DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Dne 12. jula upoznali smo interesantnu šumu Vallombrosa na nadmorskoj visini između 500-1450 metara; tlo silikatno, nastalo od škriljevaca; god. oborine oko1300— 1500 mm; srednja god. temperatura +9° C. Šuma obuhvata pojaseve hladnog Castanetuma do toplog Fagetuma. Mjesto Vallombrosa (centar istoimene šume) nalazi se oko 50 km od Firenze. U svemu ima 1452 hehtara. Od toga jedna trećina otpada na jelike; ostale dvije trećine površine šume pokriva bukva, bor, kesten i ostale vrste drveća. Šuma je državna i služi kao nastavni objekt Šumarskom fakultetu u Firenzi. Od školskih objekata najzanimljiviji je arboretum u Vallombrosi, koji je po vrstama drveća najbogatiji u Italiji. Među pokusima u šumi Vallombrosi za nas su zanimljivi rezultati pošumljavanja jelovim sadnicama. Istoga dana sudjelovali smo na svečanosti »Fešta đella Montagna« u Vallombrosi, koja je imala šumarski ton. Slijedećeg dana Evropska komisija za šume završila je rad u Firenzi, u akademiji Znanosti. Primljen je izvještaj komisije, a za novog pređsjedn´ka komisije izabran je M. JOSEPH JUNGO, generalni inspektor šuma u Bernu. Za prvog potpredsjednika izabran je M. A. HERBIGNAT (Belgija) a za drugog M. SALVADOR SANCHEZ— HERRERA CALLE (Španija). Prof. dr. Dušan Klepac OBRAZOVANJE KVALIFIKOVANIH ŠUMSKIH RADNIKA U ŠVICARSKOJ Stručnom obrazovanju i praktičnom osposobljavanju kvalifikovanih šumskih radnika (bucheron-forestier) poklanja se vrlo velika pažnja u Švajcarskoj. Koliko je vel´ko staranje za njih vidi se iz brojnih kantonalnih propisa koji govore o načinu regrutovanja kvalifikovanih šumskih rad nika, o njihovom učenju, o sadržini, obimu i načina sticanja potrebnih stručnih znanja, kao i o proveravanju i utvrđivanju ovih znanja na završnim ispitima. Pošto je pitanje stručnog obrazovanja kvalifikovanih šumskih radnika aktuelno i vrlo značajno i kod nas, iznećemo ukratko istorijat rešavanja ovog problema kao i ne ke propise o pomenutoj materiji iz kantona Nojšatel (Canton de Neuchatel). Kratak istorijat. U doba kada su prevlađivale čiste seče nije se osećala potreba za kvalifikovanim šumskim radom. Ova potreba se pojavljuje tek docnije, kada se čiste seče uglavnom napuštaju i kada se podizanju i gajenju šu ma počinje da posvećuje sve veća pažnja. Seča i iskorištavanje šuma postaju sve više sastavni deo obnove šuma, njihovog gajenja. Uzgajivač sve više oseća da je bez nižeg stručnog osoblja i kvalifikovane radne snage nemoguće primjenjivati suvremene metode gajenja šuma a da one ne budu dovedene u pitanje usled nestručno obavljene seče i nestručnog izvođenja poslova oko iskorišćavanja šuma. Iz ovoga se vidi da je zahtev za kvalifikovanim šumskim radn.kom proistekao u prvom redu iz potreba za pravilnim gajenjem šuma a tek onda iz potrebe iskorišćavanja. Krajem prošloga veka donet je u kantonu Nojšatel Zakon o šumama koji forsira primenu savremenih principa gajenja šuma. Za sprovođenje zakonskih propisa i oživotvorenje ovih principa u praksi bilo je potrebno pored inženjera šumarstva imati i kvalif.kovanog šumskog radnika koji će zaista stručno obavljati projektovane poslove. Jer kako kaže H. Biolej: šef šumske uprave je glava koja misli i čuva šumu a kvalifikovani radnik su ruke koje obavljaju poslove. Međutim, i pored postojeće potrebe nije se odmah po donošenju zakona pristupilo organ izovanom i sistematskom obrazovanju kvalifikovanih šumskih radnika. Oni su se još dosta dugo obrazovali putem empiriskog učenja u kome nije postojalo nekog određenog sistema. Za vreme i neposredno posle Prvog svetskog rata pričinjene su prilikom iskorišćavanja velike štete švajcarskim šumama, jer su seče poveravane nedovoljno kvalifikovanim i malo skrupuloznim radnicima. Zbog ovoga su šumarski stručnjaci još oštrije postavili problem pravilnog obrazovanja kvalifikovanih šumskih radnika. Međutim, izgleda da n´je bilo saglasnosti u tome kakvo obrazovanje treba dati tome radniku, odnosno za šta ga sve osposobiti. Jedni su bili za to da to bude kvalifikovani sekač a drugi da to bude kvalifikovani šumski radnik. Biolej je prvi bio protiv toga da to bude samo sekač. On je tražio da to bude radnik koji će uspešno obavljati sve poslove u šumi. Jedino stalni, redovan rad kvalifikovanog šumskog radnika u šumi, isticao je on, moći će da prilagodi poslove oko seče potrebama gajenja i obnove šume. Iako je sve govorilo da treba što pre pristupit; sistematskom profesionalnom školovanju šumskog radnika, ipak je organizovanje ovakvog školovanja nailazilo u prvo vrijeme na mnogobrojne teškoće. Prva teškoća je bila u tome što u federalnom zakonodavstvu nije bio predviđen zanat, profesija kvalifikovanog šumskog radnika. Zatim, nije postojala nikakva profesionalna 383 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 42 <-- 42 --> PDF |
organizacija koja bi bila slobodna da osigura ozbiljnu kontrolu učenja. I najzad, nije bilo ni dovoljno interesovanja za ovu novu profesiju, čije je obavljanje bilo vrlo opasno i teško a nagrada vrlo mala. Međutim, i pored ovoga, a zahvaljujući predusretljivosti kantonalnih šumarskih organizacija, izrađena je i odobrena 1925. g. prva Uredba o učenju i polaganju ispita za kvalifikovane šumske radn´ke. Na oglas u štampi o upisu prijavilo se petnaest kandidata što je u to vreme pretstavljalo vrlo veliki odziv. Izgledalo je da nepoverenje prema novoj profesiji ne postoji da će akcija za obrazovanje kvalifikovanih šumskih radnika uroditi plodom. Nažalost, uskoro se pokazalo da ovo nije tačno. Prijavljeni kandidati n´su bili dovoljno pripremljeni da podnesu teškoće života u šumi, pa su vrlo brzo napuštali učenje. U narednim godinama odziv kandidata je bio čas manji čas veći, ali kandidata je sve više uvek bilo/ Osećalo se da se nova profesija sve više prihvata od onih koji su joj se posvećivali, a i od onih koji su imali potrebe da zaposle ovakvog stručnog radnika. Opštine a i privatni sopstvenici sve više su za rad u svojim rukama tražili profesionalnog šumskog radnika, jer se pokazalo da je šuma u kojoj je radio kvalifikovan šumski radnik bolje njegovana, da su proizvodi bolje iskorišćavani i da su se lakše prodavali. Kao što se vidi, vrmenom se položaj profesionalnog šumskog radnika znatno poboljšao a i nadn´ce su postajale znatno više. Međutim, mora se priznati da je i pored toga odziv učenika i danas još dosta slab, manji nego što je potreba za uposlenjem ovih radnika. Trajanje, obim i sađržina učenja. Napred je rečeno da su prvi propisi o trajanju, obimu i sadržini učenja, o polaganju ispita i načinu ocenjivanja bili doneti još 1925. god. Posle dvadesetogodišnjeg iskustva pojavila se potreba da se ovi propisi unekol´ko izmene, pa je 1947. g. doneta nova uredba o učenju za kvalifikovanog šumskog radnika i završnim ispitima. Prema postojećim propisima učenik ne može zaoočeti učenje pre nego što je ispunio 16 godina. Izuzetno samo i po specijalnom odobrenju može se dozvoliti učenje onom kandidatu koji ima svega 15 godina. Učenje je ranije trajalo najmanje dve godine a po najnovijim propisima ono traje najmanje tri godine. Izuzetno kantonalna služba rada može skratiti vreme učenja na osnovu konsultovanja profesionalnih organizacija i mišljenja kantonalne šumarske službe. Da bi se učenik što bolje upoznao sa raznim metodama rada treba da provede šest meseci na radu u nekom drugom području Raspored o obavljanju ovog sestomesecnog staža sastavlja služba rada na predlog kantonalne službe. Pre početka ili najkasnije posle dva meseca od započetog učenja kandidat obavezno zaključuje ugovor sa sopstvenikom šume (opština, privatni vlasnik), preduzećem ili ustanovom kod kojih će učiti zanat. U ugovoru se fiksiraju uslovi života i rada kandidata za vreme učenja a naročito se regulišu pitanja stanovanja, ishrane, osiguranja i si. Radno vreme je propisano na 48 do 55 časova nedeljno, što zavisi od godišnjeg doba. Svoja znanja učenik stiče na dva načina, praktičnim radom u šumi i učenjem profesionaln´h zvanja. Program praktičnih radova propisan je uredbom i podeljen je na tri godine. U prvoj godini obavljaju se sledeći radovi: Preliminarni radovi, prilagođavanje životu i radu u šumi. Briga za prirodnu obnovu šume na sečini. Upoznavanje šumskog drveća, alata, njegove upotrebe i oštrenja. Iskorišćavanje manjih stabala, rezanje, slaganje i spremanje svežnjeva. Učešće u pripremama za iskorišćavanje debljih stabala i skidanju njihove kore. Pokušaji kresanja granja na oborenom stablu. Slaganje lakših sortimenata. Gajenje i sađenje. U drugoj godini kandidat treba da obavi teže i komplikovanije poslove: Biranje, zasecanje i obaranje velikih stabala. Određivanje pravca padanja stabla. Praktična zapažanja o seči tehničkog drveta. Oštrenje testera. Slaganje svih šumskih proizvoda. Kresanje grana na oborenim debelim stablima (fakultativno). Opšta organizacija sečine. Radovi na proredama i čišćenju. Građenje i održavanje puteva. Gajenje i sađenje. Inventarisanje šuma, doznaka. Sakupljanje semena. U trećoj godini se stiću završna znanja na terenu: Ponavljanje i dopunjavanje stečenih zapažanja u toku prethodnih godina. Pokušaji rukovođenja jednom radničkom ekipom. Obaranje stabala nagnutih, trulih, dvostrukih i specijalnih oblika (parkovi). Staž od najmanje šest meseci u drugom području radi upoznavanja sa različitim postupcima iskorišćavanja. Izrada i odabiranje sortimenata. Obaranje stabala na suprotnu stranu od njihove prirodne nagnutosti. Upotreba eksplozivnih sredstava. Spuštanje stabala, tovarenje na kamione i vagone. Program profesionalnih znanja koje kandidat treba da stekne individualnim uče 384 i |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 43 <-- 43 --> PDF |
njem i uporedo sa radom na terenu obuhvata sledeće: Osnovne vrste šumskog drveća i njihove osobine. Oblici sastojina (visoke, srednje, niske šume). Principi racionalne eksploatacije. Vođenje sečine u raznim godišnjim dobima. Odabiranje proizvoda, upoznavanje uobičajenih proizvoda (klasiranje tehničkog drveta). Merenje ovih proizvoda, (u oblom stanju, ogrevnog drveta i dr.). Procenivanje vrednosti drveta. Teoriski elementi koji se odnose na prorede i čišćenja. Tehničke osnove o građenju puteva. Inventarisanje šumskih sastojina. Radovi u rasadniku i kulturama. Greške drveta, bolesti šumskog drveća. Poznavanje zakona o šumama, ugovora o radu i službenih propisa; osiguranja protiv nesrećnih slučajeva i propisa o građanskoj odgovornosti. Zaštita od nesrećnih slučajeva, bolesti i ukazivanje prve pomoći. Pored gore nabrojanih znanja koja se stiču radom u šumi i individualnim učenjem, učenik je dužan da za sve vreme trajanja učenja redovno posećuje kurseve o dopunskim profesionalnim školama i da sluša u njima, kako nastavu iz opšteg obrazovanja tako i specijalnu nastavu iz oblasti šumarstva. Polaganje ispita i način ocenj´.vanja. Posle završenog trogodišnjeg učenja polaže se završni ispit. Ispit se sastoji iz dva dela: iz stručnog dela u kome kandidat obavlja pred komisijom jedan određen zadatak na terenu, zatim u kome se proverava stručno (profesionalno) teorisko znanje i stručno crtanje, i iz teoriskog dela koji se odnosi na izvesna teoriska praktična znanja i na opšte obrazovanje — račun, knjigovodstvo, ekonomiju i materinji jezik. Obavljanje praktičnog zadatka u šumi sastoji se, naprimer, iz obaranja i obrade izvesnog broja stabala ili iz izvođenja drugih nekih radova sa raznim šumskim oruđem. Ispit iz stručnog znanja obuhvata opšta znanja iz profesije kvalifikovanog šumskog radnika, račun, slaganje izrađenog drveta, poznavanje vrsta drveća, načina eksploatacije, elemente šumarskog zakonodavstva, kao i svu drugu materiju navedenu napred u programu. Stručno crtanje obuhvata najpfe skiciranje i crtanje seče i obaranja stabala sa svim potrebnim elementima za ovaj posao (računajući tu profile terena i si.) a zatim crtanje i kotiranje različitog oruđa koje se upotrebljava u praksi. Ob´m i sadržinu znanja iz opšteg obrazovanja propisuje kantonalna služba rada. Ocenjivanje na ispitima je dosta strogo a sam način ocenjivanja je vrlo interesantan. Kod izvođenja praktičnog ispitnog rada naročita pažnja se obraća na preduzimljivost, čistoću, tačnost i utrošeno vreme. Vrlo je značajno da se ne uvažavaju eventualne izjave kandidata da neke poslove nije upoznao za vreme svoga trogodišnjega rada. Očigledno je da ovo obavezuje sve one kod kojih kandidat provodi svoj učenički staž da ga provedu kroz sve poslove u šumi, odnosno kroz sve poslove predviđene programom; a i kandidata da zahteva da upozna sve poslove za vreme učenja. Ocenjivanje kvaliteta rada vrši se na sle deći način: Odlično po kakvoći i količini 1 (vrlo dobar) Dobro sa lakim greškama 2 (dobar) Rad sposoban da bude korišćen 3 (dovoljan Ne odgovara onome što se kao minimalno može tražiti od kvalifikovanog šumskog radnika-početnika 4 (nedovoljan) Neiskoristivo 5 (bez vrednosti) Ukupan rezultat završnog ispita izražava se jednom globalnom ocenom u koju ulazi ocena iz praktičnog rada, iz stručnog znanja i stručnog crtanja i srednja ocena sa ispeta iz opštih znanja. Ocena praktičnog rađa se pri ovome računa dvostruko. Ustvari globalna ocena je prosečna ocena svih gore navedenih ocena i izražava se s jednim decimalom. Posle uspešno obavljenih ispita kandidat dobija diplomu kantona o završenom učenju za profesionalnog šumskog radnika. Izvori i literatura: 1. Loi Forestiere du 31. mai 1917. de la Reiiublique et Canton de Neuchatel; 2. Reglement concernant l´apprentissage de la profession de buchercn- forestier et les examens de fin d´apprentissage đu 7. fevrier 1947. de la Republique et Canton de Neuchatel; 3. Wegleitung fiir den Erlass kantonaler Reglemente iiber die Berufslehre fiir Waldarbeiter (Neuchatel), 16. Dezember 1957; 4. J. Mauler, L´Apprentissage de bucheron forestier dans le canton de Neuchatel, 1949; 5. J. Zehnder G. H. Bernand, Principes de bucheronnage, 1946. Prof. dr. Dušan Simeunović |