DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 84 JULI—AUGUST GODINA 196« ULOGA I ZADACI INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA I DRVNE INDUSTRIJE U DALJEM RAZVITKU KOMUNALNOG SISTEMA KAO I NA UNAPREĐENJU ŠUMARSTVA I INDUSTRIJE DRVETA* Dr. Ing. Ljubomir Petrović — Ing. Novak Mihajlović Peti kongres inženjera i tehničara Jugoslavije postavio je pred sve svoje organizacije važne zadatke u vezi sa političko - ekonomskim ciljevima i krupnim tehničkim zadacima koje treba da ispuni u periodu narednog Petogodišnjeg plana i daljeg razvitka našeg socijalističkog društva. Iz sklopa svih tih zadataka mi ponovo iznosimo pred naš plenum dva važna pitanja, ne samo zato što je njihovu važnost podvukao V. Kongres ITJ, nego i zato što su to dva bitna pitanja za dalju aktivnost našeg Saveza i dalji razvitak šumske privrede i industrije drveta. Uključivanje naših inženjera i tehničara u život i rad komune, njihovo aktiviranje na stalnom i organizovanom pružanju pomoći organima komune, pomaganju i razvijanju komunalnog sistema, i u okviru toga nalaženja sadržine rada na skladnom razvitku i unapređenju šumske privrede i industrije drveta, jeste prvo pitanje, koje za nas, kao pitanje, nije novo, ali koje je danas, posle V. Kongresa Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, dobilo dublji sadržaj i smisao. Na XV. plenumu u Mostaru mi u ovom pitanju nismo dovoljno sagledali ono što je bitno, već smo ga tretirali više sa formalne strane: da li je orijentacija naše aktivnosti na radu u komuni pogodna ili nije s obzirom na dosadašnje navike i organizacionu šemu. Da budemo iskreni, nismo bili ni dovoljno ubeđeni u nužnost ove orijentacije, pa smo u teškoćama na koje smo nailazili baš u komuni nalazili opravdanje za ostajanje na starom. Danas više nema mesta takvim shvatanjima ni s formalne ni sa suštinske strane. Sa formalne strane ovo je pitanje rešeno novim statutom Saveza ITJ. Suštinsku stranu je dao V Kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije koji je iscrpno analizirao postignute rezultate našeg socijalističkog razvitka u proteklom sedmogodišnjem periodu i konstatovao punu afirmaciju komune kao osnovne ćelije našeg socijalističkog društva u kojoj se svakodnevno odvija intenzivan društveno-politički život, koja je postala osnovno mesto društvenopolitičke aktivnosti i inicijative svih građana i čije dalje jačanje sve više doprinosi povećanju aktivnosti socijalističkih snaga u mehanizmu samoupravljanja. Ocrtavajući dalju političku delatnost opštinskih organizacija Socijalističkog saveza V Kongres je ukazao na potrebu da se ove organizacije u svojoj političkoj * Referat podnet na XVII. Plenumu Saveza ITŠIDJ |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 4 <-- 4 --> PDF |
aktivnosti moraju što šire da oslanjaju na razgranat sistem društvenog samoupravljanja i da ostvaruju što prisniju saradnju sa svim društveno-političkim organizacijama koje postaju sve važniji faktor društvenog života. »Tako odgovorna uloga organizacija Socijalističkog saveza nameće potrebu da se u njihovim rukovodstvima i pomoćnim telima što šire okupe aktivni društveno-politički radnici sa svih područja političkog, kulturnog i privrednog života« (Iz zaključaka V Kongresa SSRNJ). Ovim se jasno određuje i orijentacija i sadržaj rada na teritoriji komune inžinjersko-tehničkih organizacija koje su se već afirmisale kao značajan društveni faktor i deo organizovanih društvenih snaga, koje nose socijalističku izgradnju zemlje i koje su se »masovno uključile u rad organa društvene samouprave« (Iz rezolucije V Kongresa ITJ). Od ovoga treba polaziti i pri određivanju orijentacije i sadržine rada u komuni organizacija inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije. I V Kongres ITJ, iako održan ranije, postavio je sebi zadatke koji su na liniji zaključaka V Kongresa Socijalističkog saveza. Rad naših osnovnih organizacija (podružnica, sekcija, klubova) i ranije je usmeravan u pravcu pomaganja bržeg i potpunijeg razvoja komunalnog sistema. O tome je bilo govora i na III Kongresu 1958 godine na Bledu. Nema sumnje da su u tome postignuti i izvesni uspesi. Mi danas, kako se vidi iz izveštaja republičkih društava, imamo više podružnica koje su se vrlo dobro uključile u rad svojih komuna i srezova i koje su baš u tome našle osnovnu sadržinu svoga rada. Ali ipak ostaje činjenica da većina podružnica nije našla svoje pravo mesto u životu i radu komune. Aktivnost je tih podružnica ili nepotpuna ili povremena: od slučaja do slučaja, a postoje i podružnice koje su se zatvorile u svoj uski krug baveći se nekim čisto stručnim pitanjima i povezujući se jedino vertikalno na republička društva. Naše podružnice obuhvataju često relativno veliki broj inženjera i tehničara koji, kao tehnička inteligencija, pretstavljaju značajan faktor u životu jedne komune. Međutim, ove su snage vrlo malo organizovano iskorišćene kroz samu organizaciju. Nasuprot ovom aktiviraju se vrlo široko pojedinci kao projektanti, stručni savetnici i slično, a za čiji je rad vezano neopravdano visoko naplaćivanje honorara. I sama organizaciona forma našeg Saveza, sa naglašenom vertikalnom linijom povezivanja i republičkim društvom, kao osnovnom organizacijom, pogrešno je orijentisala aktivnost naših podružnica, . Međutim, često su napori naših organizacija u pravcu njihovog uključivanja u život i rad komune ostajali bez rezultati jer nisu nailazili na podršku organa komune, narodne vlasti, političkih i drugih društvenih organizacija. Dešava se da naše organizacije često ne mogu sebi da obezbede ni najelementarnije uslove za rad kao što su prostorije, inventar i slično. Komuna treba da se orijentiše na potrebu društvenog rada inženjera i tehničara, da prihvata, pomaže i potstiče inicijativu koja dolazi od organizacija na terenu pa će one vrlo brzo napredovati i postaće značajan faktor u životu komune. Kao osnovni naš zadatak nameće se i dalje razvijanje i jačanje naših lokalnih organizacija i njihovo uključivanje u život i rad komune. »Lokalne organizacije inženjera i tehničara treba da budu inicijatori za rešavanje niza pitanja iz komunalnog života koji interesuju, pre svega, inženjere i tehničare ili koji se bez njihovog učešća ne mogu pravilno rešavati. Kroz svoj rad one treba da postanu jedna od osnovica za formiranje mnogobrojnih organa komunalne i društvene samouprave« (V. Nenadović: Uloga organizacija inženjera i tehničara u daljem razvoju komunalnog sistema). |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 5 <-- 5 --> PDF |
iue;3jj[0đ OCUBUICBU ejaAjp atpjsnptti i apajAuđ a^suins iuisjqo.iđ ns jaC CBOBUZ T03A o^ixo;n mm OAO SAS ajeoiuu3:i i ajafuazur SSBU I aCioEztuBgjo asBu UL i rešavani na nivou komune. Od stava i zalaganja naših organizacija zavisi koliko će se pravilno rešavati ova pitanja. Kad se ima u vidu da su baš nerazvijene komune, a naročito komune »seoskog tipa« u planinskim područjima, u svom daljem razvitku upućene na šumsku privredu i industriju drveta, onda aktivnost naših organizacija u tim komunama na unapređenju ove dve privredne oblasti dobij a daleko veći i širi društveno-politički značaj. Zato je povezivanje sa opštinskom organizacijom socijalističkog saveza i organima narodne vlasti, kao i sa drugim inženjersko-tehničkim organizacijama, uslov za uspešan i konstruktivan rad naših organizacija u komuni i srezu. Drugo pitanje koje se pred naše organizacije postavlja jeste rad naših inženjera i tehničara na unapređenju šumske privrede i industrije drveta. I ovo pitanje za nas nije novo; mi smo uvek bili inicijatori rada naših inženjera i tehničara na unapređenju ove dve privredne oblasti. O tome govore brojne akcije koje su naše organizacije i naš Savez sprovodili u proteklom periodu. Mnoga su pitanja rešena baš zalaganjem Saveza i republičkih društava. Ali danas, posle V Kongresa Socijalističkog saveza, u periodu pripremanja novog petogodišnjeg plana i novih mera koje se već počinju da sprovode u šumskoj privredi, ovo se drugo pitanje postavlja daleko imperativnije nego što je to bilo do sada. Na V Kongresu SSRNJ posvećena je najveća pažnja problemima ekonomskog razvitka naše zemlje i uloge radničkog i društvenog samoupravljanja. To nije ni malo slučajno, jer protekli sedmogodišnji period karakteriše brz i svestran razvitak proizvodnih snaga, otimanje Jugoslavije iz zaostalosti i priključivanje koloni ekonomski razvijenijih zemalja. Zahvaljujući ovim naporima i uspesima naša zemlja spada danas u red onih koji imaju najvišu stopu porasta društvenog proizvoda u svetu. Za poslednjih sedam godina likvidirane su mnoge objektivne teškoće, u mnogo čemu savladana nasleđa zaostalosti i nerazvijenost. Taj period karakteriše rešavanje suštinskih problema skladnog razvijanja socijalističkih društvenih odnosa u našoj zemlji. U nizu privrednih oblasti zabeležene su brojke koje su iz perspektive 1952 godine i ranijih, mogle da izgledaju samo kao dornen želja. Nekoliko podataka o tome dovoljna je ilustracija. Od 1952—1959 društveni produkt i nacionalni dohodak su se udvostručili; obim industriske proizvodnje porastao je za 2,4 puta, a poljoprivredna proizvodnja u 1959 veća je za 50% od predratne; u ovom sedmogodišnjem periodu zaposleno je u društvenom sektoru 1,100.000 novih radnika i službenika, a poljoprivredno stanovništvo svedeno je na 50% od ukupnog stanovništva; industriska proizvodnja, a u odnosu na predratni nivo, porasla je u celoj zemlji četiri puta i to u nerazvijenim područjima znatno brže i potpunije: u BiH pet puta, u Makedoniji osam puta, u Crnoj Gori deset puta. Svi ti uspesi ne bi bili razumljivi ni potpuni kad se ne bi istaklo da je njihova osnova bio sistem radničkog i društvenog samoupravljanja koji pretstavlja jednu od osnovnih vrednosti našeg socijalističkog društva i koji ove godine beleži desetogodišnjicu svog postojanja i neprekidnog usavršavanja. To je period u kome je iz temelja izmenjen položaj proizvođača u procesu proizvodnje i celokupnog našeg života. U kompleksu daljih zadataka koje je postavio V Kongres Socijalističkog saveza treba ukazati na plan našeg daljeg razvitka čije je osnove izložio drug Tito. U pripremama nacrta plana za naredni petogodišnji period od 1961—1965 195 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 6 <-- 6 --> PDF |
ocrtavaju se velike perspektive. Samo nekoliko podataka, od onoga što je izneo drug Tito, pomoći će nam da sagledamo obim idućeg petogodišnjeg plana. Naprimer, u toku narednih pet, godina ukupni društveni proizvod i nacionalni dohodak treba da se povećaju za oko 65—70%. U ovom periodu obim industriske proizvodnje porastao bi za oko 85%, a poljoprivredne proizvodnje za oko 50% u odnosu na sadašnji nivo. Kao rezultat takvog razvoja sadašnji udeo poljoprivrednog stanovništva od 50% ukupnog broja stanovnika smanjio bi se u 1965 godini na 41% itd. itd. Osnovna je karakteristika i ovog, kao i prošlog Plana, skladni razvitak celog društvenog sistema i razvijanje socijalističke demokratije na svim područjima života. Ako posmatramo šumsku privredu i industriju drveta u svetlu postignutih rezultata u proteklom periodu možemo da konstatujemo znatno zaostajanje, kao i da to zaostajanje narušava skladnost i tempo razvitka naše privrede. Istina i mi smo beležili uspehe i izvesno kretanje napred ali je sve to u odnosu na uspon celokupne naše privrede bilo nedovoljno. Zaostajanje šumske privrede i industrije drveta bilo je i objektivno uslovljeno, jer je u ovoj fazi razvitka zajednica morala da usmerava i sredstva i napore na ključne probleme bez čijih se rešenja nije moglo da ide dalje u razvitku našeg socijalističkog društva. Ali zaostajanje šumske privrede i industrije drveta jednim je delom bilo uslovljeno i subjektivnim momentima: u nama samima treba tražiti deo krivice što zaostajemo. Mi se nismo uvek i na vreme dovoljno suprotstavljali raznim koncepcijama koje su šumsku privredu tretirale kao neku »specifičnu proizvodnju« koja se zbog te svoje »specifičnosti« ne može da organizuje na osnovama privrednog preduzeća i koja ne trpi radničko samoupravljanje. Neka specifičnost postoji i o njoj treba voditi računa, ali ona nije i ne srne da bude razlog našeg neuključivanju u čitav naš privredni sistem. Ako se do danas moglo da tolerira zaostajanje šumske privrede to neće biti moguće ubuduće jer svako njeno zaostanje narušava skladnost daljeg razvitka naše socijalističke privrede i društva, S druge strane današnji stepen razvitka naše privrede pruža mogućnosti da se u šumsku privredu i industriju drveta počne ulagati znatno više nego do sada. Ta dva momenta sasvim drukčije postavljaju naš rad na unapređenju šumske privrede i industrije drveta; oni nas upućuju na prilaženje problemima ove dve privredne oblasti sa stanovišta interesa daljeg razvitka socijalističke privrede i društva. Svako bliže određivanje naših zadataka na unapređenju šumske privrede i industrije drveta mora da polazi od toga. Od stava i zalaganja naših organizacija i naših inženjera i tehničara dosta zavisi da li će se sprovođenje krupnih organizacionih promena i uvođenje novih tehnoloških procesa odvijati dovoljno brzo da bi se što pre mogao uhvatiti korak sa ostalim privrednim granama. Više se ne može da postavlja pitanje hoćemo li ili nećemo, već kako ćemo da što brže i sa što više uspeha pređemo na status privrednih preduzeća i da što lakše i uspešnije uvedemo nove tehnološke procese u šumsku proizvodnju. Ova dva zadatka postavljaju se pred sve naše organizacije: počev od Saveza pa do sreskih društava i podružnica u opštini. Za prelaz šumskih gazdinstava na status privrednih preduzeća moraju se izvršiti dobre pripreme da se ne bi čitav posao kompromitovao. U šumskom gazdinstvu koje radi kao privredno preduzeće postoje svi uslovi za punu i uspešnu primenu novih tehnoloških procesa, za punu afirmaciju rada šumarskih inženjera i tehničara, za stvaranje stalnih radnika, za uvođenje i razvijanje radničkog samoupravljanja, pa od svega toga i treba polaziti u našem radu i nastojanjima na stvaranju šumskih gazdinstava kao privrednih preduzeća. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Primeni savremenih tehnoloških procesa u šumskoj privredi i industriji drveta treba danas prići i kao političkom zadatku koji pred nas postavlja V Kongres SSRNJ. »Današnji nivo naše privrede zahteva širu primenu savremenih tehnoloških procesa. Intenzivniji naučno-istraživački rad i stvaranje sopstvenih tehničkih i tehnoloških rešenja u pojedinim granama privrede postaju bitan uslov bržeg i uspešnijeg napretka proizvodnih snaga (Zaključci V Kongresa SSRNJ). Ovo je za nas utoliko važnije jer smo na početku primenjivanja savremenih tehnoloških procesa, kako u šumskoj privredi tako i u industriji drveta. Osim ovoga mi na ovom putu moramo da slamamo stare navike, konzervativizam, birokratska shvatanja i raznorazne druge otpore koji su nekad i razumljivi ali ne i opravdani. Kada govorimo o novim i savremenim tehnološkim procesima ne mislimo samo na plantažnu proizvodnju drveta brzog rasta. Proizvodne mogućnosti naših t. zv. prirodnih šuma mogu se takođe znatno da povećaju primenom savremene tehnike rada, a koju još uvek ne sprovodimo. Naš rad na unapređenju šumske privrede treba da bude: »Organizovan rad na dva koloseka — proizvodnja drveta u plantažama i u stabiliziranim, uređenim i pravilno negovanim prirodnim šumama« (Referat: Plantažna proizvodnja drveta). U industriji drveta takođe treba činiti velike napore u pravcu likvidiranja zanatskog i poluzanatskog karaktera proizvodnje i niza zastarelih shvatanja o proizvodnji, korišćenju sirovina itd. Zato naša savetovanja, seminari, kursevi i sve akcije koje preduzimamo treba da se nalaze na toj liniji. Dalji rad svih naših organizacija treba da se odvija u pravcu usvajanja novih tehnoloških procesa od strane svih inženjera i tehničara, njihovog stručnog osposobljavanja, zatim na analiziranju i popularisanju onog što je već postignuto, uključivanju stručne štampe u borbu za usvajanje novih metoda rada itd. Naročito treba usmeriti rad naših organizacija na osposobljavanje inženjera da vrše ekonomsko-tehničke analize, da bolje i savremenije pripremaju i organizuju proizvodnju, da uvođenju novih tehnoloških procesa pristupaju organizovano, pripremljeno, dobro prostudirano, smireno i sa daleko više smelosti i upornosti u pronalaženju novih rešenja. Usvajanje i primena novih i savremenih tehnoloških procesa tesno je povezano sa naučno istraživačkim radom. »Na sadašnjem stepenu razvitka proizvodnih snaga u našoj zemlji naučno-istraživački rad treba smatrati nerazdvojnim delom procesa razvoja tehnike u privredi socijalističkog društva i jednom od njegovih bitnih elemenata. Primena rezultata naučno-istraživačkog rada u našim uslovima treba da doprinese usavršavanju i racionalizaciji tehnoloških procesa, povećanju proizvodnosti rada i smanjivanju troškova proizvodnje« (iz Rezolucije V Kongresa ITJ). Imajući u vidu perspektivu razvoja šumske privrede i industrije drveta i značaj naučno-istraživačkog rada za taj razvitak inženjeri i tehničari šumarstva i industrije drva treba da se u duhu rezolucije V Kongresa ITJ angažuju pre svega: — na ostvarivanju što efikasnije i neposrednije veze naučno-istraživačkih ustanova sa šumsko-privrednim preduzećima; — na razvijanju i omasovljenju naučno-istraživačkog rada i sistematskom osnivanju odeljenja, stanica ili laboratorija u samim privrednim organizacijama; 197 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— na rešavanju problematike uzdizanja naučno-istraživačkih kadrova, u prvom redu, podmlatka, na način koji će u našim uslovima moći da zadovolji potrebe daljeg razvitka šumske privrede i industrije drveta; —´ na približavanju naučno-istraživačkog rada praksi, njegovom popularisanju, staranju o primreni rezultata naučno-istraživačkog rada, učestvovanju u izradi planova i programa naučno-istraživačkog rada, finansiranju, koordinaciji rada naučno-istraživačkih institucija itd. Dalji zadaci naših organizacija treba da se usmere na stručno obrazovanje radnika u šumskoj privredi i industriji drveta, na stvaranje stalne kvalifikovane radne snage, zatim na podizanje produktivnosti rada, bolje i racionalnije korišćenje šumskog fonda, što efikasnije korišćenje investicija, kvalitetniju izradu investicionih programa i projekata. Posebna briga naših organizacija treba da bude što skladniji odnos šumske privrede i industrije drveta jer su ove dve privredne oblasti tesno povezane i upućene jedna na drugu i ne treba da se jedna na račun druge razvija. Na III. Kongresu inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije 1958 godine sagledali smo stanje i pravac daljeg razvitka. Od tada do danas desile su se mnoge značajne akcije koje su bile logičan razvoj na III Kongresu sagledane politike. Život će pred nas postavljati sve brže i veće zadatke. U svom referatu na V Kongresu SSRNJ drug Tito je rekao: »Naša politika u oblasti šumarstva, koje isto tako ima vanredne uslove za razvoj, mora biti usmjerena na što bolju zaštitu postojećih i na podizanju novih šuma, naročito plantažnih nasada i brzorastućih vrsta uopšte, a u isto vrijeme i na što racionalnije iskorišćavanje šumsog fonda i upotrebu drveta.« Naša politika u oblasti šumske privrede i industrije drveta određena je, a na nama je da je sprovodimo. Našim organizacijama, nama kao inženjerima i tehničarima, i na kraju nama kao građanima postavljeni su veliki i važni zadaci čijim izvršenjem treba, pre svega, da likvidiramo sadašnje zaostajanje, a zatim da krenemo ukorak sa rastućim tempom razvitka naše socijalističke privrede i društva. ORGANIZACIJA SAVREMENE ŠUMSKE PROIZVODNJE (ŠUMARSTVA) I NOVA DOSTIGNUĆA U NAUCI I TEHNICI Ing. Dimitrije Bura Mi doskora nismo uopće govorili o »šumarskoj proizvodnji-« kao pojmu. Govorili smo uglavnom samo o šumi, šumarstvu, sječi šume i pošumljavanju. To su pojmovi sa kojima se operiralo. Sume su smatrane prirodnim bogatstvom, jer ih je bilo dosta. Ljudi je bilo manje nego danas i u šumama se moglo sjeći onoliko koliko je bilo potrebno. Izvjestan dio šuma mogao se i krčiti radi dobivanja poljoprivrednih obradivih površina bez opasnosti za potrajnost snabdijevanja drvetom. Upotreba drveta bila je ograničena uglavnom na ogrev i građu za izgradnju kuća, objekata, namještaja i oruđa. Tokom vremena površine šuma su se smanjivale, broj ljudi povećao, potrebe na drvetu porasle, primjena drveta — naročito razvojem kemijske industrije na bazi drveta (celuloza, papir, destilacija i t. d.) višestruko je porasla, cijene drveta skočile, tako da gazdovanje i sječe drveta u šumama na bazi pri 198 |