DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1959 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Dobiveni podaci prikazani su u tabeli br. 1. Tabela 1 tu co 83 «o „, 5 9 "a 2 «9 »o » T I a O CO .3 >O P< "L TS _0Jopq §ö LjB c O Ili g % 3 «» Uli OJ» «3gL Stf Si i§´w ^L°,rfM ocoo QaOSOöNft 3 3 3 ´S K "3. « asS* HO 0,5, 10 11 12 82 23,84 jel jeljela aa bukva II III 0,7 0,3 230 90 15 11 215 79 228 57 320 26 . 294 285 —3,1 3,74 91 51,43 jela bukva II III 0,7 0,3 267 107 22 18 245 89 228 57 374 40 334 285 —146 6,48 9 45,11 jela bukva TI III 0,8 0,2 286 72 26 17 260 55 260 38 358 43 315 298 —5,4 5,00 Obračun drvne mase u tabeli br. 1 izvršen je po Surićevim jednoulaznim drvno gromadnim tabelama prepravljenim od Sekcije za uređivanje šuma Rijeka, dok je bonitet uzet iz gospodarske osnove. Visine za određivanje boniteta mjerene su Christenovim visinomjerom. Međutim obzirom da visine stabla nisu same dovoljne za određivanje boniteta, a kako i drvna zaliha u prebornoj šumi nije često vidljiva funkcija boniteta, odnosno izgleda da je prema bonitetu dosta indiferentna (Miletić: Osnovi uređivanja prebirene šume), izvršili smo u spomenutim odjelima raspored drvne mase po debljinskim razredima, budući da je isti izrazita funkcija boniteta. Struktura drvne mase u % prikazana je u tabeli br. 2. Tabela 2 I II III IV V VI Deb. razred 10—15 19—25 26—35 36—50 51—70 preko 70 cm Odjel 82 2,5 7,5 13,4 28,5 38,7 9,4 „ 91 1,9 8,6 14,2 31,3 36,8 7,2 9 1,7 6,4 12,0 31,3 41,1 7,5 I ako je razlika između drvnih zaliha naših odjela znatna, iz rasporeda drvne mase po debljinskim razredima vidljivo je da se drvne mase gomilaju u jačim debljinskim razredima kod sva tri odjela, što nam služi kao dokaz, da se ovdje zaista radi o boljim bonitetima, i da će oni ustanovljeni na temelju visine stabala biti točni. Ing. E i ć je već u navedenom članku naveo, da je bonitiranje sastojina, koje je upotrebio za primjerne plohe, vršio na bazi jedinstvenih bonitetnih krivulja za NR BiH koje je sam sastavio 1951. godine. Isti autor navodi da bi se, po njegovom mišljenju, boniteti glavnih vrsta drveća koje sačinjavaju prebirne šume u NR BiH, mogli uzeti kao prosjek za čitavu FNRJ, a možda i za jedan dio ostale Evrope. |