DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 30 <-- 30 --> PDF |
NEKIM OSNOVNIM FIZIKO-HEMISKIM KARAKTERISTIKAMA SMOLE VRSTI PINUS STROBUS, L. I PINUS PEUCE, Gris. Dr. Ing. Bran. Pejoski (Skopje) U U podrodu borova Haploxylon, sekciji Cembra, au grupi S t r ob u s, dolazi sledećih osam vrsti borova: * 1. Pinus peuce , Grisebach (Balkansko Poluostrvo). 2. Pinus excel sa, Wall (Srednja Azija, Himalaji). 3. Pinus parviflora, S. et Z. (Japan). 4. Pinus morrisonicola, Hayta (Formoza). 5. Pinus strobus , L. (Severna Amerika). 6. Pinus Lambertiana , Dougl. (Severna Amerika). 7. Pinus m o n t i c o 1 a, Dougl. (Severna Amerika). 8. Pinus ajacahuite , Ehrenb. (Meksiko, Guatemala). Molika (Pinus peuce, Grisebach) je prema tome jedina autohtona peto-igličava vrsta bora koju nalazimo na Balkanskom Poluotoku (Albanija, Jugoslavija, Bugarska i Grčka). Dok Vajmutov bor, vajmutovac (Pinus strobus , L.) rasprostrire se u Severnoj Americi na širem arealu (Newfoundland, Ontario, Manitoba, Minnesota, Iowa, Illinois i Michigan). S obzirom na brzi prirast, vajmutovac je unesen u Evropu od pre oko 200 godina i danas postoje znatne njegove kulture naročito u Nemačkoj, kao i u drugim državama. Pojedinačno, ili u većim ili manjim grupama nalazimo ga i kod nas, naročito u NR Sloveniji, manje u drugim republikama. Na području šumarije Klana (šumsko gospodarstvo Rijeka), gde se smolari u glavnom na crnom boru, u toku 1953 godine smolarila su se i neka stabla vajmutovca. Zahvaljujući predusretljivosti navedene šumarije, ja sam u toku 1953 i 1954 godine dobio oko 3 kg smole od vajmutovca. što nam je omogućilo da ispitamo neke njene fizičko-hemiske karakteristike. Sa druge strane molika je predmet naših opsežnijih istraživanja, tako da dobijene rezultate u ovom smislu možemo uporediti sa smolom vajmutovca, tim pre što se radi o vrstama borova iz iste grupe strobus.* * U tablici 1 date su osnovne fiziko-hemiske karakteristike običnih smola vajmutovca i molike. Pod običnom smolom podrazumevamo onu smolu koja se dobija primenom poznatih klasičnih metoda smolarenja, odomacenih u Evropi. U tablici 2 date su osnovne fiziko-hemiske karakteristike kolofona smole vajmutovca i molike. U tablici 3 date su osnovne fiziko-hemiske karakteristike terpentinskog ulja vajmutovca i molike. Na osnovu iznetih podataka može se zaključiti sledeće: 1. U odnosu na običnu smolu, po okularnoj proceni, obe ove smole su jako slične. Minimalne razlike u specifičnoj težini kao i sastavu ne mogu * Prema novijoj podeli F e r r e-ove pod-rod Haploxylon, odnosno Haplopinus, podeljen je u dva pod-roda i to Cembrapinus nob. (= Cembra Koehne) i Paracembrapinus nob. ( = Paracembra Koehne). ** Istraživanja smolnog sistema, smolarenja i smole molike sa osvrtom nst smolni sistem nekih domaćih borova (disertacija). 1954. Beograd. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Tablica 1 Karakteristika Pinus strobus Pinus peuce Boja Konzistencija beličasta guste tečnosti beličasta guste tečnosti Miris prijatan prijatan Specifična težina pri 20° C 1.032—1.068 1.038—1.072 Kristalizacija Sastav: kolofon veći deo kristalan 68—70°/0 veći deo kristalan 69-72% terpetinsko ulie 19-22" 19-22" voda i nečistoća 8-13 " 6—12" Tablica 2 Karakteristika Pinus strobus Pinus peuce Boja Tačka topljenja Kiselinski broj žuto-crvenkasta 63° C 65 » C 164 žućkasto-zelenkasta 42° C — 43° C 129 Tablica 3 Pinu s strobu s Karakteristika naši rezultati po Mirov-u Pinus peuce Boja Miris Specifična težina pri 20° C bezbojna tečnost veoma prijatan 0,8580 0,8611 bezbojna tečnost veoma prijatan 0,860—0,866 Refrakcija20 n . 1,470 1,4714 1,462 Polarizacija20 (a)p. — 15° 9´ — 0,75° — 13°33´do—29° 26´ Početna tačka ključanja 151° C 152° C Pinenske frakcije 80°/o dl-a-pinen 10°/0 1-p-pinen biti karakteristične za neke eventualne njihove osobine dok se nalaze u sirovom (neprerađenom) stanju. 2. Za kolofon je karakteristična visoka tačka topljenja za vajmutovac, odnosno niska za moliku (53° C—65° C prema 42° C—-43° C). To isto važi i za kiselinski broj koji je u prvom slučaju visok i povoljan, u drugom slučaju nizak i naročito nepovoljan za industriju lakova (164 prema 129). 3. U odnosu na terpentinsko ulje karakteristično je da obe vrste pokazuju levo obrtanje polarizacije, t. j . da su terpentinska ulja i jedne i druge vrste levogira . Jači stepen leve polarizacije pokazuje terpentinsko ulje molike od terpentinskog ulja vajmutovca (0,75° —15°9´ prema 13°33´ do —29°26´). Indeks refrakcije je niži kod terpentinskog ulja molike od terpentinskog ulja vajmutovca (1,462 prema 1,470). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 32 <-- 32 --> PDF |
LITERATURA 1. M i r o v, N. T.-W a n g, T. H.-H a a g e n-S mit, A. J.: Chemical composition of gum turpentines of pines: A Report on Pinus strobus, P. cembra, P. taeda, P. radiata and P. virginiana. Amer. Pharm. Ass. Sc. Ed. Vol. XXXVIII. No 7, July 1949. 2. Mirov, N. T.: The terpenes (in relation to the biology of genus Pinus). Ann. Review of Biochemistry, 1948. ÜBER EINIGE PHYSIKALISCH-CHEMISCHEN GRUNDZÜGE DES HARZES VON PINUS STROBUS, L. UND P. PEUCE, Grisebach Es sind angeführt vergleichende Angaben über das Harz (Tafel 1), Kolophonium (Tafel 2) und Terpentinöl (Tafel 3) der Pinusarten P, strobus, L. und P. peuce, Grisebach. Das Kolophonium des Pinus strobus, L. hat den Schmelzpunkt zw. 63—65° C, die Säurezahl 164, wogegen das Kolophonium von Pinus peuce, Grisebach den Schmelzpunkt zw. 42—43° C, die Säurezahl 129 hat. Das Terpentinöl beider Arten hat links Polarisation bei: Pinus strobus (a) g" = — 0,75° bis — 15°9´ Pinus peuce (a) ?? = — 13°33´ bis — 29°26\ SAOPĆENJA SREDOZEMNI ČETINJARI NA DALMATINSKOM KRŠU Veoma malo je samoniklih sredozemskih četinjara na dalmatinskom kršu, a ti su: Pinus halepensis (alepski bor), Pinus Pinea (pinj ili pitomi bor) i Juniperus (borovice). Ovi četinjari nalaze se i van Dalmacije, uz obalu i na brežuljcima sredozemskog vazdalelenog područja. Od udomaćenih sredozemskih četinjara najvažniji je Cupressus sempervirens (obični čempres) i Pinus Pinaster ili P. maritima (primoi´ski bor). Svi ovi četinjari dolaze u obzir kod vještačkog pošumljavanja krša. Sredozemski četinjari su osobito značajni za vazdazeleni pojas. Oni se razlikuju od četinjara u montanom pojasu i po tome, što su glavni proizvodi prvih: plod (Pinus Pinea), smola (osobito Pinus Pinaster), štavila (Pinus halepensis i drugi) i drvo za gorivo; dakle slično kao i kod tropskih četinjara. Osim toga alepski i primorski bor daju veoma dobru treslovinu, koju naši ribari upotrebljavaju za bojenje mreža, da bi bile otpornije i trajnije. Razmjerno daju veoma malo građevnog drva i to kao sporedni proizvod (rovno drvo, drvo za brodogradnju i t. d.). Jedna je iznimka obični čempres, koji daje gusto, tvrdo i u dobrim prilikama trajno drvo kao glavni proizvod. Kod četinjara u montanom pojasu, kao i kod onih u unutrašnjosti, u zaleđu, glavni je proizvod građevno drvo. Kako je poznato, na Jadranu dolazi zimi do mirovanja vegetacije zbog niskih temperatura, a ljeti do ponovnog mirovanja zbog pomanjkanja vode. Ovom značajnom podneblju prilagodili su se i sredozemski četinjari, što se |