DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 79 JANUAR-FEBRUAR GODINA 1955 POZDRAVNI GOVOR DRUGA LJUPCA ARSOVA PREDSJEDNIKA IZVRŠNOG VIJEĆA NR MAKEDONIJE NA DRUGOM KONGRESU SAVEZA ŠUMARSKIH DRUŠTAVA 6. OKTOBRA 1954. GODINE Drugarice i drugovi! Pre završetka vašeg Drugog kongresa i savetovanja šumarskih stručnjaka, pozdravljam vas u ime Saveznog izvršnog veća i želim najbolji uspeh u radu. Vi ste ovde u okviru svoga Drugog kongresa i ovog savetovanja postavili na diskusiju mnoga bitna pitanja daljeg razvitka šumarstva i industrije drveta u našoj zemlji. Ovakovu inicijativu treba toplo pozdraviti. Angažovanje stručne društvene organizacije na ozbiljnom tretiranju osnovnih problema struke, pretstavlja krupan korak u razvijanju njene delatnosti. Pristupanje razmatranju problema na ovakav način, naročito u ovoj privrednoj oblasti, doprineće ne samo iznalaženju boljih i pravilnijih rešenja za njen razvitak i unapređenje, nego će pomoći i našim privrednim organizacijama i državnim organima preuzimanje odgovarajućih mera da se to postigne u praksi. Ali ne samo to. Ovakav način tretiranja problema šumarstva neposredno će i još više zainteresovati same stručne radnike na polju šumarstva za njihovo rešavanje i sprovođenje u život. I najzad, postavljajući na javnu i široku diskusiju osnovne probleme šumarstva i industrije drveta privući će pažnju i povećati interes širokih radnih masa da sagledaju njihovu pravu suštinu i važnost, što će uticati da brže menjaju svoj odnos prema šumama i njihovom korišćenju. čini mi se da na to treba ukazati, jer u mnogim krajevima taj odnos prema gajenju i korišćenju šuma kao i upotrebi drveta nije još onakav kakav treba da bude, i ako se iz dana u dan pozitivno menja. Drugarice i drugovi, Šumarstvo je od onih privrednih grana u našoj zemlji koje je u prvom periodu industrijske izgradnje trebalo da podnese znatan deo tereta. U tom periodu mi smo nužno morali da produžimo sa zatečenim načinom eksploatacije i korišćenja, jer su potrebe obnove i industrijske izgradnje bile velike. Osim toga izvozom drveta našoj zemlji pribavljana su znatna devizna sredstva. Pa ipak možemo konstatovati da šumarstvo nije nazadovalo. Ono se nije dovoljno brzo razvijalo i u posleratnom periodu nije moglo da resi sve one probleme koje je bilo nasledilo. Završavajući naš prvi period industrijske, a samim tim i socijalističke izgradnje, stvaraju se uslovi za neposredni]´ e i brže rešavanje problema i u ovoj privrednoj oblasti. Vaša disku |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 4 <-- 4 --> PDF |
šija o tim problemima i rešenja i sugestije do kojih ste došli, svakako će pomoći da se tim problemima što pravilnije priđe. Nema sumnje da mi treba da postavimo pred sobom zadatak da određenim merama postignemo što je moguće pre pravilan odnos između prirasta i seče drveta. U tom pogledu treba resiti niz pitanja u načinu eksploatacije i prerade drveta, u zameni drveta drugim materijalima, u melioracijama naših šuma i otvaranju još nedostupnih područja. To su krupni problemi u razvijanju šumarstva i mi ćemo moći da ih rešavamo lakše u narednom periodu. Da li onakvom dinamikom kako se predlaže u vašim referatima ili ne, stvar je konkretnih proučavanja i mogućnosti naše privrede, koje iz dana u dan rastu. Vi ste ovom prilikom diskutovali i o: — seljačkoj sječi — pošumljavanju i — zaštiti šuma Meni se čini da ćemo mnogo postići u racionalnijem korišćenju šuma ako određenim merama što pre ograničimo i organizujemo seljačku seču. Ovde se pre svega radi o tome da se individualna seča postepeno likvidira i zadovoljavanje potreba seljaka u ogrevnom i drugom drvetu omogući preko organizovane grupne seče u određenim periodima u godini. Na taj način treba postići da ljudi po drva idu u šumu samo onda kada su periodi seče. Ako bi se to učinilo, mi ćemo svakako u mnogim krajevima i sitno drvarenje lakše resiti sa većim zaposlenjem tih radnih ljudi u takvim organizovanim sečama i u samim šumskim gazdinstvima. Istaknuto je i ovdje da je kod nas priličan deo šumske površine ogoleo i da treba preduzeti mere za pošumljavanje. Ovo je težak zadatak, naročito u krajevima gde ima mnogo goleti i gde su ljudi nenaviknuti na gajenje i čuvanje šuma. U rešavanju ovog pitanja naši stručnjaci preko instituta, zavoda i gazdinstava mogu mnogo više učiniti i zainteresovati ljude za to.. Mi imamo po institutima i zavodima niz uspešnih ogleda po vrstama i metodama pošumljavanja, ali čini mi se, one se još u praksi nedovoljno primenjuju. Sigurno je da je i do sada bilo malo materijalnih sredstava za to, a i sada ih uvek neće biti koliko je potrebno, ali bilo je i nedovoljne smelosti da se ono što je postignuto brže i šire primeni u praksi. Mislim da se u primeni tih postignuća može i treba biti smeliji i uporniji. Veoma važno pitanje je zaštita šuma. Ja tu ne mislim pre svega na fito zaštitu, koju treba šire i bolje organizovati i za koju svrhu se određuju sve više sredstava. Hteo bih da podvučem potrebu mnogo veće zaštite šuma od uništavanja koju čine stoka a ponegde i ljudi. U tom pogledu u mnogim našim krajevima još nisu likvidirane izvesne navike u čuvanju, za šumu štetne stoke — koza, u lisničarenju, nekontrolisanoj paši stoke uopšte, nepažnji i izazivanju požara i t. d. i t. d. Sve to naravno ogromno šteti naš šumski fond i povećava uništavanje šuma. U sprečavanju toga u našoj zemlji je preduzeto niz mera, kao uništavanje koza, zabrana lisničarenja i si., ali još nedovoljno i ne svuda da bi se jednom likvidirale te zaostale navike u čuvanju i ishrani stoke. Tamo gde su preduzete te mere može se već za ovo kratko vreme videti ogroman uspeh u podmlađivanju i proširenju šuma. Naročito se to može videti gdje su koze uništene. Ove mere treba proširiti i svuda primeniti. Ali nisu dovoljne samo administrativne mere i zabrane. Potrebno je mnogo napora i uveravanja da sami ljudi uvide pra |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 5 <-- 5 --> PDF |
vilnost tih mera. Skoro sedam godina je bilo potrebno u upornoj borbi za primenu zakona o zabrani čuvanja koza u Makedoniji i uveravanje našeg radnog seljaka, da on tek danas sve više priznaje, a pokraj svih teškoća svoje preorijentacije na drugu stoku, da su te mere zaista bile pravilne i korisne. To će svakako biti i s drugim merama. Međutim njih treba postepeno, ali uporno primenjivati. U tom pogledu naši stručni kadrovi mogu mnogo doprineti svojim javnim društvenim radom u propagandi tih mera i razbijanju starih shvatanja i navika kod radnih ljudi u odnosu na uzgoj i čuvanje šuma. Mi ćemo rešavati probleme eksploatacije i prerade drveta u idućim godinama brže i lakše, jer se je ogromno povećala privredna snaga naše zemlje. Isto tako mi ćemo nastojati da se upotreba drveta što više zameni drugim materijalima i za preradu i za ogrev. Ali mi treba da učinimo sve što možemo da se što pre i odlučnije likvidiraju zaostala shvatanja, navike i odnos prema šumama i upotrebi drveta. Pozdravljajući Vaš još jednom, želim da Vaš doprinos izgradnji socijalizma ubuduće bude još veći i uspešniji. FREKVENCIJA VREMENA PRIJELAZA FREQUENCE DES TEMPS DE PASSAGE Dr. Dušan Klepac (Zagreb) O O va su istraživanja nastavak radova »Vrijeme prijelaza«, Šumarski list br. 1 od 1953. i »O šumskoj proizvodnji u Fakultetskoj šumi Z a 1 e s i n i«, Glasnik za šumske pokuse br. 11 od 1953. godine. Ondje smo pokušali objasniti primjenu vremena prijelaza kod utvrđivanja prirasta. Ovdje želimo osvijetliti pitanje frekvencije vremena prijelaza, jer je to od velike važnosti kod njegove primjene utoliko više, što to pitanje nije dovoljno proučeno ni u domaćoj pa ni u stranoj literaturi. Problem Pri izračunavanju sastojinskog prirasta obično ne operiramo s in d ividualnim vremenima prijelaza, nego s njihovim srednjacima. Pritom se postavlja pitanje, koji srednjak treba uzeti u račun. Da li aritmetičku ili harmoničnu sredinu ili medijan? Da bismo mogli odgovoriti na to pitanje, treba u prvom redu razmotriti formule, odnosno metode, koje dolaze u obzir pri utvrđivanju prirasta pomoću Presslerova svrdla, a nakon toga istražiti frekvencijsku distribuciju vremena prijelaza. Metode za utvrđivanje prirasta pomoću Presslerova svrdla — njihova specifičnost U većini formula za izračunavanje prirasta (Pressler, Schneider, Borggreve, Schaeffer, Lachaussee, Majnari ć-H ufnagl i dr.) vrijeme prijelaza, odnosno vremenska perioda (n), dolazi u nazivnik. Stoga nije matematski ispravno operirati s aritme |