DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1960 str. 58 <-- 58 --> PDF |
ilovast) s obzirom na praporni karakter toga supstrata. Retencioni kapacitet za vodu (tab. 10.) je osrednji, kapacitet za zrak je izrazito nizak te pada gotovo ispod fiziološki aktivnog minimuma. Iz teškog mehaničkog sastava može se zaključiti da je propusnost ovih tala uglavnom niska i da se stoga (oborinska, poplavne) vode na njima zadržavaju (stagniraju) dulje vremena. Oba podtipa tla su već od površinskog horizonta jako koloidna, no premještanje koloidnih čestica u niže horizonte vrši se u veoma ograničenoj mjeri. Fizikalna svojstva Tabela br. 10. Apsol. kapacitet Oznaka Dubina Porozitet za vodu za zrak Specifič. težina profila u cm ´Vo vol. »/o vol. 9/o volumna fakt. Profil 6 10—20 46,24 43,25 2,99 1,43 2,66 30—35 47,36 43.67 3,69 1,50 2,85 Kemijska svojstva Tabela br. 11. Reakcija tla Oznaka Dubina pH Humus profila u cm nKCl HzO °/o Profil 6´ 3—20 5,45 6,38 3,84 20—55 5,57 6,56 2,09 55—66 6,84 7,72 66—120 7,47 7,99 Profil 7 0—12 5.35 6,30 8,57 12—45 5,46 6,68 1,73 Analize kemijskih svojstava (tab. br. 11.) pokazuju da je reakcija tla u nKCl-u površinskog horizonta u oba profila kisela do slabo kisela, a dublji horizonti koji su pod utjecajem matičnog supstrata neutralne su do alkalične reakcije. Reakcija tla u vodi kreće se od slabo kisele u površinskim horizontima do neutralne i alkalične u nižim horizontima i matičnom supstratu. Reakcija na vapno je pozitivna od 120 cm dubine u profilu br. 6. Zapadna Kusara, odnos.no od 115 cm u profilu Deš. ZAKLJUČAK Na osnovu ovih istraživanja izvršenih na terenu i u laboratoriju mogu se izvesti slijedeći zaključci: 1. Tla koja su se razvila na povišenim mjestima — gredama — označila sam u vrijeme istraživanja (t. j . 1956. g.) kao podzolirana šumska tla odnosno s obzirom na razlike koje su uvjetovane reljefom i dr., vrlo slabo i slabo podzolirana |