DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1960 str. 22 <-- 22 --> PDF |
tucije (genotip), koja je nezavisna od uvjeta okoline. Postoji mogućnost, da motrimo potomstvo »plus stabala« i da ispitamo njihova genetsk´a svojstva. To se vrši u takozvanim komparativnim plantažama. Ima dvije vrste komparativnih plantaža, prva, u kojoj se uspoređuju potomci »plus stabala« nakon slobodne oplodnje i druga, u kojoj se uspoređuju potomci »plus stabala«, nakon kontrolirane oplodnje. Prvi tip komparativnih plantaža osniva se tako, da se posije sjeme, ubrano sa »plus stabala«. U tom testu nazvanom »majčinim«, ne znamo kvalitete otaca, koji su donijeli polen. No ipak je taj test koristan, jer se može po najuspjelijim biljkama, koje su nikle od sjemena različitih »plus stabala«, prosuditi da li dotično »plus stablo« ima izgleda za dobra genetska svojstva. Sigurniji je drugi tip komparativnih plantaža. Miješanim polenom od svih »plus stabala« izvrši se oprašivanje »plus stabala«. Oplodnja se provodi na umjetan način onako kao što će se dogoditi prirodnim putem u sjemenskim plantažama. Ta je metoda preciznija, jer poznamo oba roditelja (ili u slučaju miješanja polena, srednju vrijednost očeva), a može se upotrebiti odmah, kad biljke u parku klonova počnu cvasti, odnosno kad će sjemenske plantaže početi rađati sjemenom. Pomoću komparacije rasta i prirasta biljaka, koje su nastale nakon kontrolirane oplodnje moći ćemo izvršiti detaljnu selekciju: među potomcima »plus stabala« izabiremo one najbolje i najljepše. To će biti elitn a stabl a buduće sjemenske plantaže. U običnoj praksi mogla bi se odabrati »plus stabla«, utoliko više, što su u pojedinim šumarijama (Hvar, Zadar i dr.) već obilježena stabla alepskog bora s naznakom produkcije smole. Trebalo bi osnovati pokusne šumske rasadnike (»komparativne plantaže«) u kojima bi se sijalo sjeme, sakupljeno sa pojedinih »plus stabala« i to tako, da se svakom »plus stablu« dodijeli jedna gredica. Po najuspjelijim sadnicama prosuđuje se, koja »plus stabla« imaju dobra genetska svojstva. Možemo se nadati, da će sjeme, ubrano s takvih stabala, dati jače i kvalitetnije individue, dok ne postignemo u sjemenskim plantažama još kvalitetnije sjeme pomoću kontrolirane oplodnje. Literatura A. A r b a u d : Le pin d´Alep et ses peuplements en terrains calcaires. Voyage d´etude en France dans la region provengale, Nancy 1957. P. B o u d y : Economie forestiere nord-africiaine, tome I. i II, 1948 i 1950. A. O u d i n : Etude sur le gemmage des pins en France, Annales de l´Ecole Nationale des Eaux et Forets, Nancy 1938. J. Parde : La productivity des forets de pin d´Alep, Annales de l´Ecole Nationale des Eaux et Forets, Nancy 1957. L. Schaeffer : Cours d´amenagement, Nancy 1952. RESUME Dans cet article l´auteur presente les resultats d´analyse de trois tiges de Pin d Alep provenant de trois localites de Dalmatie: Zadar (1), Korčula (2) et Hvar (3). On trouvera les indication sur les grandeurs successives de la hauteur, du diametre ä hauteur d´ho mme et du volume de la tige dans les tableaux no 1, no 2 et no 3. En ce qui concerne le traitement et l´amenagement des forets l´auteur a utilise la literature frangaise et a donne un compte — rendu des noveaux ouvrages. 84 |