DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1960 str. 61 <-- 61 --> PDF |
SAOPĆENJA ZAKLJUČCI SAVEZA ITŠIDJ O NEKIM NEGATIVNIM POJAVAMA U VEZI SA IZRADOM INVESTICIONIH PROGRAMA I PROJEKATA U INDUSTRIJI DRVETA I ŠUMSKOJ PRIVREDI Projektovanje, a naročito izrada investicionih programa, u industriji drveta i šumskoj privredi dobilo je posljednjih godina veoma široke razmere, što je u skladu s razvojem ove dve privredne grane, a posebno industrije drveta. Međutim povećani obim projektovanja nije uvek u skladu sa stvarnim potrebama i razvojem industrije drveta i šumske privrede. Izrada investicionih programa i idejnih projekata uzela je tolike razmere da izaziva nepotrebno trošenje znatnih sredstava zajednice za njihovu izradu, a još više za podizanje pogona koji nemaju opravdanje i nisu u skladu sa opštom jugoslavenskom ekonomskom politikom. Ova povećana i nekontrolisana izrada projekata i investicionih programa praćena je nizom negativnih pojava. Konstatujući ovo na XV. i XVI. plenumu Pretsedništvo Saveza ITŠIDJ sazvalo je 26 marta 1960. godine sastanak kojem su, pored članova Pretsedništva, prisustvovali pretstavnici: Saveza poljoprivrednošumarskih komora Jugoslavije, Savezne industrijske komore, Centralnog odbora Sindikata drvodjelskih radnika. Sekretarijata SIV-a za poljoprivredu i šumarstvo, Jugoslavenske investicione banke, Udruženja drvne industrije Jugoslavije, Udruženja šumsko-privrednih organizacija Jugoslavije, Savetodavnog centra za poljoprivredu i šumarstvo i Sekretarijata za šumarstvo NR Srbije. Na sastanku su razmotrena sva pitanja u vezi sa izradom i odobravanjem projektnih elaborata u industriji drveta i šumskoj privredi, kao i negativne pojave koje prate njihovu izradu. Na osnovu diskusije i zaključaka izrađen je referat »O nekim negativnim pojavama u vezi sa izradom investicionih programa i projekata u industriji drveta i šumskoj privredi« koji je podnet na XVII. Plenumu ITSlDJ 13 i´ 14 maja 1960. godine. XVII. Plenum usvojio je ovaj referat u celini i konstatovao je sledeće: — Dobar deo projekata i investicionih programa u industriji drveta i šumskoj privredi slabog je kvaliteta, površno i šablonski rađen i sa nedovoljnim ekonomskim dokumentacijama. Ovi projekti nemaju onu širu bazu, koju bi morali da imaju, ne vode računa o razvoju čitave privrede, kao ni o razvoju industrije drveta i šumske privrede. Projektanti ne vode dovoljno računa gde treba locirati objekte s obzirom na sirovinsku bazu, potrošačke centre, radnu snagu i dr. kao i dokle treba ići u obuhvatanju prerade drveta. Neki projektanti rade programe i projekte zasnivajući ih na istoj sirovinskoj bazi, a investitori dobijaju sredstva za podizanje pogona bez obezbeđene sirovinske baze, radne snage i tržišta: — Ne postoje propisi kojima bi se regulisala izrada investicionih programa i projekata. — Samo jedan deo projektnih elaborata izrađuje se u projektnim organizacijama, dok ostali, zbog nepostojanja propisa, rade privatno. Zato je organizacija službe projektovanja jedno od najvažnijih u čitavom cvom kompleksu pitanja. — Sadašnji malobrojni propisi o projektovanju u šumskoj privredi zasnovani su na propisima u drugim privrednim oblastima ili pak na principima o projektovanju još iz vremena od 1931. godine, pa projektovanje u šumskoj privredi i industriji drveta tretiraju suviše usko i jednostrano. — U preduzećima industrije drveta i šumsko-privrednim organizacijama nije se do sada vodilo dovoljno računa o potrebi osnivanja svojih projektnih biroa. — Savremena proizvodnja zahteva da se služba projektovanja što više približi procesu proizvodnje, da bude neposredno vezana za proizvodnju jer se samo tako mogu da nađu najbolja rješenja tehnološkog procesa proizvodnje. Zato ne bi bilo pravilno svu službu projektovanja koncentrirati u posebnim, od proizvodnje odvojenim, projektantskim organizacijama. — Projektovanjem ubuduće treba da se bave ili posebne projektne organizacije ili projektni biro; pri poduzećima i privrednim udruženjima. Privatno projektovanje se ne može više dozvoljavati. Ovo nikako ne znači da se time na izradi projekata isključuju pojedinci, dobri stručnjaci i poznavaoci pojedinih problema. Njihovo angažovanje na izradi projekata treba da se ostvaruje kroz inicijativu spoljnjih saradnika. Za zajednicu je važno da svaki onaj koji proiektuje potpisuje ono što projektuje i da za to odgovara; da ga zajednica, ako se za to ukaže potreba, može da pozove na odgovornost. — Revizija projekata i investicionih programa važnija je od same njihove izrade, jer ona ocenjuje kvalitet projektnih elaborata. Revizija projekata treba da bude 331 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1960 str. 62 <-- 62 --> PDF |
mnogo preciznija, svestranija, da razmatra projekat sa svih strana, a posebno koliko se projektovani objekat uklapa u opšti društveni plan i koliko predviđa dalji razvitak proizvodnih snaga. — Revizija projekata i programa u Investicionoj banci takođe ima niz nedostataka, bar što se tiče projektnih elaborata u šumskoj privredi i industriji drveta. — U narednom periodu zbog brzog razvoja industrije drveta i šumske privrede potreba za projektnim elaboratima biće još veća. Zato bi trebalo posebnu pažnju posvetiti osnivanju projektnih organizacija, a naročito projektnih biroa u preduzećima. — Takođe nema dovoljno osposobljenih kadrova koji bi radili u ovim projektnim biroima, pa bi ovome trebalo posvetiti naročitu pažnju. — Izrada dobrih programa i projekata i njihova pravilna i solidna ocena zahteva rešenje mnogih pitanja. Zato bi trebalo pristupiti osnivanju, sem projektnih, i posebnih organizacija koje bi služile projektnim organizacijama. Jedna takva organizacija bi bio na pr. Biro za ekonomiju industrije drveta i šumske privrede koji bi za pojedine sektore u industriji drveta i šumskoj privredi vršio ekonomske analize, izrađivao studije domaćeg i spoljnjeg tržišta drveta i t. d. — Kod nas takođe ne postoji organizovano praćenje novina u tehnološkom procesu. Nedostaje nam tehnička dokumentacija bez koje se ne može zamisliti ozbiljno projektovanje. — Druga strana ovog kompleksa pitanja jeste naplata honorara i moral projektanata. Korišćenje mogućnosti da se lako i nekontrolisano zarađuje, izvitoperilo je i stručni j moralni lik nekih obrađivača investicionih programa i projekata. Nije tu u pitanju samo visina honorara (taj honorar je često znatno manji od onoga što projektne organizacije naplaćuju za istu uslugu), već je u pitanju način na koji se do njega dolazi. Taj se honorar naplaćuje za projekte lošeg kvaliteta. Osim toga ovakvi projektanti potstiču neopravdane zahteve investitora. Postoji znatan broj nerealizovanih investicionih programa i projekata čija je izrada plaćena vrlo skupo, a postoji i više pogona posle čijeg se podizanja konstatovalo da su pogrešno podignuti, da nemaju sirovinsku bazu, obezbeđeno tržište i si. — Postoji i pojava vršenja pritiska od strane nekih investitora na pojedine stručnjake da rade projekte za podizanje preduzeća koji nemaju opravdanje. Jedan deo stručnjaka podleže tom pritisku, ali ipak postoje stručnjaci koji se tome suprostavl. jaju. Ovakvim stručnjacima treba dati punu podršku i isticati kao primer njihovo pravilno držanje. — Potrebno je da se protivu svih negativnih pojava u vezi sa projektovanjem povede energična borba, a u prvom redu pozvanj su da budu nosioci te borbe Savez ITŠIDJ i Savez Sindikata drvodjelskih radnika. Međutim, tome treba da pruže podršku i ostale zainteresovane ustanove i organizacije, a posebno SSRN. — Dalja aktivnost Saveza ITŠIDJ, kao pokretača ovog pitanja, treba da se odvija u sledećem: 1. Kod nadležnih državnih organa nastojati da se što pre donesu propisi kojima bi se regulisala izrada i odobravanje investicionih programa i projekata u šumskoj privredi i industriji drveta, a u prvom redu da se reguliše pitanje ovlašćenja za obavljanje projektovanja (ko može da bude projektant, kakve stručne kvalifikacije mora da ispunjava; ko sve treba da daje mišljenje o tome i dr.), kao i pitanje orgovornosti projektanata, zatim da se donesu propisi o vrsti i sastavu projekata, reviziji i odobravanju. Da bi se ubrzalo donošenje ovih propisa potrebno je da Savez ITŠIDJ u saradnji sa Sindikatom drvodjelskih radnika, Udruženjem drvne industrije Jugoslavije i Udruženjem šumsko- privrednih organizacija Jugoslavije izradi osnovne koncepcije ovih propisa i predloži ih nadležnim organima. 2. Pokrenuti pitanje stvaranja projektnih organizacija i projektnih biroa u preduzećima ili privrednim udruženjima, kao i drugih organizacija koje treba da se bave analizama i studijama pojedinih problema šumske privrede i industrije za preradu drveta važnih za pravilno projektovanje. Da bi revizija investicionih programa i projekata dobila što širu društvenu kontrolu nastojati na Savez ITŠIDJ preko svojih pretstavnika učestvuje u radu revizionih komisija. 3. Sa investicionom bankom i drugim bankama koje će davati zajam šumskoj privredi i industriji drveta, Savez ITŠIDJ treba da uspostavi što tešnju saradnju, a radi pružanja pomoći pri reviziji projektnih elaborata. Treba nastojati da banka traži od Saveza mišljenje o članovima koji se od strane banke angazuju za reviziju projekata i elaborata, ili pak da predlože pojedine stručnjake za članove komisije. 4. Nastojati da se naučne ustanove, samostalni instituti i instituti na fakultetima, više bave izučavanjem tehnoloških procesa proizvodnje u industriji drveta i šumskoj privredi i prikupljanjem podataka o savremenim dostignućima na ovom |