposredniji razlozi za ovakvo inteziviranie u kiridžiluku. II >.\i Naime, kiridžijanje se i ranije, bez obzira na to što je proizvodnja i prodaja katrana bila jedan od njegovih osnovnih stimulusa, javljalo i spontano kao oblik dopunskog privređivanja. Kakva će se i čija roba raznositi postepeno i vremenom postalo je sporednije od same činjenice i mogućnosti da se kiridžijanjem dopune osnovni ali nedovoljni prihodi. Proizvodnja studeničkog katrana, kao što je rečeno, nije se povećavala, a usto proizvođači su i sami raznosili katran. Usled toga što se stanovništvo stalno povećavalo, veliki broj kiridžija morao je da prodaje tuđi, tj. užički katran. Koliko se kiridžijanje razvilo kao dopunski oblik privređivanja pokazuje i okolnost što- bi kiridžije, kadgod bi iskrsla prilika za lepom zaradom, ne samo na katranu već na bilo kojoj i čijoj robi, uvek polazile na put bez obzira na sezonu seoskih poljoprivrednih radova. Interesantni su oblici poslovnog prijateljstva i uzajamnog poverenja koji su se razvili među kiridžijama i između kiridžija, s jedne strane, i mehandžija sa druge. Kiridžijie jedan drugom poveravaju svoju robu i ovaj se o njoj isto tako stara kao i da je njegova. A između mehandžija i katrandžija-kiridžija stvorio se u toku vremena uzajaman odnos potpunog poslovnog poverenja koji uključuje u sebe sve oblike novčano-poslovne manipulacije, uključujući tu i kreditiranje i veresiju. Ali pisac vrlo realno i egzaktno objašnjava zašto je do ovoga došlo. Svojim raznim uslugama mehandžija obezbeđuje sebi u kiridžiji stalnog i sigurnog mušteriju. Ali, on u stvari skoro ništa i ne reskira. Linije kretanja i raznošenja robe bile su poznate i utvrđene tradicijom i saobraćajnim mogućnostima, mesta za otsedanje pri takvom stanju stvari uvek ista, određena prema rastojanjima koja se u jednom mahu mogu prevaliti, te biti nepošten u takvim okolnostima značilo je jednom zauvek se onemogućiti kao kiridžija. A napomenuli smo da je kiridžijanje bilo nužan i neophodan oblik dopunskog privređivanja. Na kraju svoje monografske studije pisac daje osvrt o prelazu na savremene varijante smolarenja, iznoseći svoja zapažanja o procesu usvajanja i odomaćivanja 616 |