DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Ista situacija kao kod rasadnika je i kod trušnica. U predelima južno od Dunava je samo jedna trušnica takođe u Laufenu. Ova trušnica ima velik kapacitet (40 q češera za 24 časa) i njen je osnovni zadatak da proizvodi seme za planinske šumske predele i za planinske vrste drveta. U Austriji nismo izučavali semenarstvo i rasadnike no problem je postavljen i rešen slično kao u Nemačkoj. Gajenje šuma U Nemačkoj ispoljila su se u praksi nova shvatanja koja s jedne strane proširuju domet gajenja šuma a s druge strane oduzimaju gajenju šuma samostalnost te njegovu tehniku uslovljavaju i povezuju sa određenim fazama iskorišćavanja šuma. Prva tendencija izražava se u tome što su gajenje i uređivanje šuma povezani u jednu celinu kako u školi tako i u praksi. Ovde treba istaći da se na fakultetima naročito forsira neposredna veza sa privredom po problemima gajenja i urađivanja šuma. Takođe je interesantno da su se teoretičari i praktičari gajenja šuma okrenuli licem prema malom šumskom posedu tražeći najpovoljniju strukturu za ove šume. Ovo je pojmljivo kada se ima u vidu da seljačke šume tj. šume malih površina pretstavljaju najveći deo šumskih površina u Nemačkoj. Za nas je od interesa gajenje i uređivanje planinskih šuma. I baš ovde se ispoljila druga, gore pomenuta tendencija da je gajenje, bolje reći, obnova šuma usko povezana sa mogućnostima i načinom privlačenja drveta. Nigde to nije tako slikovito kao u bavarskim Alpama. Tamo gde su se ranije iskorišćavale šume one su se sekle čistom sečom a drvo se privlačilo vertikalno niz brdo (spuštalo se). Otuda se obnova vršila u uskim pantljikama upravno na izohipse. Pravac kretanja seča obično je bio s leva prema desno. Sada kada se u privlačenju više primenjuju putevi (horizontalne izvozne naprave) imamo sasvim drukčiju sliku. Obnova se kreće u horizontalnim pantljikama. I samo uređivanje šuma prilagodava se mogućnostima privlačenja tako da se gospodarsko razdeljenje zasniva na principu podele po područjima privlačenja. A i šume se dele u tri grupe u zavisnosti od mogućnosti njihovog iskorišćavanja kod čega je bitno da li je moguće i na koji način privlačenje drveta iz tih šuma. U Austriji nije naša pažnja bila toliko posvećena tehnici gajenja u postojećim šumama. Treba, međutim, ukazati na vrlo interesantne opite koje već nekoliko decenija vrši Šumarski fakultet Visoke Tehničke škole za kulturu tla u Beču u svojoj školskoj šumi »Knödelhütte« u bečkoj šumi. Suština opita jeste u aklimatizaciji brojnih vrsta egzota, naročito četinara, i ispitivanju njihovih smesa sa domaćim vrstama. Podizanje nasada brzorastućih vrsta drveća O ovom pitanju se raspravljalo u Institutu za semenarstvo i šumsku genetiku prof. dr. Rohmedera. Akcija za podizanje topolovih nasada razvija se intenzivno u Nemačkoj još od 1932 godine. Potstrek njenom razvoju jeste u industriji drveta i celuloze koja je tu akciju od samog početka ekonomski podupirala a uvukla i državu u njeno subvencioniranje. Tako se na pr. u Rhein-Westfalenu plaća svaka sadnica uspešno zasađena sa 1 DM. Sadni materijal i klonovi su pod kontrolom državnih organa. Postoji i poseban savez za topolu. Sada se godišnje sadi prosečno 8 miliona topolovih sadnica od toga 80°/o izvan šuma. Usled silnog zamaha ove akcije izmaklo se kontroli zdravstveno stanje sadnog materijala i proizvodnje klonova, nisu izvršene sve prethodne mere zaštite tako da danas ima veliki broj bolesti na topolama naročito Dothichiza. Rentabilitet topolovih kultura je van sumnje vrlo visok (vidi članak prof. dr. Rohmedera u »Forstwirtschaft:<-u No 29/30, 1955 str. 348—354). Teškoće postoje u pogledu nabavljanja zemljišta za topolove nasade ali su ove pretežno administrativno-birokratske prirode (nemoguće je, zato što ne postoje precizni propisi o tome, izdati takve površine, i gde ih ima pored reka i puteva, u dugogodišnji zakup kao što to traži drvna industrija). U Austriji se pitanju brzorastećih vrsta drveća posvećuje naročita pažnja. — S jedne strane se u Austriji forsiraju više topolove plantaže koje donose 20—35 ms drveta po hektaru, a kada se već ide na šumske nasade topola (ekspresne šume) 50 |