DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 32 <-- 32 --> PDF |
IV. Šumsko-gospodarsko područje južno - dalmatinskih zimzelenih šuma 86.825.00 „ V. „ ,, „ sjevernođalmatinskih listopadnih šuma 182.430.00 „ VI. „ ,, „ srednjedalmatinskih listopadnih šuma 220.053.00 „ VII. „ ,, „ južno - dalmatinskih listopadnih šuma 86.540.00 „ Svega : 693.857.45 ha Ukupna površina oblasti A + B + C 1,875.530.63 ha JEDNA BRZA METODA ZA UTVRĐIVANJE PRIRASTA Dr. Dušan Klepac (Zagreb) Uvod Između različitih metoda za utvrđivanje prirasta najveću prednost imaju jednostavne i brze metode. Ali ne treba zaboraviti, da su najbrže i najjednostavnije metode u većini slučajeva najmanje točne. Stoga je teško naći jednu metodu, koja bi istovremeno zadovoljila sve zahtjeve — da daje precizne rezultate o prirastu, da bude jednostavna, brza i jeftina. Pa ipak šumarska nauka nastoji zadovoljiti te zahtjeve kolikogod je to moguće. Imajući to pred očima, pokušao sam metode za utvrđivanje prirasta pojednostavniti i učiniti ih još pristupačnijima našoj šumarskoj praksi. Ideja Dosadašnja istraživanja u prebornim jelovim šumama (4) su nam pokazala, da se volumni prirast srednjeg stabla u pojedinim debljinskim stepenima može izraziti jednadžbom pravca: y = a + b x (1) (y) označava godišnji volumni prirast stabla; (x) je prsni promjer; (a) i (b) su parametri. Prema tome, čini se, da ne bi trebalo mjeriti prirast u svim debljinskim stepenima; ne bi trebalo Presslerovim svrdlom bušiti stabla u svim debljinskim stepenima kako smo to dosad činili.. Izgleda, da bi bilo do 1 Na to sam pomišljao još pred 5 godina, kad sam u »Glasniku za šumske pokuse« br. 11 na str. 233 napisao ovo: ... »tok prosječnog godišnjeg prirasta srednjeg jelova stabla u pojedinim debljinskim stepenima ima u »Kunjačkom Vrhu« oblik pravca. Za pokusnu p!ohu »Tuški Laz« krivulja prosječnog godišnjeg prirasta srednjeg stabla za jelu ima također oblik pravca, ali samo do onog debljinskog stepena, u kojem kulminira deblünski prirast. Ustanovimo li kod narednih istraživanja ponovno tu istu činjenicu u drugim sastojinama, onda ćemo metodu za određivanje prirasta moći mnogopojednostavniti.« . .. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 33 <-- 33 --> PDF |
voljno utvrditi prirast srednjeg stabla samo u jednom debljinskom stepenu, 1 jer se može pretpotsaviti, da svi »prirasni pravci« čine jedan snop, koji polazi iz jedne točke na apcisnoj osi, kako je to prikazano na slici 1. 0,150. 0,110 _ 0,09 0,07 0,03 0,01 SI. 1. Primjena (Konstrukcija prirasnih tablica) U prebornim jelovim šumama Gorskoga Kotara godišnji volumni prirast srednjeg stabla u pojedinim debljinskim stepenima mogao sam u većini slučajeva izraziti ovom jednadžbom: A„ = b (D — 12,5) (2) U toj jednadžbi (A,,) označava godišnji volumni prirast srednjeg stabla u debljinskom stepenu (D) cm; (b) je parametar, koji definira nagib pravca. Na temelju formule (2) konstruirao sam 3 prirasne tablice (tabele 1, 2 i 3). To je u stvari 60 »prirasnih nizova«, koje sam sastavio tako, da sam kao bazu uzeo godišnji volumni prirast srednjeg stabla u debljinskom stepenu od 45 cm, kako je to na slici 1 naznačeno. U prvom nizu godišnji volumni prirast stabla prsnog promjera od 45 cm iznosi O´OllO m3, u drugom 0´0120m3, u trećem 00130 m3, i t .d., i t. d.; u zadnjem (šezdesetom) nizu godišnji volumni prirast iznosi 0´0700 m3. Moje »prirasne tablice« su u stvari numerički podaci za 60 »prirasnih pravaca«, koji svi polaze iz jedne točke na apcisi, udaljene 12,5 cm od ishodišta koordinatnog sistema (vidi sliku 1). |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 34 <-- 34 --> PDF |
276 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 35 <-- 35 --> PDF |
277 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 36 <-- 36 --> PDF |
278 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Na taj način nije uzet u obzir prirast stabala, koja su tanja od 12,5 cm prsnog promjera. To teoretski nije ispravno, ali je dopustivo, jedno zbog toga, što je prirast tih stabala neznatan, a drugo, zbog toga, što se taksacijska granica pri mjerenju prsnih promjera kreće oko 12,5 cm. Upotreba prirasnih tablica Prirasne tablice od 1 do 3 iskazuju aritmetički srednji godišnji volumni prirast stabla u debljinskim stepenima od 20 do 100 cm. Prirast sastojine ili cijele šume (P) utvrđuje se po formuli (3). P = A, N, + A2 N2 + A3 N3 + . . . . + Ax Nx . . . (3) Vrijednosti Ax A2 A3 i t. d. očitavaju se iz »prirasnih tablica«. No kako u tim tablicama ima 60 »prirasnih nizova«, treba odabrati onaj niz, koji dotičnoj sastojini najbolje odgovara. Izbor prirasnog niza vrši se na taj način, da se u sastojini izmjeri aritmetički srednji volumni prirast u srednjim debljinskim stepenima i da se taj usporedi s vrijednostima u »prirasnim tablicama« za odgovarajući debljinski stepen. Ni, N2, N3 i t. d. su brojevi stabala u pojedinim debljinskim stepenima. Verifikacija Za verifikaciju opisane metode upotrebit ću u prvom redu one objekte, gdje sam mjerio prirast po drugim metodama kojih su rezultati već publicirani. Prvi moj članak, koji tretira problem određivanja prirasta nosi naslov »Vrijeme prijelaza«, Sum. list br. 1 od 1953. U tome sam članku izračunao godišnji volumni prirast na pokusnoj plohi »Jasle I« po Lachausséovoj formuli s tom novinom, što sam mjesto medijana individualnih vremena prijelaza uveo njihove harmonične sredine. Izračunao sam, da godišnji volumni prirast na toj plohi iznosi 16´06 m3 ili 11 ´2 m3/ha. A sad ću primijeniti »brzu metodu«. Iz »Opisa sastojina« na str. 42. Šumarskog lista od 1953. čitamo, da srednji sastojinski prsni promjer za jelu na pokusnoj plohi »Jasle I« iznosi 37´5 cm. Za taj prsni promjer čitamo iz tabele 7 na 48. strani istog Šumarskog lista ovaj godišnji volumni prirast srednjeg stabla: A A4" A37, -" + - 0-035884+ 0-045073 . 0.040478 ms Na temelju vrijednosti D = 37´5 cm i A37.5 = 0´0405 m3 utvrđujemo prirasni niz iz prirasnih tablica. Iz tabele 3 vidimo, da pokusnoj plohi »Jasle I« odgovara 43. prirasni niz: A37j5 = .A3B+A4p = ^0367 + 0-0448 _ ^ ^ z z Iz 43. prirasnog niza čitamo godišnje volumne priraste (A) srednjih stabala za ostale debljinske stepene i unosimo ih u tabelu 4. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Tabela 4 Pokusna ploha »Jasle I« površina 1"43 ha D A A N N cm m3 ms i 20 0,0122 43 0,5246 25 0,0204 47 0,9588 30 0,0285 50 1,4250 35 0,0367 46 1,6882 40 0,0448 48 2,1504 45 0,0530 55 2,9150 50 0,0612 53 3,2436 55 0,0693 23 1,5939 60 0,0775 16 1,2400 65 0,0856 5 0,4280 70 0,0938 1 0,0938 Godišnji volumni prirast na plohi: 16,26 Godišnji volumni prirast po hektaru: 11,37 Rezultati o godišnjem volumnom prirastu, dobiveni po Lachausséovoj (11,2 m3/na), i po »brzoj metodi« (11,37 m3/ha) za pokusnu plohu »Jasle I« razlikuju se za l,5°/o. U 1953. godini izašla je moja studija »O šumskoj proizvodnji u fakultetskoj šumi Zalesini«, Glasnik za šumske pokuse br 11, gdje je po Lachausséovoj metodi izračunan godišnji volumni prirast na pokusnim plohama »Tuški Laz« i »Kupjački Vrh«. Na prvoj pokusnoj plohi godišnji volumni prirast iznosi 9,70 m3, a na drugoj 7,75 m3 jelovine po hektaru. Razmotrimo najprije pokusnu plohu »Tuški Laz«. Na 191. strani spomenute studije čitamo, da srednji prsni promjer jele na toj plohi iznosi 41.6 cm. Iz tabele 23 na 226. stranici iste radnje vidimo, da godišnji volumni prirast srednjeg jelova stabla u debljinskom stepenu 40 cm iznosi: A40 = 0´032125 m3. Na temelju vrijednosti D = 40 cm i Aia = 0´032125 m3 izabrali smo 28. niz prirasnih tablica (vidi tabelu 2). Iz tog prirasnog niza čitamo godišnje volumne priraste srednjih stabala u ostalim debljinskim stepenima i unosimo ih u tabelu 5. Razlika između rezultata, koji smo dobili po Lachausséovoj metodi (9,70 m3/ha) i po »brzoj metodi« (9,88 m3/ha) iznosi 2,8%. Na pokusnoj plohi »Kupjački Vrh« srednji prsni promjer za jelu je 33"9 cm (vidi tabelu 4 na strani 193. spomenute studije). Iz tabele 24 na 227. stranici Glasnika za Šumske pokuse br. 11 čitamo, da godišnji volumni prirast srednjeg jelovog stabla u debljinskom stepenu 35 cm iznosi: A;!5 = 0,0308 m3. 280 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Tabela 5 Pokusna ploha »Tuški Laz« površina 21,00 ha D A A N N 3 3 cm m m 20 0,0088 504 4,4352 25 0,0146 454 6,6284 30 0,0205 563 11,5415 35 0,0263 815 21,4345 40 0,0322 854 27,4988 45 0,0380 800 30,4000 50 0,0438 743 32,5434 55 0,0497 751 37,3247 0,0555 60 324 17,9820 0,0614 65 158 9,7012 0,0672 70 70 4,7040 0,0731 75 31 2,2661 0,0789 80 8 0,6312 0,0848 85 2 0,1696 0,0906 90 2 0,1812 Godišnji volumni prirast na plohi: 207,4418 I Godišnji volumni prirast po hektaru: 9,88 Na temelju vrijednosti: D — 35 cm i A35 = 0,0308 ni3 vidimo, da bi «Kupjackom Vrhu« odgovarao 34. niz prirasnih tablica. Pomoću 34. prirasnog niza i broja stabala na pokusnoj plohi »Kupjački Vrh« izračunavamo godišnji volumni prirast kako je to naznačeno u tabeli 6. Razlika između rezultata, koji je izračunan po Lachausséovoj (7´75 m3/ ha) i po »brzoj metodi« (8´19 m3/ha) iznosi 5,7"/o. Pokusnoj plohi »Kupjački Vrh« još bi bolje odgovarao 32. prirasni niz pomoću kojeg smo dobili rezultat od 7´82 m3/ha. Zato bi bilo dobro, da se Presslerovim svrdlom buše stabla ne samo u jednom nego u dva ili tri debljinska stepena oko srednjeg stabla2 2 U članku »Tablice postotka prirasta« Šumraski list br. 9—10/54 na str.473. i 474. izračunali smo godišnji volumni prirast u »Kupjackom Vrhu« sa 6´8 m3 jelovine po hektaru. Razlog za niže izračunati prirast leži u jakim kojeficijentima sigurnosti, koji su došli do izražaja u metodi »Tablice postotka prirasta«. U »brzoj metodi« nema kojeficijenata sigurnosti. Zato preporučujem, da se u praksi izabere jedan, dva ili tri prirasna niza niže, odnosno, da se dobiveni rezultat o prirastu snizi. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Tabela 6 Pokusna ploha »Kupjački Vrh« površina 11"70 ha D A A N N cm m3 m3 20 0,0102 692 7,0584 25 0,0169 447 7,5543 30 0,0237 465 11,0205 35 0,0305 398 12,1390 40 0,0372 364 13,5408 45 0,0440 310 13.6400 50 0,0508 238 12,0904 55 0,0575 148 8,5100 60 0,0643 79 5,0797 65 0,0711 36 2,5596 70 0,0778 16 1,2448 75 0,0846 11 0,9306 80 0.0914 3 0,2742 85 0,0982 1 0,0982 90 0,1049 95 0,1117 1 0,1117 Godišnji volumni prirast na plohi: 95,8522 Godišnji volumni prirast po hektaru: 8,19 Rezultati o godišnjem volumnom prirastu na ostalim pokusnim plohama (»Crna Sušica«, »Crna Hloja«, i t. d.), dobiveni po »brzoj metodi« i po Lachausséovoj metodi, dobro se slažu. Za vrijeme ferija 1957. godine proveo sam terensku verifikaciju »brze metode« u jelovim šumama Gorskoga Kotara, gdje se pokazalo, da bi se »brza metoda« mogla primjenjivati u praksi. Rezultati o prirastu, dobiveni po »brzoj metodi« neznatno se razlikuju od rezultata, koji su dobiveni . po ostalim metodama (vidi tabelu 6a). Prilikom ovih pokusa, došli smo do nekih zaključaka, kojih bi se trebalo pridržavati pri praktičnoj primjeni »brze metode«. Konstantirali smo, da je mnogo praktičnije i sigurnije, da se izvrći uzimlju-sa stabala iz tri dehljinska stepena iznad srednjeg sastojinskog prsnog promjera nego ako se buše samo stabla u jednom (srednjem) debljinskom stepenu. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Tabela 6a Šumarija odjel odsjek Godišnji volumni prirast jelovine po hektaru izračunan po »brzoj metodi« izračunan po ostalim metodama m3 Razlika °/o DELNICE 35 34/a 56 3/a 70/b 7,2 6,5 6.8 4.2 5,4 7,1 6,7 7,1 3,9 5,7 i 6,0 + 1,4 -3, 0 -4, 2 + 7,7 -5,3;-10, 0 MRKOPALJ II 6 2,6 2,9 — 10,3 RAVNA GORA 48 5.3 5,6 , - 5,3 ZALESINA VII,l,a 5,6 5,7 — 1,7 Praktična primjena »brze metode« 1. Po »brzoj metodi« uzima se oko tridesetak izvrtaka sa tridesetak stabala, koja padaju u tri debljinska stepena iznad srednjeg sastojinskog stabla tako, da se u svakom debljinskom stepenu izbuši oko desetak stabala. (Pri tom se misli na debljinske stepene širine od 5 cm). 2. Uzimanje izvrtaka Presslerovim svrdlom mora bazirati na principu slučajnosti. Ne smiju se svojevoljno odabirati stabla, koja će se bušiti, nego treba prethodno na nacrtu povući ekvidistantne linije okomito na izohipse, a zatim uzimati izvrtke sa stabala određenih debljina, koja padnu u liniju (vizuru), defiriranu Besarđ-busolom. Potrebno je, da barem dvije linije prođu sastojinom; u koliko je sastojina nejednoličnija, bit će potrebno više linija. Prema ukupnoj dužini linija i prema gustoći sastojine, određuje se. da li ćemo bušiti na liniji svako stablo ili svako drugo ili svako treće i t. d. To treba odrediti prije bušenja i tog se principa valja striktno pridržavati, da bude zadovoljen princip slučajnosti. 3. Prirasni niz se utvrđuje na temelju aritmetički srednjeg volumnog prirasta (A) u tri debljinska stepena, koji se nalaze iznad srednjeg sastojinskog stabla. Aritmetički srednji volumni prirast (A) u pojedinom debljinskom stepenu dobiva se tako, da se drvna masa srednjeg stabla u tom debljinskom stepenu pomnoži s izmjerenim postotkom plošnog prirasta(taj se očitava iz tabele 1 na strani 458. Šum. lista 1954). 4. Radi kojeficijenta sigurnosti preporuča se izabrati jedan ili dva prirasna niza niže od izračunatog. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Evo za to jednog primjera. U šumariji Delnice, u odsjeku 70/b, šum. predjel »Donji Javornik«, izmjerena su sva stabla zaokružbenim promjerkama njemačkog sistema.* Srednji sastojinski prsni promjer za jelu u tom odsjeku iznosi 42,5 cm. Prema tome smo uzimali izvrtke po principu slučajnosti u debljinskim stepenima: 40—45; 45—50 i 50—55 cm. U svemu je izbušeno 27 izvrtaka sa 27 jelovih stabala i to tako, da je odsjek 70/b bio razdijeljen na 5 ekvidistantnih linija na kojima je bušeno svako peto jelovo stablo prsnog promjera od 40—55 cm. Nakon analize 27 izvrtaka, dobiveni su podaci o vremenima prijelaza (n) i postotku plošnog prirasta (p). Aritmetički srednji volumni prirast (A) izračunan je kao produkt postotka plošnog prirasta (p) i drvne mase srednjeg stabla (M) za odgovarajući debljinski stepen. Na temelju aritmetički srednjeg volumnog prirasta (A) u pojedinim debljinskim stepenima utvrdili smo prirasni niz, uzimajući u obzir broj uzoraka kao težine. Šumarija Delnice: odsje ik 70/b m—45 45—50 50—«5 (42,5 cm) (47,5 cm) (52,5 cm) n n n 8 5 12 16 11 13 16 13 14 19 16 15 24 16 16 27 21 19 32 32 26 32 32 38 45 53 47 n42,5 = 25´5 god. n47,6 ==16 god. n52,5 - 15-5 god. p42>5 = 0-92»/„ P47,5 = 1-32 /, Pô2,5 - 1-23 »/„ M42,6 = 1-84 m3 M47,5 = 2-36 m3 M52,6 = 2-99 m3 A42,5 = 0´01693 m3 A47,5 = 0-03115 m3 ^52,5 = 0-03677 m8 Prirasni niz: N° 8 N° 19 N° 20 N° 8 X 10 + N» 19 X 9 + N* 20 X 8 = 411 jji \JJ ^JL ii aoiivK iiiz-ct. il 27 Na temelju prirasnog niza N° 15 obračunali smo prirast po »brzoj metodi « tako, da smo pomnožili aritmetički srednje volumne priraste iz prirasnog niza N° 15 sa odgovarajućim brojem stabala u dotičnom stepenu. Izračunali smo, da godišnji volumni prirast po hektaru iznosi 5,4 m3 jelovine. Nakon toga smo — nezavisno od prvog postupka — obračunali prirast na bazi novih 910 izvrtaka, izbušenih sa 910 jelovih stabala. Po metodi, * Za slučajeve ,gdje se primjenjuju zaokružbene promjerke njemačkog sistema, konstruirao sam prirasne tablice za deb. stepene 17.5; 22.5; 27.5; 32.5 i t. d., koje se nalaze u jednoj mojoj studiji (10). 284 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 43 <-- 43 --> PDF |
koja je opisana u članku »Tablice postotka prirasta«, Šumarski list broj: 9—10/1954, dobili smo rezultat od 5,7 m3/ha, a po »Meyerovoj diferencijalnoj metodi«, ponovnom analizom 910 izvrtaka, izračunali smo godišnji prirast u iznosu od 6,0 m3 jelovine po hektaru. Komparacija prirasnih tablica sa derivacijama francuskih tarifa Francuske tarife »tarifs rapides« (4) et »tarifs lents« (5) je L.. Schaeffer analitički izrazio jednadžbama (4) i (5). V0 = ki (D — 5) V„ = k D (D — 5) (5) (VB) je drvna masa srednjeg stabla u debljinskom stepenu (D); kj = V45 V45 = masa lAnn ´ ^ ~ onn ´ *5 Je drvna srednjeg stabla u debljinskom stepenu od 45 cm. Deriviranjem jednadžbi (4) i (5), došao sam do formula za godišnji volumni prirast stabla (6) i (7). A u = k, a (2D —15) (6) A„ = k a (2D— 5) (7) U tim jednadžbama (a) označava godišnji debljinski prirast u debljinskom stepenu (D). Na temelju formula (6) i (7) konstruirao sam prirasne tablice po istom principu, kao što sam to učinio za naše preborne šume. Uzeo sam opet kao bazu godišnji volumni prirast srednjeg stabla u debljinskom stepenu od 45 cm i to tako, da je u prvom nizu godišnji volumni prirast stabla 0,0110 m3, u drugom 0,0120 m3, u trećem 0,0130 m3 i t. d., i t. d., u četrdesetom nizu 0,0500 m3. U tabelama 7, 8, 9 i 10 navedeni su prirasni nizovi, koje smo dobili deriviranjem Alganovih i Schaefferovih tarifa. Zbog štednje na prostoru štampani su ovdje samo prirasni nizovi od 1—40, koji su najinteresantniji za uspoređivanje. Ako kompariramo moje »prirasne tablice« sa derivacijama Alganovih i Schaefferovih tarifa, vidimo, da godišnji volumni prirast stabla u sva tri slučaja ima oblik pravca, s tom razlikom: 1. što pravci mojih prirasnih tablica sijeku apcisu u točki, koja je udaljena 12´5 cm od ishodišta koordinatnog sistema; 2. što pravci derivacija Alganovih tarifa sijeku apcisu u točki, koja je udaljena 7´5 cm od ishodišta koordinatnog sistema; 3. što pravci derivacija Schaefferovih tarifa sijeku apcisu u točki, koja je udaljena 2´5 cm od ishodišta koordinatnog sistema. Pravci mojih prirasnih tablica bolje odgovaraju prethodnim mjerenjima u našim prebornim šumama, no u praksi bi se mogle upotrijebitiderivacije Alganovih i Schaefferovih tarifa. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 44 <-- 44 --> PDF |
286 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 45 <-- 45 --> PDF |
287 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 46 <-- 46 --> PDF |
288 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 47 <-- 47 --> PDF |
289 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Radi komaparacije obračunao sam godišnji volumni prirast za navedene pokusne plohe na temelju derivacija Alganovih i Schaefferovih tarifa. Na fitocenozu jele i rebrače primjenio sam Schaefferove, a na fitocenozu bukve i jele Alganove tarife. Prirasni niz izabrao sam na temelju srednjeg sastojinskog prsnog promjera i godišnjeg volumnog prirasta, koji odgovara tom promjeru. Za pokusnu plohu »-Jasle I« izabran je 39., a za »Tuški Laz« 26 prirasni niz iz tabele 10. Za pokusnu plohu »Kupjački Vrh« izabran je 32. prirasni niz iz tabele 8. Na temelju tih nizova dobio sam po formuli (3) ove godišnje volumne priraste za jelu: 1. na pokusnoj plohi »Jasle I« . . . . 11,2 m3/ha 2. na pokusnoj plohi »Tuški Laz« .. . 9,6 m/3ha 3. na pokusnoj plohi »Kupjački Vrh« . . 8,3 m/3ha Razlike između rezultata o godišnjem volumnom prirastu po Lachausséovoj, po »brzoj metodi« i po derivacijama francuskih tarifa, su neznatne. U br. 11/12 Šumarskog lista od 1955. publicirao sam obračun prirasta na pokusnoj plohi »Krstovi« po metodama različitih autora. Razmotrit ćemo Meyerevu diferencijalnu metodu, koja mi se čini najtočnija. Ta je metoda prikazana na 613. strani spomenutog Šumarskog lista. Na pokusnoj plohi »Krstovi« srednji prsni promjer iznosi 35,7 cm. Iz tabele 7 na 613. strani spomenutog Šumarskog lista vidimo, da godišnji prirast srednjeg stabla u debljinskom stepenu 35 cm iznosi: A35 = = 0,01869 m3. Imajući pred očima finoću kitnjaka u »Krstovima«, primijenit ćemo derivacije Schaefferovih tarifa. Na temelju vrijednosti D = = 35 cm i A35 = 0,01869 m3, vidimo, da pokusnoj plohi »Krstovi« odgovara 14. niz derivacija Schaefferovih tarifa (vidi tabelu 9). Iz 14. niza čitamo vrijednosti za godišnji volumni prirast srednjeg stabla u ostalim debljinskim stepenima i unosimo ih u tabelu 11. Tabela 11 Pokusna ploha »Krstovi« površina 6" 14 ha D A N A N 20 0-0099 80 0.7920 25 0-0127 294 3,7338 30 0-0155 530 8,2150 35 0-0184 466 8,5744 40 0-0212 306 6,4872 45 0-0240 149 3,5760 50 0-0268 95 2,5460 55 00296 50 1,4800 60 0-0325 15 0,4875 65 0-0353 7 0,2471 70 0-0381 2 0,0762 Godišnji volumni prirast na plohi: 36,2152 nv> Godišnji volumni prirast po hektaru 5,9 m3/ha |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 49 <-- 49 --> PDF |
Iz tabele 11 vidimo, da smo na temelju derivacija Schaefferovih tarifa dobili isti rezultat kao i po Meyerovoj metodi. Za pokusnu plohu »Krstovi« obračunao sam prirast i po mojim »pri rasnim tablicama«, premda se ovdje radi o jednodobnoj šumi. Dobio sam, da godišnji volumni prirast na toj plohi iznosi: 6,0 m3/ha. Velikih razlika nema. Treba samo izvršiti pravilan izbor prirasnog niza! Radi potpunosti spominjem, da sam u fakultetskoj šumi Lipovljani dobio po »brzoj metodi-« gotovo iste rezultate o prirastu kao i po kontrol noj metodi. Zaključak »Brza metoda« za utvrđivanje prirasta jednostavnija je od ostalih metoda. Pored toga ona je i ekonomičnija, jer je uzimanje uzoraka pomoću Presslerova svrdla ograničeno samo na srednje debljinske stepene. S obzirom na točnost rezultata »brze metode« bilo bi zanimljivo provesti daljnje pokuse i verifikacije u drugim šumama i drugim regijama. Literatura 1. Kie p a c D.: Vrijeme prijelaza, Šumarski list br. 1, Zagreb, 1953. 2. Kie p a c D.: O šumskoj proizvodnji u fakultetskoj šumariji Zalesini, Glasnik za šumske pokuse br. 11, Zagreb, 1953. 3. Klepa c D.: Utvrđivanje prirasta po metodi izvrtaka, Šumarski list br. 11—12, Zagreb, 1955. 4. Klepa c D.: Funkcionalni odnos volumnog prirasta i prsnog promjera za jelu u prebornoj šumi, Šumarski list br. 1—2, Zagreb, 1956. 5. Roussel L. et Leroy R.: Relations statistiques entre la production et le capital sur pied dans les sapinieres, Société Forestiere, Bulletin trimestriel, Lyon, 1956. 6. Schaeffe r L.: Tarifs rapides et tarifs lents, Revue forestiere française, Nancy, 1949. 7. Wiedema n E.: Ertragskundliche und waldbauliche Grundlagen der Forstwirtschaft, Teil I—III, Frankfurt a M. 1950., 1951. 8. Wec k J : Forstliche Zuwachs und Ertragskunde, Reinbeck 1955. 9. V i n e y R.: Multiplicité des facteurs de production, Revue forestiere française, Nancy, 1955. 10. Klepa c D.: Verifikacija »brze metode« na terenu — u jelovim šumama Gorskog Kotara. Zagreb 1957, litografirano. Napomena : Ova je istraživanja materijalno omogućilo Stručno udruženje šumsko-privrednih organizacija N. R. Hrvatske i Kotarski N. O. u Rijeci na čemu im posebno zahvaljujem, kao i šumarijama Delnice, Mrkopalj I i II, Ravna Gora i Zalesina, koje su mi izašle u susret pri ovim istraživanjima na terenu. Résumé Une méthode rapide pour la détermination de l´accroissement Dans notre aménagement des forets il existe une tendance de déterminer l´accroissement d´une façon rapide, simple et exacte. Le but de cet étude était de trouver une telle méthode. Pendant les recherches dans nos forets nous avons constaté qu´on peut exprimer l´accroissement annuel du volume en fonction du diametre par une droite, tout spé |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1957 str. 50 <-- 50 --> PDF |
cialement quand il s´agit d´une foret jardinee (4). Dans nos sapinieres, nous avons pu exprimer l´accroissement annuel du volume par l´équation suivante: AD = b (D — 12,5) (1) AD signiffie l´accroissement annuel du volume de l´arbre de diametre (D) et (b) le parametre. Par conséquent, il semble, qu´il n´est pas nécessaire de faire le sondage avec la tariere de Pressler dans toutes les catégories de diametre. Il suffit de prendre les échantillons de bois (carottes de bois) seulement dans une ou dans deux catégorie de diametre. Pour faciliter le calcul de l´accroissement d´un peuplement, nous avons établi 3 tables d´accroissement (N° 1, N° 2 et N° 3) d´apres la formule (1). En réalité, ce sont les »tarifs d´accroissement«. Nous en avons construits soixante (voir la figure no. 1, page 275). Quand on veut savoir l´accroissement d´un peuplement (P) il faut choisir le numero du »tarif d´accroissement« et multiplier les accroissements (A) de ce tarif avec le nombre de tiges (N) corespondant: P = A9n N,„ + A^ N,„ + + A,. N„ (2) Le choix du »tarif d´accroissement« s´effectue selon l´accroissement annuel du volume, mesuré pour l´arbre moyen du peuplement. Quelquefois il est plus sur et meme plus commode de faire le sondage dans les deux ou trois catégories de diametre au dessus de diametre moyen du peuplement. L´accroissement annuel dans ces catégories de diametre indique le numero du »tarif d´accroissement« (voir l´exemple sur la page 284). Il était tres intéressant de comparer les »tables d´accroissement« que nous avons établies avec les tarifs d´aménagement en France. En partant de formules de M. Schaeffer pour les »tarifs rapides« et »tarifs lents« nous obtenons facilement l´équations pour l´accroissement annuel du volume d´un arbre de diametre (D): AD = k, a (2 D — 15) (3) AD = k a (2 D — 5) . . " . . (4) (k,) et (k) sont les constantes caractéristiques du tarif d´aménagement; (a) est l´acroissement annuel de diametre (D). En utilisant ces formules, nous avons établi encore 4 »tables d´accroissement« (N» 7, N» 8, N» 9 et N» 10). A l´aide de ces tables on peut déterminer l´accroissement d´un peuplement d´une façon tres rapide. Pour illustrer le procédé, voici un exemple: Dans un peuplement de chene rouvre le diametre moyen est de 35 cm. D´apres le sondage avec la tariere de Pressler nous avons déterminé l´accroissement moyen annuel du volume de l´arbre de 35 cm. Il est de 0´01869 m3. Ces deux chiffres: D = 35 cm et A„ = 0 01869 m* indiquent le »tarif d´accroissement« N» lé dans la table N° 9. Grâce au »tarif d´accroissement « N" 14, nous trouvons les accroissements annuels du volume dans les autres catégorie de diametre. Le calcul de l´accroissement pour ce peuplement se trouve dans la table No 11 (voir page 290). Ce fut le meme peuplement que nous avons pris comme objet de démonstration pour illustrer les différentes méthodes pour la determination de l´accroissement (voir ŠUMARSKI LIST, N» 11-12, Zagreb, 1955). L´analogie des résultats, obtenus selon la »méthode rapides« et d´apres les autres méthodes, est frappante. Il serait, sans doute, utile et instructif de faire des vérifications dans les autres pays. |