DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1955 str. 37 <-- 37 --> PDF |
bito na području dubrovačkog kotara, nastaju prirodnim putem i takvi, koji već u prvim godinama poprimaju horizontalni oblik. Zbog izrazito arhitektonskog oblika morali bismo saditi čemprese gdje god treba istaknuti arhitektonske crte i naglasiti okomiti pravac, a to osobito u nasadima pokraj kuća, u drvoredima1 i u vrtovima, a u parkovima morali bismo saditi čemprese u skupinama kao oprečnost zaobljenim i nepravilnim krošnjama drugog drveća. U tom pogledu najbolje bi odgovarala trojka: čempres, pinj i česmina. Čempresova kultura kod Sinja Foto: Ing. J. Marčić U povoljnim prilikama čempres se brzo razvija prvih godina svog života. Kasnije rastenje opada, osobito debljinsko, koje se svede na nekoliko milimetara godišnje. Zato čempres daje gusto, tvrdo, i u dobrim prilikama trajno, te mnogo cijenjeno i vrlo korisno drvo. Stoga je važnost gajenja čempresa sve to veća. Horizontalni čempres je korisniji od piramidalnog, jer brže raste, a deblo mu se ne razgrana kako kod piramidalnog. Stoga horizontalni čempres daje veći postotak građevnog drva, koje je još više cijenjeno, jer je manje čvorasto. Drvo horizontalnog čempresa je veoma traženo, jer od njega izrađuju skupocjeno pokućstvo i mnoge druge predmete. Dobro osušena čempresovina ne baca se i ne puca, ona je uz mahagoni »najmirnije« drvo. Stoga se mnogo izrađuje bez ikakva zaštitna sloja, gola. Uslijed jakog aromatičnog mirisa, suhu čempresovinu ne napadaju štetnici i ne Vidi »Prirodu« br. 1/53, str. 25. |