DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 76 <-- 76 --> PDF |
Oštećena stabla su obeležena i izdvojena iz daljeg osmatran ja-. Sledeća dva dana nije bilo novih oštećivan ja. Nakon toga, divljač ponovo upada na oglednu površinu i nastavlja sa oštećivanjem kontrolnih stabala: 5 maja 36, 9 maja 41, 10 maja 11, 14 maja 42, 15 maja 9, 17 maja 12, 18 maja 118 stabala. Za sve ovo vreme tretirana stabla nisu oštećivana. Devetnaestog maja, (devetnaest dana po tretiranju), konstatovan je u toku noći prvi napad na premazana stabla, pri čemu je nađeno 38 stabala sa odgriženim terminalnim vrhom i 23 prelomljena. Sledećih dana divljač i dalje oštećuje tretirana stabla, (21 maja 27, 22 maja 84, 25 maja 68), tako da već prvog juna na celoj oglednoj površini nije ostalo ni jedno neoštećeno premazano stablo. Karakteristika oštećenja Jelenska divljač brstila je lišće tretiranih stabala na bočnim granama i grančicama, odgrizala terminalne vrhove i ostale nežne delove stabla. Viša stabla divljač je oštećivala na sličan način, s tim što ih je prethodno telom savijala i lomila. Zaključak Na osnovu ovih ogleda, mogu se za praksu izvući sledeći zaključci: — visoka divljač nije oštećivala tretirana stabla, sve dok se u njihovoj blizini nalazila nezaštićena (kontrolna) stabla, koja su joj služila za ishranu, — kako su i jedna i druga stabla međusobno bila izmešana na oglednoj površini, a divljač je u prvo vreme oštećivala samo kontrolna, vidljivo je da je naneto sredstvo imalo zaštitnog delovanja, — posle 19 dana, došlo je do oštećivani a premazanih stabala iz sledećih razloga; a. — sva kontrolna stabla su bila toliko oštećena, da ih divljač više nije mogla koristiti za hranu, b. — za vreme od 19 dana, usled brzog porasta stabala topole u visinu, formirala se nezaštićena zona lišća, terminalnog izboj ka i drugih nežnih delova biljke, te ih je divljač mogla nesmetano koristiti za svoju ishranu. Ma da je ovo sredstvo pokazalo efikasno delovanje pri zaštiti mladih kultura četinarskog drveća (Andrašić) koje ima relativno vrlo mali porast u toku godine, njegova upotreba za zaštitu topolovih kultura sa mnogo bržim rastom u debljinu i visinu, ne može se preporučiti, jer bi trebalo premazivati stabla posle gotovo svakih 10 dana, što pretstavlja velike finansiske izdatke za gospodarstvo, a pored toga zahteva tretiranje i visokih a tankih stabala, koja divljač telom savija i lomi u cilju odgrizanja terminalnog vrha. (Vasić, 5,). 3. Hemisko sredstvo »HT3« Ovo sredstvo je takođe patentirani proizvod iste firme. Prema H i 1debrandt u (2), njegovo zaštitno delovanje se sastoji u tome, da ima neprijatan ukus, te služi za premazivanie kore stabla koja želimo zaštititi od guljenja zubima od strane divljači. |