DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1957 str. 7 <-- 7 --> PDF |
stvima tla bila je uz antropogeni utkaj svakako stagnirajuća površinska voda. Fizionomski, kao i po vegetaciji na platou se mogu razlikovati prethodno sledeća tla: 1. Tla sa stagniraj ućom površinskom vodom, gola ili obrasla sa jednodobnim hrastovim kulturama, često sa podstojnim juniperusomglogom. 2. Vlažna do mokra tla obrasla brezom, jasikom, ,ivom, krušinom i vrištinom. 3. Vlažna tla obrasla hrastovim sastojinama sa podstojnim i primešanim grabom. 4. Na nekim izdignutim delovima platoa kao i na ocednim padinama, nalazimo tla obrasla hrastom u koje se masovno naseljava na nekim mestima breza i jasika, a na progaljenim mestima dolazi vriština. 1. Tla sa stagnirajućom površinskom vodom Na zamočvarenoj površini (u blizini lugarnice) gusto obrasloj sa juncusima, iskopana je pedološka jama dubine 102 cm. Tlo je bilo na ćelom profilu podjednako jako vlažno do skoro mokro. Već prvi pogled na profil pokazuje, da se radi o jednom tipičnom glinastom podzolu. Dajemo morfološki opis profila: A0 horizont, debeo 1—5 cm, tamnije boje, sastoji se od još nehumificiranih organskih ostataka i živoga žilja. Ai horizont, debeo 13- cm, isvetlije pepeljaste boje. Isprepleten sa živim i mrtvim još nehumificiranim žiljem močvarne vegetacije. Proces humizacije vrlo slab. Struktura izrazito praškasta. Ai horizont, debeo 07 cm, pepeljaste boje, sa vrlo slabim žućkastim tonom, vrlo retko išaran mrljama rđaste do žućkasto-smeđe boje1. Struktura praškasta. Slabo propusan za vodu. Može se smatrati prelaznim horizontom. B horizont, kopan je do 57 cm debljine, odnosno do dubine od 102 cm. Verovatno ide još mnogo dublje. Tekstura je glinasta, sa jako izraženim i gustim rđastim i žuto-smeđim mrljama. Žute je boje. Potpuno je nepropusan za vođu. ´ U A2 i Bi horizontu nađene su konkrecije velike 3—& mm tipične za glinaste podzole, međutim u vrlo maloj meri tier j e profil kopan na površini koja nije šumom obrasla. Analiza tla (koju je izvršio ing. Hajdin) po Morganu dala je sledeće rezultate: Horizont pH u vodenoj otopini Ukupno železo Fosfor Kalcij Kalij nitratni A z o t nitritni amonijski A, 4,5 vrlo visoko tragovi tragovi ništa vrlo malo ništa tragovi AaB 4,4 visoko tragovi tragovi ništa tragovi ništa tragovi B 4,5 srednje visoko vrlo siromašno tragovi ništa ništa ništa tragovi Aktivni aciditet koji u ovom slučaju iznosi pH = 4,5 može da nam posluži samo kao orijentacija kođ ocenjivanja jačine procesa podzolizacje, jer stepen zasićenosti s bazama nije ispitivan (10). Ali mi možemo sa velikom sigurnošću da zaklju |