DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1957 str. 11 <-- 11 --> PDF |
hrast lužnjak, tlo je karakterisano vrlo povoljnom količinom hranivih tvari ;sa reakcijom pH 5—8 (16), jer je degradacijski uticaj hrasta na tlo bio redovno regenerisan stalnim donošenjem mulja od poplava, a na uzvišenijim mestima i od graba. Prema Morozovu na strukturnim podzolastim tlima orašaste strukture, hrast će se izvanredno dobro razvijati, ali tokom daljeg procesa podzolizacije, čija je posledica siromašenje tla i promena strukture, hrast će uspevati sve slabije. Hrast je za razliku od smreke vrsta nepodzoliranog do slabo podzoliranog tla (29). Smatra se da je kitnjak vrsta koja podnosi dobro kisela i hranivima siromašna tla. Prema Gračaninu razvija se dobro kod pH 4,5 do 5,5 (13). Međutim i ako kitnjak stvarno još i uspeva pri takvim uslovima, ekonomika postavlja granicu njegovom održavanju na tim površinama. Možemo bez preterivanja da ustvrdimo da su sva kitnjakova staništa IV. i V. boniteta po merilu taksacije, u stvari degradirana staništa na kojima treba izvršiti smenu hrasta, delimično ili potpuno, radi regeneracije tla najcelishodnije sa metodama biomelioracije. Uzevši u obzir sve navedene činjenice: ekstremno podzolirano tlo, zamočvarenost, krajnji nedostatak hraniva, nedostatak podstojne etaže graba i drugih vrsta, smatramo da će hrast pokazivati i dalje slab razvoj. Donekle bi se stanje možda moglo popraviti odvodnjom i unošenjem graba i johe na odgovarajućim lokalitetima u podstojnu etažu, i ako je ta biološka mera od veće vrednosti onda ako grab i joha prethode hrastu za nekoliko godina. Takvih slučajeva pošumljavanja sa hrastom na degradiranim površinama ima kod nas vrlo mnogo. Iz analize koju je dao Petračić za jednu mešovitu sastojinu hrasta i johe, koja je nastala prirodnim naletom johe na veštački pošumljenu degradiranu poljoprivrednu površinu, vidi se da je srednja visina johovih stabala iznosila 14,4 metra a srednja visina hrastovih stabala 5,24 m (31). U ovom slučaju je joha biološki jača i proizvodnost joj je mnogo veća nego kod hrasta. Ta činjenica treba da bude od odlučne važnosti kod izbora vrsta za pošumljavanje sličnih degradiranih površina. Daljnje pošumljavanje sa hrastom na Golom Brdu ovih zamočvarenih podzola, koji su k tome još i gusto obrasli sa prizemnom konkurentskom vegetacijom, ne bi bilo opravdano ni sa ekonomskog ni sa biološkog gledišta. Pored hrasta upotrebljavane su na Golom Brdu još neke vrste, delom u sklopu hrastove sastojine, a delom kao male grupe na golim površinama. To su: 1. Pinus silvestris, obični bor. Mestimično je dosta sađen u šumskom predelu Golo Brdo ali uglavnom sa lošim rezultatima. Male visine suvi vrhovi, velika rašljatost i opšta kržljavost — pokazuju da teško glinasto, mokro i nepropusno tlo nije podesno stanište za ovaj bor. Jedno stablo običnog bora sa močvarnog staništa koje je bilo oboreno i sekcionisano bilo je staro 45 godina, imalo je prsni prečnik od 16 cm, a visinu 5,95 m od koje otpada na suvi vrh 80 cm. Po tabelama drvnih masa (Surić) to bi mogao biti tek V. bonitetni razred. O uslovima za unošenje ovog bora još ćemo govoriti. 177 |