DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 3     <-- 3 -->        PDF

ŠUMARSKI LIST


GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE


GODIŠTE 80 JANUAR —FEBRUAR GODINA 1956


FUNKCIONALNI ODNOS IZMEĐU GODIŠNJEG VOLUMNOG
PRIRASTA I PRSNOG PROMJERA ZA JELU U PREBORNOJ SUMI


Dr. Dušan Klepac, Zagreb


PROBLEM


M
M
nogobrojni pokusi, koje smo izveli u jelicima Gorskoga Kotara, dali
su nam naslutiti, da jela u prebornoj šumi pokazuje naročito svojstvo
— što je deblja, da to jače prirašćuje.


Je li to moguće? Na to pitanje treba da odgovore ova istraživanja,
pa će predmet ove studije biti ispitivanje funkcionalnog odnosa između
godišnjeg volumnog prirasta^ i prsnog promjera za jelu u prebornoj šumi.


PODRUČJE ISTRAŽIVANJA


Objekte za ova istraživanja odabrao sam u šumama Gorskoga Kotara


i to u šumarijama Crni Lug, Fužine i Zalesina, te na području Nacional


nog Parka »Risnjak«. Detaljno su istražene najraširenije fitocenoze:


šuma bukve i jele (Fagetum Abietetosum, Horv.), koja je tipična za pre


bornu strukturu, i šuma jele i rebrače (Abieto-Blechnetum, Horv.), koja


doduše ..[. karakteristična za prebornu strukturu, ali u kojoj je ta


struktura mjestimično postignuta gospodarskim mjerama.


U prvoj fitocenozi odabrao sam u tu svrhu 4, a u drugoj 3 pokusne


plohe. To su »Ruhač«, »Lisičine«, »Kupjački Vrh«, i »Crna Sušica« na


vapnenom, te »Stari Zaturni«, »Belevine« i »Jasle II« na silikatnom tlu.


Najvažnije karakteristike tih pokusnih ploha navedene su u tabeli 1.


Iz te se tabele vidi, da smo za istraživanje izabrali sastojine različitih


temeljnica (od 23,8 m^/ha do 45,0 m^/ha) i različitih boniteta (od desete


do sedamnaeste Alganove odnosno Schaefferove tarife).


Površina pokusnih ploha srazmjerno je vrlo velika. To je učinjeno


zbog toga, da bi se dobili što vjerniji podaci o prirastu de


belih jelovih stabala, jer se u sastojini od nekoliko hektara


jedva može naći po koja jela, deblja od 60 cm prsnog promjera.


U toku 1955. godine terenska su istraživanja proširena na šumu


milave i jele (Calamagrosteto-Abietum, Horvat). S obzirom na manje


^ Pod godišnjim volumnim prirastom jele razumijevamo ovdje prosječnu vrijednost
tečajnih godišnjih prirasta, izmjerenih na više stabala istog debljinskog stepena.
Prema tome godišnji volumni prirast jele u ovoj studiji ima karakter prosječne
vrijednosti. Zbog toga smo taj prirast u dosadašnjim studijama zvali »Prosječni
godišnji volumni prirast jele«.




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 4     <-- 4 -->        PDF

.
"rt
>
o o> rt
1—)
:s ii
1 S S
Z ´
t~r
~
o
a i
S ..
rt . . ^.
C Ji O
rt . E
d S
P
>..)
cS
4->
o
..
1
1
13 o
.
^ .
u ei >o .^ -d o
1^ o OJ L 5
rt
-. > ( .
^-N
> o
rt-đ
u..
s « o
e o
«1 m
.
OJ
a
-0 rt s 3
4J
(.
C4
s
´u
m
rt
^-
>
o
o tu
s
i; c o o bc
C w oo
<
X
.
.- ´S
rt o
. . rt
N
rt
-Q
*
.
ri
^.
I M
<
c
CL>
^
".
0 0
..
C
l-H
rt
I-) N rt °"s 1
IZ:
,. rt
S .a
u P
rt
CD" o
I O
o
<..
U H
´C
rt
I
OO
g
..
s
O
0 0
rt
o
Cl.
o
bc
. .
> 1
3
.. o
o ´C
rt i -6
o
O 3 . ^ .
3
o
OJ
ci> O a ni
bc
o
t
o
0 5
1—1
CJ <
o
OJ
>G
´.
OJ
g3
fe
rt
to "
.^
..
!. <
S 3
OJ
^
^
s
o
-*
o
bc
fco *rt
a
-a
3
3
-,^
.
I O s
o
^ .
o
U 1
g
CJ
U
C
-S | o Jl ^ o
X
4J OJ
3 (U
O fS
rt ^
Z c o
z.
o
0:;
-o
rt .9
rt 3 c
TJ
-ff o
rti iJ u
EU
o
c
3
o
rt
c
1o
..
OJ
rt
" .
rt
V
3
C
´ u
. .
rtOJ8
c
U
s
´-^
rt O
oe
^´ .t i
´ 1 ?
3
t^
rt
OJ
o
a .
ci
S
rt
-..
l-H
rt
´ U
rt3^
3^
cj
3
ti
3 1-1
o c
OJ
rt
o
OJ
OJ ´§
u
QJ
3
c
>^.
*->
u-i
rt
C
o
bo
rt
..
C
o




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 5     <-- 5 -->        PDF

ekonomsko značenje te fitocenoze, izabrao sam u njoj samo jednu
pokusnu plohu i to u šumskom predjelu »Javorov Kal« na području


Nacionalnog parka »Risnjak«.


U svim istraživanim sastojinama utvrdili smo Liocourtovu strukturu
s obzirom na broj stabala, tako da se ova istraživanja odnose
na prebornu šumu u različitim biljnim zajednicama.


Područje istraživanja optimum je za jelu. Klima je na prijelazu
između kontinentalne i oceanske s Martonneovim faktorom suhoće
većim od 100.


MATERIJAL


Materijal za ispitivanje funkcionalnog odnosa godišnjeg volumnog
prirasta i prsnog promjera za jelu donio sam u tabelama 2 i 3. Taj sam
materijal sakupio u osam navedenih pokusnih ploha za vrijeme posljednjih
šest godina od 1950. do 1956.


Pomoću hipsometra Blume-Leiss izmjereno je u svemu 1.848 visina
na 1.848 jelovih stabala i to u pojedinim pokusnim plohama kako slijedi:


1. u »Ruhaču« 30 visina
2. u »Lisičinama« 25 ,,
3. u »Kupjačkom Vrhu« 350 ,,
4. u »Crnoj Sušici« . . . . . . 445 „
5. u »Starim Zaturnima« . . . . . 212 „
6. u »Belevinama« 172 ,,
7. u »Jaslama« 584 „
8. u »Javorovom Kalu« 30 ,,
Ukupno: . . . . 1.848 visina


Izmjerene visine poslužile su nam za konstrukciju uredajnih tablica
ili takozvanih tarifa, koje su donesene u tabeli 2.


Za pokusne plohe »Ruhač« i »Lisičine« odabrali smo Alganovu tarifu
br. 15 i br. 14 prema postupku, koji je opisan u članku »Uređajne tablice
«. Šumarski list, Zagreb 1953., strana 200.


Za pokusne plohe »Kupjački Vrh«, »Crna Sušica«, »Stari Zaturni«,
»Belevine« i »Jasle II« konstruirali smo uređajne tablice (tarife) na
temelju visinskih krivulja i Schubergovih dvoulaznih tabela drvnih
masa za jelu.


Za »Javorov Kal« uzeli smo Surićevu tarifu za jelu na III. bonitetu
(vidi Mali Šum.-tehnički priručnik, I. dio, Zagreb 1949., str. 152.). Na taj
su način uzeti u obzir razni oblični brojevi za jelu (francuski i njemački)
kako bismo izbjegnuli jednostranost materijala.


Pomoću Presslerova svrdla izbušeno je u svemu 4.533 izvrtaka i to
kako slijedi:


1. u »Ruhaču« 1.276 izvrtaka sa 638 jelovih stabala;
2. u »Lisičinama« 734 izvrtka sa 367 jelovih stabala;
3. u »Kupjačkom Vrhu« 466 izvrtaka sa 466 jelovih stabala;
4. u »Crnoj Sušici« 634 izvrtka sa 634 jelova stabala;
5. u »Starim Zaturnima« 322 izvrtka sa 322 jelova stabala;
6. u »Belevinama« 201 izvrtak sa 201 jelovog stabla;
7. u »Jaslama II« 671 izvrtak sa 671 jelovog stabla;
8. u »Javorovom Kalu« 229 izvrtaka sa 229 jelovih stabala;


ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 6     <-- 6 -->        PDF

UREĐAJNE TABLICE ZA JELU


Tarifs d´amenagement pour le sapin


Labela br. 2


12 Kupjački Crna Stari Javorov a c


´^ (U


Ruhač Lisičine Belevine Jasle II
3 ti-Vrh Sušici Zaturni Kal
a


cm m´ cm


15 00 8 0-08 .-.. 0-101 0-114 0 091 0-102 0-095 15
20 0-25 0-2 0-224 0-244 0-264 0 220 0-244 0200 20
25 0 5 0 5 0-409 0-472 0-501 0-457 0-486 0-385 25
30 0-8 0-8 0-668 0-780 0-824 0-752 0-852 0640 30
35 1-2 .2 1-010 .165 1-240 1-135 1-316 0-985 35
40 1-7 1-7 1-422 1-618 1-742 1-582 .824 1-390 40
45 2-3 2-2 1-878 2-136 2-328 2-088 2424 1-830 45
50 3-0 2-8 2 390 2740 2-990 2-^60 3 096 2-350 50
55 3-7 35 2962 3-400 3-728 3-290 3-838 2-935 55
60 4-5 4 3 3-584 4-128 4-533 3-980 4-673 3-560 60
65 5 4 5 2 4-280 4 958 5-444 4-705 5-524 4-265 65
70 6-4 6 1 5-026 5-824 6-372 5-492 6-426 5 000 70
75 7-5 7-2 5-840 6-758 7-340 6340 7-400 5-745 75
80 8-6 8-3 6-708 7-741 -8-433 6-540 80
85 9-9 9 4 7-605 8-880 9 510 7-375 85
90 1.2 10-7 8.576 9 889 10-665 8-270 90
95 13 6 120 9-624 11-036 11-857 9-215 95
100 140 13-4 12-221 13 089 100


PROSJEČNO VRIJEME PRIJELAZA ZA JELU
Temps de passage ..... pour le sapin


Tabela br. 3


J2
c a Kupjački Crna Stari Javorov


Ruhaž Lisičine Belevine Jasle II
Vrh Sušica Zaturni Kal


Q "


Q "


cm


goc i n e ..


15 25-68 27-18 21-29 22-51 14-53 19-37 18.14 35-39 15
20 18-77 2509 15-97 16-91 12-12 16-31 15-64 29-10 20
25 1659 2.68 13 81 14-42 10 44 14 28 13-90 25-93 25
30 15 20 19-25 12 64 13-03 9-22 1286 1265 24 05 30
35 14-34 17-57 11-91 12-15 8-28 11-83 11-72 22-80 35
40 13-76 16-37 11-41 1.55 7-54 11-08 1102 21-92 40
45 13-34 15-48 11-04 11-11 6-95 10 52 10 49 21-27 45
50 13-02 14-80 10-76 10-77 6-46 10-11 10-09 2076 50
55 12-77 14-26 10-55 10-50 6-06 9-83 98 1 20-36 55
60 12-57 13-83 10-37 10 29 5-72 9 66 9 62 20-03 60
65 12-40 13-47 1022 10 U 5-43 9-57 951 19-76 65
70 12-26 13-17 10-10 997 5-18 9-58 9-48 19-53 70
75 12 15 12-92 10-00 9-84 4-96 9 69 9-53 1933 75
80 12-05 12-71 991 9-73 9-88 9-65 19-16 80
85 9-83 96 4 9-87 19-02 85
90 9-77 9 56 10-17 18-89 90
95 9-70 9-48 10-60 95
100 9-42 100




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 7     <-- 7 -->        PDF

Svi su izvrći analizirani i sortirani. Sa svakog je izvrtka očitano
individualno vrijeme prijelaza. Po metodi, koju sam opisao u studiji
»O šumskoj proizvodnji u fakultetskoj šumi Zalesini«, Glasnik za šumske
pokuse br. 11, Zagreb 1953., izračunali smo prosječna vremena prijelaza
za debljinske stepene od 5 cm i to za svaku pokusnu plohu posebno. Taj
se materijal nalazi u tabeli 3.


Detaljni opis istraživanih pokusnih ploha već je djelomično publiciran
u mojim dosadašnjim studijama, izuzevši nove pokusne plohe iz
1954. i 1955. godine. To su odsjeci: »Crna Sušica«, III, 6, a, s površinom
od 40,60 ha, »Jasle«, VI, 3, c (ili ukratko »Jasle II«) s površinom od
26,90 ha i »Javorov Kal«, II, 7, i s površinom od 22,90 ha. Pokusna ploha
»Crna Sušica« karakteristična je po tome, što nam predočuje prebornu
sastojinu prije, a pokusna ploha »Jasle II« prebornu sastojinu poslije
sječe. U obje plohe izmjerili smo debljinski i volumni prirast. Za pokusnu
plohu »Crna Sušica« debljinski prirast jele definirali smo jednadžbom
(1), a za pokusnu plohu »Jasle 11«^ jednadžbom (2).


m^ = + 6´02586 — 74´334-— + 259"0 \ (!)


X X


m^ = + .17720 + 011802 X — 000085 .^ (2)


U tim jednadžbama (m,) označava izravnani prosječni godišnji debljinski
prirast jele u milimetrima; (.) je prsni promjer jele u centimetrima.


Na pokusnoj plohi »Crna Sušica« izmjeren je godišnji prirast od
7´6 m^ jelovine po hektaru, što iznosi 2´1´´/. od drvne mase jelovine iznad
175 cm prsno´g promjera.


Na pokusnoj plohi »Jasle II« izmjeren je godišnji prirast od 8´4 m´*
jelovine po hektaru, što iznosi 2´16*´/. od drvne mase jelovine iznad
17´5 cm prsnog promjera.


Pokusna ploha »Crna_ Sušica« nalazi se na II., a pokusna ploha
»Jasle« na I. bonitetu po Surićevim tablicama.


Pokusna ploha »Javorov Kal«, odsjek II, 7, i, na području Nacionalnog
Parka »Risnjak« predstavnik je fitocenoze jele i milave. Nalazi se
na 980 — 1040 m nadmorske visine; ima prebornu strukturu, a po svojim
edafskim i fiziografskim faktorima čini izrazitu zaštitnu šumu na blokovima
stijena i kamenja. Na temelju analize izbušenih izvrtaka izrazili
smo debljinski prirast jele (m^) u toj sastojini jednadžbom (3).


m^ = 2,9683 — 30,000 — + 100,00 -„ (3.)
X .´


METODA RADA


Godišnji volumni prirast jele izračunali smo na temelju uređajnih
tablica i vremena prijelaza, t. j . iz materijala, koji se nalazi u tabelama
2 i 3.


´* Skrećem pažnju, da se pokusna ploha »Jasle II« razlikuje po svojoj strukturi
od pokusne plohe »Jasle I«, koja je navedena u Sum. listu br. 1 od 1953.




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 8     <-- 8 -->        PDF

Ako diferenciju između prosječne drvne mase stabla prsnog promjera
od (d) cm i prosječne drvne mase stabla prsnog promjera od (d-5)
cm podijelimo sa prosječnim vremenom, koje je potrebno, da stablo
prsnog promjera (d-5) poveća svoj promjer za 5 cm, dobit ćemo godišnji
volumni prirast stabla prsne debljine od (d+2´5) cm.*


Dakako, da je to prosječna (srednja) vrijednost za godišnji volumni
prirast!
Godišnji voluni prirast jelova stabla prsnog promjera od 17´5 cm na
pokusnoj plohi »Ruhač« iznosi:


0"25 m-´ — O´OS m^ n-nn««io .
..-^"^ ,^ = 0 006619 m-´
25 68 god


Godišnji volumni prirast jelova stabla prsnog promjera od 22"5 cm
iznosi:


"^^^´´´^"^ -0-0.19 nf


18 77 god


Prema tome je godišnji prirast jelova stabla prsnog promjera od
20 cm jednak: i (0´006619 + 0´013319) = O´Ol m´´.


Na taj smo način obračunali godišnji volumni prirast jele po deb-
Ijinskim stepenima od 5 centimetara zasebno za svaku pokusnu plohu.
Podatke toga obračuna sabrali smo u tabelama 4, 5 i 6 pod oznakom (Yi).


REZULTATI


Numeričkim izravnavanjem izmjerenih podataka (Y;) izračunali smo
na temelju teorije najmanjih kvadrata ove jednadžbe za godišnji volumni
prirast jele:


1. na pokusnoj plohi »Ruhač« ,
Y, = — 0´021388 + 0´001497 . (4) ´


2. na pokusnoj plohi »Lisičine«
Yr = — 0"023430 + 0´001382 . (5)
0b = 0´000038259


3. na pokusnoj plohi »Kupjački Vrh«
-.. = — 0"016874 + 0´001329 . (6)
0b = 0´000008520


4. na pokusnoj plohi »Crna Sušica«
Y, = — 0"020160 + 0"001545 . (7)
Ob = 0"000060799


5. na pokusnoj plohi »Stari Zaturni«
Yr = — 0"063438 + .´003445 . , . .´ . . . (8)
0b = 0"000079830


* Taj je obračun formulirao hachaussee. (Vade-mecum, 1351., str. 159.). Sličnom
metodom služili su se u Hrvatskoj J. Majnarič, A. Kern, A: Jovanovac i drugi, a u
Austriji i Sloveniji Hufnagl.


ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 9     <-- 9 -->        PDF

1 s to
IO § ^ § ^ . s . o
«0 %
.*
k
t o 1 ^
.^
u^ o
Q
lo
.)
>-o
o
cg
1.
c>j
0
Q
0 -
m
to
O
O
^.
V
.-
o o
vj (
.
. .
0
o
V
t t
n
0
o
^. O
o
in
CM
N
O
o
t o
.
.)
O
Q
o
..
43
o
o
ts
1.
0 O
O
1.
f 1
o\o
C\l
>V
t ..
o
cn
V
^ O
Cfl
IN
> CD
1 ^
^
* 1
(J
>
.
, $
< 3
^
.
U^
8 O
c^
i>
o
o
J -
U)
Q
O
-I .<
1
Kl
O
Q
\^ .^
0
Q
w
o
o
o
cn
t^
C i
..
1.
O
Q
o
1.
o
OJ
to
C2
t:^
(.
43
o
o
cn
0 o
-J--
1 ..
Q
V
o
lo
CD
o
l o
CM
c\j
o
^
II
-^
^1
i
š
1
11
1
1.
^´^
11
1
1
1
´.1
^
>;
^
^
t »
^
I>
o
o
lo
T I
0
O
O
CM
QO
o
(N
O
o
o
>Q
43
0O
O
o
->
0
o
C\]
Ir,
Q
O
O
O
0 -
o
o
..
o
o
Q
f 1
O J
O
O
o
CN
CN
Q
Q
V
O
Q
.
Q
^ f i
IM
0
O
(.
CM
CNJ
o
l a
..
O
O
<.
U
O
Q
CM
Q
O
4D
CM
O
O
Cl
>
>>
o
o
4D
Q
to
o
o
n
U)
O
O
to
L^
Q
I5^
^ 0
0 ..
O
O
1.
.)
o
OJ
o
O o
o-
OJ
0
O
CM
..
O
O
43
43
tn
Q
O
to
J0
o
o
l.O
o
o
o
w
0o
o
.)
0-
cs
O
Ci
O
Q
V)
n
1.
O
O
to
O
C)
OJ
43
0
C>
V
IB
O
Q
CM
O
Q
O
O
m
o
O
CM
oQ
O
0 CM
o
Q
O
to
0
Q
0 -
O
..
Q
0
O
<>
41
o
Cl
V
43
0
O
lo
0 -
40
..
O
0
«1>Q
Q
o
o
o
» 1
lo
O
o
o
CM
10
o
o
41
co
0
Q
to
to
0
O
CM
Q
.)
0
43
O
Ć)
43
Ol
41
Q
O
t \
to
o
Q
c\j
..
4)
..
o
to
43
0
o
r^
Cl
o
o
o
o
-4on
Q
O
t ^
cn
o
o
o
»0
"o
43
0
Q
v >
41
150
0 4
Ch
c>
Cl
O
v .
4300
..
->
0
..
t v
CM
C l
V
o
Q
o-
o
^ o
43
Q
Q
l(f



ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 10     <-- 10 -->        PDF

GODISNJ/ VOLUMNI Pf?l/?AST JELE U PPEBORNOJ SUJM/
NA VAPNENOJ PODLOZI


C/?OSS/SSLMLNT MOVEN ANNUEL DU 5AP//V DA/VS LA. FOf?L . JARD´NEE
SUP LE SOL CALCA/PE


Sumorijo Crni Lug Sumori/3 fvžine
Q ^QQ Inspechon 1*5 fc-eh Crm´lug


Stanje -´95i.goc//he Shnj´e igsi.godine


RuhoĆ, II. a-k


Lisičine, VI. o


0 10 20 30 IO SO 60 70 80 90 .^ 0 10 20 30 .) 50 60 70 aO 90
dvftionja ^ °´ ´^^ Šumarija ./es/ho
tn-ifjecUon de´5 fari^i /cj/(ri>>t
Stanje 19S1. godine Sfonje "^95^ godine
Crno Sušica, ///. 6, a
/fupjočki Vrh.///.2/


O 10 20 30 ´,0 SO 60 fO .. 90 cm O 10 20 30 . 50 60 70 80 90 cm


.... br. %




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 11     <-- 11 -->        PDF

GODIŠNJI MOLUMNI PRIRAST JELE U PREBORNOJ SUMI
NA SILI KATNOJ PODLOZI


CPOSS/SSfMf/VT MOrEN ANNULL DU SAP/A/ LANS lA ..L´L . JAPD"^LL


Su/? U SOL S´i ICO Hu/^if´eps



´0-200


Sjmanfj Zolesino |
hspecffon des ^oreh ZuJesihu 1


OiTS
Sfanje t9SZ god/ne /


OiSO
/


o-rzs


Sfari Zolurni. 11.4.6


´Q1QO


´


- 0 075
´OOSO


-O025


1


h/
oumortp Zolesi´no


5hnje ^955 godine


Be/ev/ne. vn i.d


0 10 20 .. .) 50 60 70 80 90 c/"


Jumori/o Lolesina
kiippc´iijr. fes /oi-´^h ./cs.


Shn/e -*9S´iqodine


Josle. vi.z.c


0 10 20 iO W 50 SO W .. 90
0 10 20 iO .. 50 GO 70 .. 90 t.
Sliko br. 2




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 12     <-- 12 -->        PDF

Tbbeh br. 5


/ZMJLf?EN/(Vi) 1 iZRAVNAN/(yr) GODIŠNJI
VOLUMNI PRIRAST JELENA SlUkATTmi PODIOZ/


Grossissemenf^ ..... onnue/c/a sop/n deferm/ne (yL)efrechf/e f/r)
sur /e so/ silico -hum/fere


-5 S/or/ Za fami Be/ev/ne Jos/e //


.C OJ


4i .. "ji .. ..-7^cm
m´ crn
20 0-07^9 a 0055 0 0106 0-0122 0´ Oi16 O-0087 20
25 0 0252 O 0277 O ... 0- 019^^ 0 0209 0O205 25
30 O 0330 0-0399 O 0252 0-0267 0 0315 0 0315 30
35 O-0529 00571 0 0338 0 03^0 0 OliOO 0 0^20 35


Y0 a-0692 0 OTi^ 0´ 0^17 0 0^^12 0 0^89 0-0519


f5 O-.... 0 0916 0 0500 0-OiiSS 00595 0-0611 4´5
SO a-10.. O 10.. 0-0563 a-055. ..... 0 0698 50
5S 0´ 12i5 O 1260 O´ 0662 0-0631 0 0775 O0778 55


60 0-1^60 O 1.^1> 0 0726 0-0703 ..... ooasi 60
LS 0-1651 0 1605 0 0786 0 0776 0 0955 0 0921 SS
70 0-1789 0-1777 0 0853 a oa^9 0 0986 .098. 70
75 0-1973 Q-19^9 0-ogoi/ a-0921 0 1056 o-1059 75
0 tioo 0 1089


80 80
85 0-H´ii 0- ... 85
0 1-i7l O´ 1170


90 90
95 0- 1167 0 1202 95


10




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 13     <-- 13 -->        PDF

6. na pokusnoj plohi »Belevine«
Yr
= — 0´016911 + 0´001454 . (9)
Ob = 0´000035398


7. na pokusnoj plohi »Jasle II«
Yr = — 0´044149 + 0´002889 . — 0´0000122 .^ . . . (10)
Ob = 0"000069865; Ob = 0"000001021


8. na pokusnoj plohi »Javorov Kal«
Yr = — 0"006024 + 0"000619 . (11)
Ob = 0´000015362


U jednadžbama od (4) do (11) (Yr) označava izravnani godišnji volumni
prirast jele u kubnim metrima; (.) je prsni promjer jele u centi.
metrima, (o) je pogreška parametra (b), koji definira nagib pravca.


GODIŠNJI VOLUMNI mPAST U PfiEBORMU ŠUMI
U FITOCENOZI JELEIHILAME


Shnje 195S gocfine


» 25 . 35 «7


W AO 8S SO SB .


Izmjereni (Yi) i izravnani (Y,.) godišnji volumni prirast jele u fitocenozi
jele i milave
C-rossissement ..... annuel du sapin determine (Yj) et rectifie (Vp dans l´association
Calamagrosteto-Abietum, Horv.


TABELA 6


Deb.


stepen 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90
cm
Yfl-
0047 0-0081 00121 00161 00189 0-0222 0 0263 0-0294 00329 0-0362 0 0377 0-0396 0-0424 00453 00485
0 0064 0 0095 0´0126 0.0156 00187 00218 00249 00280 0-031) 00342 0 0373 0-0404 0-0435 0-0466 0-0497
11




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 14     <-- 14 -->        PDF

Na temelju jednadžbi (4) do (11) izračunali smo za svaku pokusnu,
plohu godišnji volumni prirast jele za debljinske stepene po 5 cm. Ti se
rezultati nalaze u tabelama 4, 5 i 6 pod oznakom (Yr), a predočeni su na
slikama 1, 2 i 3.


DISKUSIJA


Razmotrimo li dobivene rezultate, vidjet ćemo, da je na prvih šest
ploha kao i na osmoj plohi GODIŠNJI VOLUMNI PRIRAST JELE IZRAŽEN
JEDNADŽBOM PRAVCA, a samo na sedmoj plohi jednadžbom
parabole.


S biološkog je gledišta jasno, da godišnji volumni prirast jele mora
postići svoju kulm^maciju kod izvjesne prsne debljine stabla — nakon
čega nastupa opadanje toga prirasta. To smo uspjeli konstatirati na
pokusnoj plohi »Jasle« VI, 3, c, gdje godišnji volumni prirast kulminira
u prosjeku kod jele prsnog promjera od 90 cm. Za taj smo prsni promjer
izmjerili godišnji volumni prirast od O´llVl m´; već za prsni promjer od
95 cm izmjeren je manji prirast i to u iznosu od 0´1167 m^. (vidi tabelu 5
i sliku 2). No na svim ostalim pokusnim plohama nismo uspjeli konstatirati
kulminaciju godišnjeg volumnog prirasta, što više, tok godišnjeg
volumnog prirasta na ostalim plohama izražen je ....^..., kako se to
dobro vidi na slikama 1, 2 i 3. Analogno bi se dogodilo i s pokusnom
plohom »Jasle« Vi, 3, c, da smo ispustili iz računa jelova stabla deblja
od 75 cm prsnog promjera. Uzimajući u obzir samo stabla do 75 cm
prsnog promjera, dobili smo na pokusnoj plohi »Jasle«, VI, 3, c, također
jednadžbu pravca za godišnji volumni prirast:


Y, = — 0"021052 + 0´001747 . . . . . (10 a)
(Tb = 0´00004


Kao i kod prvih šest pokusnih ploha, tako i u ovom slučaju izlazi,
da je b > 2 .,,, što znači, da je parametar (b) signifikantan. Iz toga
slijedi, da je u prebomoj šumi tok godišnjeg volumnog prirasta jele dopušteno
identificirati s pravcem do određene granice — to će reći do određenog
prsnog promjera. U fitocenozi bukve i jele, t. j . u prebornoj šumi
bukve i jele na vapnenoj podlozi, ta je granica viša, a u prebornoj jelovoj
šumi na glinenoj podlozi, ta je granica nešto niža. To je u skladu s našim
očekivanjima, jer su stojbinski boniteti na glinenoj podlozi bolji od onih
na vapnencu. Zbog toga na glinenom tlu godišnji volumni prirast jele
kulminira ranije, pa smo tu kulminaciju mogli utvrditi za razliku od
jelovih prebornih šuma na vapnencu, gdje tu kulminaciju nismo mogli
konstatirati, premda smo na nekim pokusnim plohama (na pr. »Crna
Sušica« i »Kupjački Vrh«) imali isto tako debela stabla, kao i na pokusnoj
plohi »Jasle II«. To znači, da na našim pokusnim plohama jelova stabla
tanja od 75 cm prsnog promjera nisu još postignula maksimalni godišnji
volumni prirast, naravno, uzimajući ih u prosjeku.


Godišnji volumni prirast jele odraz je uglavnom godišnjeg debljinskog
prirasta. Budući da ovaj posljednji u prebornoj jelovoj šumi u većini
slučajeva ne kulminira prije 75 cm prsnog promjera (d)," razumljivo je.


* Klepac D.: Istraživanja debljinskog prirasta jele u nfajraširenijim fitocenozamai
Gorskoga Kotara, Glasnik za šumske pokuse br. 12.


ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 15     <-- 15 -->        PDF

da godišnji volumni prirast jele stalno raste — pa čak i poslije tog
prsnog promjera.


Veličina godišnjeg volumnog prirasta jele zavisi od stojbinskog boniteta,
t. j . od ekoloških prilika. No ipak se ne može parametar (b), t. j . tan-
gens a, u jednadžbama od (4) do (11) i (10 a) uzeti kao indikator stojbinskog
boniteta. Razlog leži u tome, što godišnji volumni prirast jele zavisi
i od drugih faktora, a naročito od temeljnice, t. j . od obrasta sastojine.
Kao primjer za to navodimo pokusne plohe »Jasle«, VI, 3, c i »Stari
Zaturni« II, 4, b. S obzirom na bolji stojbinski bonitet u »Jaslama« .,
nego u »Starim Zaturnima« mogli bismo očekivati, da će parametar (b)
biti veći u »Jaslama II«, nego u »Starim Zaturnima«. Međutim jednadžbe


(5) i (10 a) pokazuju baš obrnutu pojavu, koja se ima pripisati vrlo malenoj
temeljnici na pokusnoj plohi u »Starim Zaturnima«. Parametar (b)
mogao bi doći u obzir za bonitiranje stojbine jedino u sastojinama istih
taksacijskih karakteristika (ista temeljnica, isti omjer smjese i t. d.).
Razmotrimo U veličinu parametra (b) po fitocenozama, onda ćemo
konstatirati, da taj parametar ima u prosjeku najveću vrijednost u fitocenozi
jele i rebrače, manju vrijednost u fitocenozi bukve i jele, a izrazito
najmanju vrijednost u fitocenozi milave i jele iz čega proizlazi, da


Je s obzirom na volumni prirast prva fitocenoza produktivnija od druge,


a druga produktivnija od treće.


Iz tabele 4, 5 i 6 vidim.o, da najdeblje jele (t. j. one od 60 do 90 cm


prsnog promjera) u prebornim šumama Gorskoga Kotara najjače pri


rašćuju. To je u neku ruku obrazloženje za fiziološku zrelost, koju zastu


paju
predstavnici kontrolne metode (Gurnaud, Biolley, Schaeffer, Gazin,


D´Alverny, Knuchel i drugi).


Jedan od predstavnika kontrolne metode, Borel, koji je mnogo


mjerio u jelovim prebornim šumama švicarsko-francuske Jure, došao je


do ovog zaključka:


»le groš arbre bien venant .... sa place au moins aussi cher que


les autres, ameliore le revenu en argent de la foret et enrichit son pro


prietaire. C´est en ce sens qu´on a pu dire qu´il n´y a, en foret jardinee,


d´autre exploitabite que ceJie commandee par la fertilite de la station:


on la constate, on ne la calcuie pas« (citirano prema djelu »Sapinieres«,
1930, str. 70).
Kontrolisti ne priznaju unaprijed postavljenu


dimenziju zrelosti u prebornoj šumi. Oni se ne slažu s time, da
su u prebornoj šumi zrela za sječu stabla iznad 70 cm ili iznad 65 cm
prsne debljine. Za njih je neko stablo zrelo za sječu
-onda, kad mu prirast počne opadati ili onda, kad
rsmeta
drugom stablu boljem od sebe.
»tout arbre est exploitable quand il gene un meilleur que lui et,
bien entendu, d´abord s´il deperit« (Sapinieres, 1930., str. 3). Prema tome
će jedno stablo biti zrelo za sječu kod 30 cm, drugo kod 40 cm, treće
kod 60 cm, četvrto kod 90 cm prsne debljine, i t. d. To je u skladu sa
stablimičnim gospodarenjem u prebornoj šumi, gdje je u preborno j
sječi prostorno i vremenski .. jedinjeno čišćenje, prorjeđivanje,
pripravni, naplodni i dovršni sijek. Ukratko rečeno, u pre;
bornoj šumi ne izračunavamo zrelost unaprijed, nego ju konstatiramo!




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 16     <-- 16 -->        PDF

činjenica, da najdeblje jele (p. p. od 60 do 90 cm) u prebornimšumama
Gorskoga Kotara najjače prirašćuju objašnjava nam, zašto moderne
francuske normale po broju stabala operiraju s jelovim stablima
svih dimenzija i to sve do 95 cm prsne debljine na najboljim stojbinama,
a do 75 cm na najlošijim stojbinama. To smo prikazali u tabeli 7, u kojoj
su naznačeni brojevi stabala po jednom
TABELA 7 hektaru za normalne prilike na najboljem
i najlošijem bonitetu. (Prema


Bon i t e t


Prsni promjer


knjizi »Sapinieres«, 1930., str.
75)^.


cm I IV


Rezultati naših istraživanja potvr


(15)
(90) (150) đuju spoznaju, da jela u prebornoj šumi
prirašćuje to više, što je deblja. To,
20 69 100


dakako, vrijedi do izvjesne
mjere ili


25 53 67


praktički rečeno do dimenzija
s kojima


30 41 44


danas raspolažemo u našim
šumama


35 32 30


Gorskog Kotara. Imajući pred očima tu


40 24 20


spoznaju, postaje nam još razumljivija


45 19 13


specifičnost preborne šume,
koja se


50 14


9 očituje u produkciji
debelih sortime


55 11 6


nata.


60 9 4
Svjesni te činjenice, pitamo se, je


65 7 3
(i u prebornoj šumi ispravno,orijenti


70 5 2


ra ti šumsku produkciju na tanke sor


75 4 1


timente (rudno drvo, 1.1. stupove i ce


80 3 —


lulozu), kad znamo, da je preborna šu


85 2 —


ma takav gospodarski tip, koji u naj


90 2 —


većoj mjeri daje debele (jake) sorti


95 1 —


mente? Naravno, da to u principu nije


Ukupno 296 299
ispravno. No, ukaže li se veća potreba
za tanjim jelovim sortimentima, kao
što je to slučaj danas, a bit će vjero


jatno i u buduće, onda je ispravnije izabrati onakav oblik gospodarenja,
koji će nam omogućiti veću produkciju tankih sortimenata. A to je sastojinski
oblik gospodarenja, to će reći visoka šuma s oplodnom sječom,
koja daje veću količinu prorednog materijala, a manju količinu debelih
sortimenata, u usporedbi sa prebornim šumama, dakako, uz inače jednake
uvjete. Posebno naglašavamo, da bi spomenuta promjena oblika
gospodarenja došla u obzir samo ondje, gdje to ekološke prilike dozvoljavaju.


Iz tabele 4 i 5 vidimo, da jelovo stablo prsnog promjera od 75 cm
prosječno 4 do 5 puta više prirašćuje od jelovog stabla prsnog promjera
30 cm.


^ Podržavanje jelovih stabala iznad 95 cm čini se, da nije više rentabilno, na
što je već upozorio Badoux. On je na temelju opširnih istraživanja u švicarskim
prebornim šumama došao do zaključka, da podržavanje jelovih stabala debljih od
90 cm smanjuje prihod preborne šume, te je za jelu u švicarskim prebornim šumama
predložio prsni promjer od 70 cm, kao gornju granicu zrelosti, premda na gotovosvim
njegovim plohama godišnji volumni prirast za jelu kulminira poslije 70 cm
prsnog promjera. (Vidi: Badoux Eric: L´allure de l´accroissement dans la foret jardinee,
Mitteilungen der Schwezerischen Anstalt .. das forstliche Versuchs-vvesen,,


XXIV. Band, 1. Heft, Ziirich 1949., strana 9—58).


ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 17     <-- 17 -->        PDF

Rezultati u tabelama 4 15 pokazuju nam, da najdeblje jele odbacuju
godišnji prirast od O´l m^, što znači, da debela jela priraste prosječno
jedan kubni metar u roku od 10 godina. To vrijedi za srednje bonitete.
Na boljim bonitetima prirast je veći, na slabijima manji. Tako na primjer
najdeblje jele na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« prirašćuju dva puta
više, a one na pokusnoj plohi »Javorov Kal« dva puta manje od prosjeka.


Potpunosti radi spominjemo, da će se gdjekad pojaviti takvi slučajevi,
kad ćemo i u prebornoj šumi biti prisiljeni odustati od produkcije
debelih jelovih stabala. To se događa u onim gospodarskim jedinicama,
gdje je transport trupaca vrlo težak ili pak u onim šumskim predjelima,
gdje je zbog različitih zaraza (na pr. imela, vidi Klepac, Šum. list 1955.,
str. 241 i 242) kulminacija debljinskog, a prema tome i volumnog prirasta
nastupila mnogo ranije. Ta je pojava karakteristična za neke naše
jelove šume, koje se nalaze bliže moru, a jako su zaražene imelom. Slično
se događa i u onim šumama, gdje su klimatske prilike nepovoljne za jelu
(na pr. gdje je Martonneov faktor suhoće pao prosječno ispod 35) tako,
da deblja jelova stabla propadaju, kao što je to na pr. slučaj s jelicima
zapadnog dijela Vogeza (Vidi: L. Badre: Les sapinieres seches des Vosges
Haut — Rhinoises, Bulletin trimestriel de la Societe Forestiere, No. 5,
Lyon 1955) i t. d., i t. d.


Završavajući ovu diskusiju skrećemo pažnju na jedan novi problem,
koji, doduše, izlazi iz okvira uređivanja šuma, ali koji je usko povezan
s ovim istraživanjima, a od odlučne je važnosti za uzgajanje i uređivanje
prebornih šuma. Rezultati naših istraživanja su pokazali, da su u prebornoj
šumi debele, zdrave, jele ptsnog promjera od 60 do 90 cm nosioci najvećeg
prirasta. No kod toga se nameće pitanje kakve je kvalitete jelovina
tih dimenzija u usporedbi sa jelovinom tanjih stabala, imajući pred
očima TurnbuUova" istraživanja, da za kvalite´tu drveta nije odlučna samo
širina goda i raspored zone ranog i kasnog drva u njem, nego i starost
stabla. To bi pitanje trebalo još proučiti u našim jelicima s tehnološkoekonomskog
gledišta. No, bez obzira na to, iz naših se istraživanja može
izvući ovaj:


ZAKLJUČAK


Godišnji volumni prirast jele (.^) u prebornoj šumi može se do
izvjesne granice izraziti kao funkcija prsnog promjera (.) jednadžbom
pravca:


., = a + b X


U istraživanim sastojinama granica do koje spomenuti funkcionalni
odnos vrijedi viša je od 75 cm prsnog promjera, što će reći, da se do
tog prsnog promjera može uzeti, da je godišnji volumni prirast jele
u prebornoj šumi u prosjeku direktno proporcionalan s debljinom stabla.


Ova je istraživanja materijalno omogućio Odbor za fakultetske šume
Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu i Rektorat Hrvatskog
Sveučilišta na čemu im najljepše zahvaljujem.


Prema W. E. ....: Woodland Management, London 1954., str. 236.




ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 18     <-- 18 -->        PDF

Ugodna mi je dužnost, da se zahvalim kolegama: ing. Eduardu Gradečkom,
ing. Marijanu Matijašiču, ing. Ivici Navratilu, ing. Ljubomiru
Nežiću, ing. Petru Nežiću i ing. Josipu Radoševiću, koji su mi izašli u
susret na terenu. Pri statističkoj obradi materijala izišao mi je u susret
kolega dr. .. Emrović na čemu mu ovdje posebno zahvaljujem.


Također lijepa hvala kolegama:


Ing. Stanku Badjunu, ing. Dragutinu Bedjuli, ing. Antunu Helblu,
šum. tehničaru Oskaru Horesu, aps. šumarstva Miljenku Komorčecu, ing.
Ivici Korbaru, ing. Esadu Kuskunoviću, aps. šum. Miroslavu Novoselu,
ing. Nikoli Spudiču, aps. šumarstva Mirku Šćetincu, ing. Josipu Štanflu,
ing. Ivanu Šmitu, ing. Ivanu Ujdenici i ing. Josipu Troharu, koji su mi
pomagali pri samim istraživanjima kako na terenu, tako i u laboratoriju


II semble que l´accroissement annuel en volume du sapin augmente


Zavoda za uređivanje šuma Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u
Zagrebu.
R e s u m e
L´accroissement annueldans la foret jardinee.
du volume en fonction du diametre pour le sapin


constamment:
plus groš est le sapin, plus grand est le grossissement. Le phenomene parait
tout d´abord en contradiction avec la loi de croissance. C´est pourguoi il est interessant
de faire des recherches sur ce sujet et de trouver pour le sapin dans la
futaie jardinee la relation qui existe entre l´accroissement annuel en volume et
le diametre.


Pour repondre a cette question, nous avons fait les recherches dans les sapinieres
en Croatie occidentale.


Apres avoir pris quelques milliers d´echantillons de bois, nous avons mesure
raccroissement annuel en diametre et le temps de passage dans les diverses places
d´experiences (voir tableau No. 3). En nous basant sur les tarifs d´amenagement,
nous avons determine l´accroissement annuel ..... en volume (Yi) nour les differentes
categories de diametre. Apres avoir determine l´accroissement annuel .....
relatif a chacune des categories de diametres, nous avons rectifie ces donnes graphiquement
et numeriquement.


Jusqu´a un certain diametre nous avons pu exprimer l´accroissement annuel
du volume en fonction du diametre par la droite:


Y,. = a + b X


Yj signifie l´accroissement annuel en volume en m-^; . est le diametre en centimetres;
(a), (b) sont les parametres. Ćela veut dire que l´accroissement annuel en
volume du sapin augmente constamment; ce qui est vrai pour nos sapinieres sur
sol siliceux jusqu´a 75 cm et sur sol calcaire jusqu a 100 cm de diametre en
........


Les resultats au sujet de l´accroissement en volume se trouvent dans les
tableaux No. 4, 5 et 6. Yj signifie l´accroissement annuel mesure; Y^ est l´accroissement
annuel rectifie. Ces resultats sont presentes sur les figures No. 1, 2 et 3
(pages 8, 9 et 11).