DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1956 str. 58 <-- 58 --> PDF |
SAOPĆENJA »EKSPRESNOST« U PODIZANJU SUMA Kako se iz dopisa g. ing. J. Stanimirovića u br. 9/10 »Šum. lista «1955. g. pod ovim naslovom vidi, taj se njegov dopis odnosi na predratni period radova na ekspresnim šumama. A to tim više, što ,g. Stanimirović nakon oslobođenja nije imao nikakvog udjela u ovim radovima a prije nekoliko godina je penzionisan. On se — kako i sam navodi — upoznao sa posleratnim periodom isključivo iz štampe. A ti podaci iz štampe ne dopuštaju nikakve logične mogućnosti za izvođenje ovakovih zaključaka, kao što ih je učinio g. Stanimirović. Dakle, . da stvar bude što jasnija, svim ovim činjenicama je utvrđeno, da on izražava i može izraziti svoje mišljenje samo na osnovu tih radova od prije rata, u kojima je sam učestvovao. A sad da vidimo šta on, taj isti ing. Jovan Stanimirović mislio o tim istim radovima od prije rata i šta je sve on štampao u časopisima i dnevnoj tadašnjoj štampi. Te njegove članke sa njegovim punim potpisom stavio mi je na raspoloženje jedan kolega. Oni se nalaze kod mene i mogu biti stavljeni na uvid svakome ko bi to poželio. Uostalom, prilazem i fotokopiju jednog od njegovih članaka u Beogradskom časopisu od 1939. g. Dakle, evo šta je on pisao tamo, ponavljam pod svojim potpisom. Navodim doslovce nekoliko pasusa iz njegovog članka pod naslovom: »Rad na podizanju ekspresnih šuma«. »Ogledna stanica na Sedreniku, kod Sarajeva osnovana je i svoj program sprovodi na principu brzine, racionalnosti i ekonomičnosti«.... »Metodi i samo izvođenju radova i ogleda na ovoj stanici dalo je ne samo neke relativne rezultate nego potpuno uspešne. Vredi napomenuti kao jedan primer takvih rezultata uspeh postignut sa hrastom. Kultura hrasta visine od 1,75 m, praktično rečeno znači šumicu koja je dostigla visinu prosečnog čoveka a za to je potrebno vreme od deset godina u povoljnom slučaju. Ovakva kultura postoji i na oglednim poljima ove stanice samo s tom razlikom što je pre dve godine ova kultura bila u obliku jedne vreće pune hrastovog žira. Za dve godine posle sejanja, ovi žirovi kao da su osetili šta se od fijih očekuje, pa se nisu ustručavali da dostignu visinu od 1,75 m... . »Ogledna stanica je podignuta na potpuno sterilnom zemljištu, koje je inače smatramo kao neplodno. Iako je u. blizini bilo i plodnijih zemljišta, ona nisu uzeta u obzir za ovakve oglede, jer takvi ogledi na plodnom zemljištu ne bi bili nikakva naročita veština. Neplodno zemljište izabrano je sa naročitim ciljem da se baš na takvom zemljištu izvrše svi važniji ogledi od kojih se očekuju značajni rezultati za probleme pošumljivanja krševa i golih zemljišta. Kako je stanica uspela da od neplodnog zemljišta stvori plodno? Ili praktično rečeno: kako se uspelo da se na takvom zemljištu postignu takvi rezultati sa sadnicama koji moraju da iznenade? « ... »Pored svega do sada iznetog, potrebno je naglasiti da ova ogledna stanica ne upotrebljava metode i sretstva, koja su tehnički ili organski komplikovana iako takva sretstva daju veći uspeh. U Americi su takva sretstva već upotrebljena prilikom sličnih eksperimenata u biljnoj proizvodnji. Tu dolazi u obzir propuštanje električnih vodova kroz zemljište, elektrolize, spektralne disocijacije sunčevih zrakova itd. Sve ove metode ne ulaze u obzir kod ovih naših ogleda, jer se ovde vrši primena samo onih metoda koje su pristupačne ili kojebi morale da budu pristupačne našim naprednijim zemljoradnicima i privrednicima na selu. (Podcrtao je Stanimirović). »Podizanje »ekspresnih šuma« koje eksperimentalno izvršuje ogledna stanica na Sedreniku karakteriše se činjenicom da su visoko-intenzivnim metodama u melioraciji, obradi zemljišta, izboru vrsta, kombinacijama simbioze sa poljoprivrednim biljkama i stalnom´ intervencijom svih sretstava kojima se u savremenoj biljnoj proizvodnji može služiti, idemo ka forsiranju prirasta takvih sadnica koje su u ogledima pokazale najuspešnije rezultate ili su možda samo nagovestile jedan takav uspeh. »U ovom pitanju poljoprivreda dolazi kao jedan novi faktor sa kojim možemo računati da će se troškovi oko pošumljavanja već prvih godina toliko rasteretiti što će poljoprivredni produkti odmah dati prihode. Ogledi koji su izvršeni sa kombinacijom šumskih i poljoprivrednih biljaka dali su odlične re |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1956 str. 59 <-- 59 --> PDF |
[ «IK*, li C´lAHnMISPOUlin raA Ha no^M3aH>y , noujyMn»a«aM.e «puiesa, ro/inx nnauHHa M flpyr«» HennoflMMx Tepena, na/ias« y npaKCM na BQnMKö TauMofce, Koje cy naKO pa3HOtipcne, wnaK y KpaJHsoj nMn«jM cue«eHe MB leujKofce <((MMaHCMJCKe npHpoA noiuyM/baea«>e orpoMHe HoanaMe «3AaT*e. KOJM ce SHätHO paanwKvjy OA OHKI Apyrm MiAaTaxa Koje jps e a yoin« 3a apyte o6nMH«je paflose OA jaeHor snawaia. JeA«t fcöMNa M THnM^Ha KapaKtep*c»"Ka MjAATaKa : c/ta6a penraÖHriHOCT. BennK« «oniaK» H3ACTUH 3» noaiyMn»aBaK>e wory MBM npy- Mir» nouiyMfbeno nosptiiMHe, Koje *>ß te* noćne Hwaa flet^eHMJa ABTM oApacny luywy M "TO y Hajöoroev, noionng M cnynajy. HeAOBOn. ua HOBiaHa cpCTCTaa yr«uana cy y 3H«T- Moj Mept« M na ona nouiyMft.aBan>a, xoji cy nocne paTOBa Bpuiewa; H3 TKX pa3/tora jar B/ba/iB ce ynopHa Tewt*a Aa ce IUTO axuie CMaH.e TpoujKOBM noujyMn>asaH>a. Ca TaKSOM AßBvooM AOWJIO ce AO Tora A« cy CSAHHUB seh nocatjene ocraBn»eHe caojoj cyaS-mx; a Ha KeroDa«,e TMX CBAHHIW HMMS ce Tpomwo noBda Hero je on yrpouie» Ha npyra aan>a noiuyMrbaeaHsa, Koja cy HCIO TBKO ocT«5Bn>eHa 6e3 norpeSwe Here. Qsause paA ce y MHO< HM cnyxajeBMMa noxasao «ao &e3ycneui«H, a yKO/TMKo je M 6wno ycnexa, OK ja AOi33wo cnopo M AenMMriMHo. OeaKee uiywcKe «y/ilype 6nne cy M3fio«ene nponaciH seh npw HeujTO HenoBon.«HJHM BPEMCHCKHM npwnMKa- M«. AK´UHJOM M«HMCTapcTBa myMa u pyA"« «a noHHffce ce, y nocnsfi*«M roAWHa«a, nowyMn »asanie. nocTBBibaTM Ha MHcro CO caAB.´Coe eeka na«H>a MB K*artHtesT paAoea, texHMKy car)«H.a * MHTB*»awt*»-Jte " OtneAHa CTaHMtta na CeApe*MKy< «OA-Ca l paje*a, oc«o»8Ha je M t»oj nporpa** cnpo-J BO«H Ha.npMHUwjy 6p3«H», paM>*OHa/iHOCTM ili CKOHOMHHHOCTH. ] _,. . Orne/JMa McnHTrtBaH.a u npo&e «oje ce y oBoj ujyMCKOj-MOnHopaTMBHoj CTBHHUM enpo! BOAe cnaAajy y uiwpM «enOKpyr tuyMapcTsa [ M non»onpM«peA«. TM cy ^M« « M McraKHy- TM y npasMflHMKy, npe«a KOMe ce paA« Ha ,eKcnpecHMX Luyna OBoj or/ieAHOJ craHHi*«, Kojy je ocsonn « BaMtKa ynpaoa y Capajesy. AK O noyuyMtbOHB noepiuMHe, OÄM« « no» c/ie ca*ieM.a OCTBBHMO npHpon^ Ha WMHOCT H HeMMfoci, OHAa taKee KynType »oxeMO MassaTM eKCietoMBHHM. AKO HSK o6pati.awo H Aan>o naw»y HO IO nouiyMitaaaHie, nery jevio MfiaAe H «e»i«ä caAHHue H no«ax«:MO HM y npwpoAHO) 6OD6M aa onctaha« H npo r.fiepHTer, OHA« paflHMO ca «HieHiniK»« KyniypaMa. MCTOAM M CBMO H330lTeH,e pa- Bosa H orneA« «a osoj CTaHMU,n Aafo je HO C4MO neue penatHBHa peay/itaie Hero not- ny«o ycneuine. BpeAH HanoMet«yTH Kao je- ASH npHMep raKBHx pesy/ttara, ycnex no- CTxrHyT ca xpacrOM. KynTypa xpacia BHCHH« OA 1,75 M. npaKTHHHO peneHO 3HanH ujy«n uy KOja je AOCTHrna BHCMHy npocesMor MO aeua, a 3a TO je nOTpeSHO apeiwe OA A<*C«T roÄ»Kä y no»o/i«HOM cnyxajy. OsaKsa Kyn Typa nocioJM H Ha or/ieAHHM no/tMMa OBO CT(>HHi;e, CBMO ca TOM pasnwKOM IUTO je rtpe ABe roA^we osa Kyruypa ÖM/ia y 06/iMKy je- Ane ape*se nyne xpacioBOr »cnpa. 3a ABÖ roAHHe nocne ceja*e, OBM »inpesvi, KBO AB cy oce?MflH iitTa ce OA H>HX onexyje, na ce HHcy ycrpyNasa/iH na AOCTttruy sMcnsy O A 1,75 M. r:m,mtn - -- Kaxo ja ctaHHita ycnens y CSOJHM ornefl* «wa aa noCTMFHe o»aMBa_ psayrttato, OA KOJMx. je yaer XÖBCT ca**o Kao jeAftH npM »ep? ÖAroBQp «a OBO n«TöH>e Hwje tauet npoct-, H^fo wanpotH» AOCT« CHOMSSH. flps CBera «opajJH 6M C« yBOSHOT« Ca rtoJMo» 3eMft,nuiTa, V nenOKyriKOJ 6MH>HQJ npoflyKilHJH TO je jeAaH apno snaMajaH «m«Hn«^ y to»*e norneAy Mw.awti HeKOKö pajriHKyj*«« nnoflHO H Hen/ioflMO seMffariiuTe, na JHIM S A« na flp»OMe CBe yeneaa, a´ Ha Apyofowe HHUJTa. MetjyTHM npH seMHJCKHM H n«AOJiottiKHM aKaiiH3aMa pasHHX seMibnuira, MOM * Ce BMA6TH KaKBMX CBCTOJOKB H«« y j«AMOM 3eMA>MÜtTy a KBKBHX y apyroM, Ca TSKBHM noAai4MMo< noeraje HaM Lteno nHTaH>.e nnoA* HKX H HenflOflMMX 36MraHli:Ta 3HaTHO jacHMJe, jep ca3Haj«MO 36or H*ra j» JBAHO MMAH IUTC raiORfio a Apyro wnje, V OBOMe CMWcny Aona3MMo AO iMH.eHMU9 A« ÖHibKe ycneeajy |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1956 str. 60 <-- 60 --> PDF |
zultate i u daljem racionalisanju takvih šumsko-poljoprivrednih simbioza leži jedan važan činilac za dalje širenje i primenu u podizanju ekspresnih šuma.« »Tačno rečeno, ova ogledna stanica sa već postignutim rezultatima postajesposobna da podigne »ekspresnu šumu« bilo koje vrste i na bilo kakvom zemljištu «, (podcrtao D. A.) »Kako je ova stanica osnovana u cilju isključivo praktičnih primenjivanja postignutih rezultata, to su uzeti u ispitivanje i kultivisanje i mnogi agzotični pretstavnici u biljnom carstvu. Među njima su postignuti konkretni rezultati sa takozvanim Mamutovim drvetom, čija je domovina u Kaliforniji (Sijera Nevada). Ovo je stablo gigantskih razmera i dostiže u visinu i sto metara. U Evropu je preneto seme polovinom prošlog stoleća. Ova vrsta prve godine posle sejanja naraste samo 5 cm dok je na oglednoj stanici i pod optimalnim uslovima dostigla 15 cm. Radovi na aklimatizaciji ovih egzotičnih vrsta moraju se vršiti iz semena i postepeno pa se već sada mogu označiti povoljne konture za razvoj i uspeh ovakvih egzotičnih pretstavnika «. Tako završava taj svoj članak g. Stanimirović. Činjenice pokazuju da TADA on nije pogrešio, jer je to Mamutovo drveće sada visoko više od 10 m i pretstavlja tehničko drvo. Ona »puna vreća hrastovog žira« o kojoj je on tada pisao, sada je nakon sječe 1947/48. godine visoka također oko 10 m. Sve to on je uočio baš iz štampe, na koju se, kako izgleda, hoće osloniti. Onda nameće se pitanje na osnovu kakvih podataka on tvrdi sada da »na ovakav način ne bi dobile nikakve šume a najmanje ekspresne «? Sto se tiče »reklamisanja« ekspresnih šuma, evo što je pisao taj isti g. Stanimirović u tadašnjoj »Pravdi« pod naslovom: »U čemu leži važnost brzog pošumljavanja goleti« sa podnaslovom: »Uspeh naglog pošumljavanja u Bosni«. »Kod nas, u zemlji, učinilo se nešto što bi više pristajalo Americi. Kod nas, nedaleko od Sarajeva učinjeni su prvi pokušaji sa pošumljavanjem, koje je forsirano tako da se s pravom može nazvati »motorizovano posumljavanje« i to s obzirom brzini sa kojom se šuma podiže i raste«. »Brzo posumljavanje nije u tome da se izvesno ogolelo zemljište što brže pošumi. Brzo posumljavanje je takvo posumljavanje koje će već za 5—6 godina da da gotovu šumu.« »Za danas je čoveku nemoguće da utiče na količinu atmosferskih taloga, na nadmorsku visinu i na vetrove. Čovek još nije toliko usavršio svoje pronalaske da bi mogao da od zime napravi leto, onako u širim razmerima kako je to u šumarstvu za primer. Niti je moguće da neko brdo iz planine prenese negde u dolinu niti pak da nekim raspisom raspusti vetrove. Sve ostale faktore koji su u biljnoj proizvodnji od nekog značaja on može da reguliše po svojoj volji. Na takvim principima otpočela je svoj rad i šumsko-meliorativna stanica kod Sarajeva.« »Na takvom zemljištu pristupilo se pokušajima da se praktično pošumljava i to po ubrzanom postupku, kako bi se za nekoliko godina dobila odrasla šuma, koja bi potpuno pokrila ovu golet. Pored toga vršeni su i eksperimenti za rentabilitet ovakvog brzog pošumljivanja. Svi rezultati kako će se dalje videti, ispali su vrlo povoljni i time se dokazalo da čovek može da se bori sa prirodom samo ako je bude upoznao do detalja. Povoljni rezulatt, koje je ova stanica postigla ´došli su kao posledica čitavog niza raznih mera koje su preduzimane u cilju da se forsira prirodni razvitak biljaka. »Kako ova stanica ima i čisto naučan značaj, to su vršena i sistematska merenja prirasta, pa su na osnovu toga izrađeni i odgovarajući grafikoni, koji će korisno poslužiti i za dalje dirigovanje prirodnim zakonima biljne proizvodnje. U toku vegetacije merenja pokazuju da je na pr. brest svakog dana bio viši za 21 milimetar, lipa za 22 milimetra, ariš 10 mm., hrast je dnevno bio bliži suncu za skoro 30 milimetra itd. »Da bi se rentabilnost ovakvog ekspresnog pošumljavanja što više podigla, između šumskih sadnica odgajane su poljoprivredne biljke koje daju prihod još prve godine, pa je na taj način već ove prve godine dobijen prihod koji iznosi skoro 10°/o od uloženog kapitala u ovu oglednu stanicu.« Zao mi je da usled nedostatka prostora ne mogu navesti sve te njegove članke u cjelosti, ali i ovo je potpuno dovoljno. U stvari svemu ovome nije potreban naročiti komentar. Treba samo ukazati na činjenicu da u svim svojim člancima g. Stanimirović ni jednom riječju ne spominje moje učešće u tim radovima ni direktno ni indirektno. Stoga je za svakog čitaoca ovih članaka potpuno jasno da je ovakve uspjehe postigao sam g. ing. J. Stanimirović. |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1956 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Dakle, kada je radio g. Stanimirović, onda je to bio »veliki uspeh«, čak šta više »motorizovane šume«, a kad on na tome ne radi, onda te iste šume pretvaraju se u »bučnu reklamu«. Ta se njegova slabo prikrivena tendencija vidi i iz njegovog posljednjeg pasusa: »dosadašnji uspesi i već postignuta iskustva ... ima dosta praktičnih i korisnih pojedinosti, koje danas ni sam autor nije u stanju ... da ocenjuje«. To znači, čisto i jasno da ja ne mogu ocijeniti »korisne pojedinosti« radova koje izvodim, a da je to radio Stanimirović, on bi to, svakako znao ocijeniti. Svakako g. Stanimirović nije računao, da je neko sačuvao njegove članke o ekspresnim šumama, a pored toga, s obzirom na njegov sadašnji-položaj, on nema šta da gubi. Vjerujem, da je želio nekomu učiniti uslugu, ali nije uspio. Uspjelo je samo to, da javnost može ocijeniti koliko i šta vrijede ovakvi napadi na ekspresne šume. Metode ekspresnih šuma kod nas, u Bosni a i u Hercegovini i u drugim mjestima, iako sporo i postepeno, ali sve više se primjenjuju. U inostranstvu nakon rata ove metode se primjenjuju masovno, na površinama od desetinu hiljada * hektara počev od pošumljavanja pa do povećanja brzine prirasta starih vjekovnih sastojina. O tome g. Stanimirović ne zna, kao što ne zna da ne samo na Sedreniku kod Sarajeva nakon 18 godina tako i na svim drugim mjestima ekspresne šume odnijele su pobjedu »u sukobu sa klimatskim i biološkim mogućnostima «. Ogroman naučno istraživački rad u inostranstvu sa metodama ekspresnih šuma (podrazumijevam đubrenje šuma) u toku posljednje decenije već je rezultirao i evidentiran obimnom literaturom. Pred ovim i ovakvim dokazima neće se moći ni kod nas dugo održati zastarjela shvatanja i otpor napretku u šumarstvu. I još nešto: pored g. Stanimirovića ima dosta drugih stručnjaka, svjedoka predratnih radova na ekspresnim šumama. Svakako, treba da i oni budu uslišani. Evo što mi piše ing. Leo Kofier u svojem pismu iz Palestine od 28. VITI. 1955. g.: »Mnogo je vremena prošlo od kako sam skoro dnevno odlazio na Pašino brdo, na Vašu šumsku meliorativnu stanicu. I danas su mi u svježoj uspomeni Vaši napori i Vaši uspjesi. A šta da kažem za Vaše »Ekspresne šume«! Hrastovi, borovi i sequoje! Sta jao sam pred ovim Vašim čudom, ne vjerujući svojim očima. Jeli to magija? Ne, oko me ne vara. Sve je to bila sušta realnost, uspjeh mnogobrojnih pokusa i napora, do tada još nepoznata i nepriznata. Namjera mi je da i mi ovdje iskoristimo Vaša mnogostrana iskustva, pa Vas zato molim da mi pošaljite Vašu knjigu »Ekspresne šume«. Ovai moj korak može biti uvod u izmjenu iskustva na području pošumlja .vanja a specijalno s obzirom na naše specifične klimatske, topografske, i meteorološke prilike.« Ing. D. Afanasijev MEĐUNARODNO ZASJEDANJE BUJIČARA U JUGOSLAVIJI Na poziv Izvršnog vijeća FNRJ održat će se od 29, VII.—ll.VIII. o. g. III. međunarodno zasjedanje radne grupe organizacije Ujedinjenih nacija za ishra^ nu i poljoprivredu (FAO) za zaštitu tla i uređivanje bujica te borbu protiv lavina. Kao i prijašnja zasjedanja u Francuskoj i u Švicarskoj i ovo će zasjedanje biti organizirano kao terenski pregled naših glavnih erozionih područja sa savjetovanjem učesnika, na kojem će se raspravljati o temama teoretskoga i praktičnog značenja. Učesnici će posjetiti Grdeličku i Ibarsku Klisuru u NR Srbiji, Jablanički bazen (NR Bosna i Hercegovina), Hrvatsko Primorje i bazen Gornje Save u Sloveniji. Završno zasjedanje će se održati na Bledu. Prema stiglim prijavama sudjelovat će na tome zasjedanju oko 40 šumarskih stručnjaka iz inozemstva te oko 20 naših. Radi organizacije toga zasjedanja postoji savezni odbor u okviru Saveza poljoprivrednih komora FNRJ u Beogradu te republički odbori za organizaciju zasjedanja kod Poljoprivrednih komora u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani. (Ing. Ivo Godek) SAVJETOVANJE O BORBI PROTIV EROZIJE Akademijski savjet FNRJ, Savez poljoprivrednih komora FNRJ i Jugoslavensko društvo za proučavanje zemljišta organizirali su od 2.—23. XII. 1955. savjetovanje o naučnim osnovama borbe protiv erozije. Savjetovanje je održano u dvorani Srpske akademije nauka 135 |