DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1957 str. 25 <-- 25 --> PDF |
druge šumske vrste. Seljaci nekih krajeva Slovenije mnogo gaje johu u smesi sa drugim vrstama (smrekom) (21). Područje najvećeg rasprostranjen]a johe u Hrvatskoj jeste Podravina (Đurđevac) i bjelovarski kraj. Joha podnosi u izvesnoj meri zasenu pa je vredna vrsta u podstojnoj etaži. Sem toga svojstva joha nastupa još i kao jaki proizvođač organske mase listinca, koji se vrlo brzo rastvara. Veliku zapreku prirodnom poimlađenju johe čini živi pokrov tla, naročito juncusi kao i stajaća površinska voda. Naša opažanja na području Garjevice pokazala su da se na takvim staništima joha vrlo lako pomlađuje na zemljanim nasipima duž graba i jaraka. I Tkačenko beleži uspešno pomlađen je johe na raznim mikrouzvišenjima kao što su busovi i slično (40). Posebna vrsta johe koja je od važnosti za melioraciju podzola jeste Alnus cordata koja prema Piccioli-u može da posluži vrlo dobro za melioraciju čistih glinenih i suvih tala. Alnus incana kod nas dolazi na mršavim tlima, ali sa povoljnim sadržajem vapna, međutim u Engleskoj se ona upotrebljava i za melioraciju podzola (1). Ekonomska vrednost crne johe je vrlo velika i opšte poznata. Za seljačko gospodarstvo. Jurhar je naveo tri glavne koristi od johe: a) sa senokoša obraslim johom seljak podmiruje svu potrebu na ogrevu, b) kresanjem grana dobiva odličnu stelju, koja daje kvalitetni đubar i c) na senokošama obraslim johom dobiva se obilna i dobra krma (22). Jasika, trepetljika (P&pulus tremula) Jasika je najčešći pratilac breze. Po podacima koje navodi Tkačenko, jasika je vrsta koja je bogatija na kaliju i kalciju od svih ostalih običnih šumskih vrsta drveća, a na fosforu je jedino grab od nje bogatji (40)´. Međutim meliorativna svojstva jasike su vezana na degradirana isveža i vlažna staništa, a nikako na zamočvarena i suva. Prema opažanjima na Golom Brdu, jasika se. obilno naseljava i na mokrim staništima, ali vrlo brzo prestaje sa rastom i jako strada od truleži. U zajednici sa brezom nešto je bolja. Na mokrim staništima je prema tome treba smatrati nepoželjnom. Jasika u starijoj dobi ima čvrsto lišće, pa je sklona obrazovanju čvrstog kiselog humusa. Naprotiv mlade jasike, a naročito izbojci iz žilja obrazuju rahli šumski mrtvi pokrivač (40)´. Jasika može da bude potstonja vrsta u brezovoj šumi. Otporna je na mraz. Iv a (Salix caprea) Iva je također vrlo čest pratilac breze i jasike na ispasištima, sečinama, zgarištima i drugim degradiranim površinama. Raste brzo. Dovoljno uspešno uspeva na glinastim podzolastim tlima pa čak i peščanim. Lišće je vrlo dobra krma za ovce i koze (23). Sremza (Prunus padus) Sremza dolazi kod nas na vlažnim i mokrim staništima asoc. Alnus glutinosa — Carex brizoides (16, 17):. Ona je prvorazredni biokalcifikator (23) podnosi vrlo dobro zasenu, pa je dragocena vrsta za podstojnu etažu. Na jako podzoliranim tlima siromašnim na hranivima ne uspeva najbolje, ali i u tom slučaju odlično vrši funkciju podstojne etaže. Zbog tih svojstava je unesena u meliorativni skup vrsta na podzoliranim tlima. |