DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1957 str. 8 <-- 8 --> PDF |
cimo, i na osnovu drugih činjenica kao što su: silikatna osnova tla, vrlo izražena praškasta nestabilna struktura gornjih horizonata profila, nepropusnost B horizonta i izrazito acidofilna vegetacija;, da se ovde radi o jednom jako podzoliranom tlu u smislu inapred spomenute Gračaninove podele podzoliranih šumskih tala, koja je u najvećoj meri potvrđena i dinamikom vegetacije. Iz tabele se vidi da je tlo golih površina u šumskom predelu Golo Brdo praktički uzevši bez Ca i NPK hraniva a sa visokim štetnim sadržajem gvozda u gornjim horizontima. Na još nekoliko mesta ispitan je pH isa pH-tester papirom;, koji je iznosio: 4,0, 4,5_, 4,5, 4,0 i 4,0, ili u prošeku 4,2. Proces degradacije ovih tala tekao je još dalje od stadija jake podzolizacije i osiromašenja na mineralnim hranivima. Usled dejstva stagnirajuće vode došlo je do procesa hidrogenizacije: obrazovao se nepropusni iluvijalni horizont koji počinje već u A» horizontu koji je znatne debljine, a tlo je poprimilo sve karakteristike jednog izrazito močvarno-podzolastog tla. To potvrđuje: visoki sadržaj gvožđa u gornjim horizontima, vrlo slaba humizacija i tipična vegetacija mokrih staništa. Ovaj profil se može smatrati predstavnikom najvećeg dela golih površina. 2. Vlažna do mokra tla obrasla brezom, jasikom i ivom U neposrednoj blizini jedne gole površine sa stagnirajućom vodom ispitali smo površni horizont tla u grupi breze, jasike i ive koja se tu prirodno naselila. Ovo tlo je fizionornski vrlo slično tlu opisanom pod 1., ali sa sledećim razlikama: TL O Vlaga tla u IX. mesecu, za vreme najmanje vode Boja At horizoota Debljina Aj horizonta pH At horizonta Golo tlo sa stagnirajućom površinskom vodom opisano pod 1 mokro svetlopepeljasta 13 cm 4,5 Tlo obraslo sa brezom, jasikom, 1 .„ . ivom i vnstinom sveze tamnopepeljasta 16 cm 5,0 Isušivanje staništa pod brezom i jasikom je opšta pojava kod ovih vrsta, a posledica je intenzivne transpiracije. Karakteristično je, i ako neznatno, povećanje pH. Tu pojavu ćemo u nastavku potanje razmotriti. 3. Tla obrasla degradiranim hrastovim sastojinama a na progaljenim mestima sa vrištinom Ova tla su redovno bez humoznog sloja, ilovasta su, sadrže krupniji pesak, a pH im je 4,5. Na ova tla se mestimično naseljava breza i jasika. 4. Tla obrasla hrastom i grabom Ova tla nisu ispitana, ali sudeći ipo grabu i boljem uzrastu hrasta, ona su plodnija od prethodnih, te su verovatno podzolirana u manjoj meri. Sve gore pomenute površine bez stagnirajuće površinske vode pripadaju također tipu jako podzoliranih tala koji je vrlo sličan jako podzoliranom tlu Querceto-castanetuma. Poznato je iz mnogobrojnih istraživanja da su jako podzolirana tla, a naročito močvarni podzoli, tla u kojima potpuno nedostaje azotobacter, |