DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1957 str. 45     <-- 45 -->        PDF

raspolagati samo nekim srednjim vrednostima, upravo ako su one i vrlo
tačne, već treba znati i amplitudu variranja izvesnih osobina (težina, dimenzije,
oblik) i iz čisto praktičnih razloga; predviđanje potrebne količine
plodova, njihova determinacija i slično. Od ne manjeg značaja su varijaciono-
statistička proučavanja plodova s obzirom na potrebu izdvajanja
nižih taksonomskih kategorija — ekotipova prilagođenih posebnim klimatskim
(geografskim ili regionalnim), edafskim i fitocenološkim uslovima.


Sadašnje stanje; neki podaci iz literature. O težinskim
i morfološkim odnosima ploda sladuna nalazimo vrlo oskudne i nedovoljne
podatke u našoj i raspoloživoj stranoj literaturi. Daleko više se
govori o plodovima lužnjaka, kitnjaka i medunca, što je razumljivo s obzirom
na njihov širi areal. Navešćemo neke podatke iz naše, a potom strane
literature, koji se odnose direktno na plod sladuna odnosno žir.


Ettinge r (1890) kaže za žir sladuna: »...žir jajolik, dva do tri puta dulji od
kapice ...«, ne dajući nikakve brojčane podatke. A n i ć (1946): »Zir je do 3 cm dug ...«.
Marić (1950): »Zir je dugačak do 3 cm... Hiljadu komada žira teško je 2 kgr., te
1 kgr. ima 500 semenki«. Petrovi ć (1952): »U 1 kgr. semena 500; 1000 zrna teško
2000 grama«. Jovkovi ć (1952): »Broj semenki i 1 kgr. čistog semena — 500 komada
«. J ovanovi ć (1955): »Zir je jajast, dug 15—30 mm, 2—3 puta duži od kupule«.


Kod stranih autora nalazimo sledeće podatke. Willkom m (1887): »Zir umereno
krupan, srednje oko 2,5 cm dug, elipsoidan, zašiljen, gladak i go«. H e m p e 1
i Wilhel m (1889): »Sami žirevi su slični onima od kitnjaka, izgleda ipak da ostaju
prosečno manji od ovih«. Ascherson i Graebner (1913): »Plod izdužen, do
2,5 cm dug, na vrhu većinom malo spljošten, tmasto zašiljen«. Ka s che (1929):
»... težina 1000 plodova 2176 grama ... u 100 grama 50 plodova ...«. H i c k e 1 (1932):
»...žir (35 mm) sa zagasitim crtama«. Schwar z (1937): »Zirevi jajasto-duguljasti
sa tupim vrhom, često nešto spljoštenim, 18—25X14—20 mm...«. Camu s (1938):
»Zir eliptično-duguljast ili jajasto-duguljast, dug 1,25—3,5 cm, sa prečnikom od
1—1,2 cm, zaobljen i zašiljen, go, izuzev šiljka, svetlo-smeđ, sa zagasitim crtama«.
Schenc k (1939): »...žirevi jajasto-duguljasti, 15—25 mm dugi...«. Zaharie v
(1946): »Zir blaguna ima izduženo-eliptičnu formu, ali je tanji i zašiljeniji od lužnjakovog.
Po veličini su sitniji od njegovih. Dužina im je između 2 i 3,5 cm«. Ste f a-
no v i Ganče v (1953): »Zirevi dostižu dužinu od 2—5 cm i obuhvaćeni su od kupula
samo u donjoj trećini«.


SI. br. 3. Plodovi, kupule i
grančice sa lišćem stabla sladuna
(Q. cocnferta Kit.) br. 1
sa Avale.


(Foto Dr B. J.)