DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1960 str. 62 <-- 62 --> PDF |
mnogo preciznija, svestranija, da razmatra projekat sa svih strana, a posebno koliko se projektovani objekat uklapa u opšti društveni plan i koliko predviđa dalji razvitak proizvodnih snaga. — Revizija projekata i programa u Investicionoj banci takođe ima niz nedostataka, bar što se tiče projektnih elaborata u šumskoj privredi i industriji drveta. — U narednom periodu zbog brzog razvoja industrije drveta i šumske privrede potreba za projektnim elaboratima biće još veća. Zato bi trebalo posebnu pažnju posvetiti osnivanju projektnih organizacija, a naročito projektnih biroa u preduzećima. — Takođe nema dovoljno osposobljenih kadrova koji bi radili u ovim projektnim biroima, pa bi ovome trebalo posvetiti naročitu pažnju. — Izrada dobrih programa i projekata i njihova pravilna i solidna ocena zahteva rešenje mnogih pitanja. Zato bi trebalo pristupiti osnivanju, sem projektnih, i posebnih organizacija koje bi služile projektnim organizacijama. Jedna takva organizacija bi bio na pr. Biro za ekonomiju industrije drveta i šumske privrede koji bi za pojedine sektore u industriji drveta i šumskoj privredi vršio ekonomske analize, izrađivao studije domaćeg i spoljnjeg tržišta drveta i t. d. — Kod nas takođe ne postoji organizovano praćenje novina u tehnološkom procesu. Nedostaje nam tehnička dokumentacija bez koje se ne može zamisliti ozbiljno projektovanje. — Druga strana ovog kompleksa pitanja jeste naplata honorara i moral projektanata. Korišćenje mogućnosti da se lako i nekontrolisano zarađuje, izvitoperilo je i stručni j moralni lik nekih obrađivača investicionih programa i projekata. Nije tu u pitanju samo visina honorara (taj honorar je često znatno manji od onoga što projektne organizacije naplaćuju za istu uslugu), već je u pitanju način na koji se do njega dolazi. Taj se honorar naplaćuje za projekte lošeg kvaliteta. Osim toga ovakvi projektanti potstiču neopravdane zahteve investitora. Postoji znatan broj nerealizovanih investicionih programa i projekata čija je izrada plaćena vrlo skupo, a postoji i više pogona posle čijeg se podizanja konstatovalo da su pogrešno podignuti, da nemaju sirovinsku bazu, obezbeđeno tržište i si. — Postoji i pojava vršenja pritiska od strane nekih investitora na pojedine stručnjake da rade projekte za podizanje preduzeća koji nemaju opravdanje. Jedan deo stručnjaka podleže tom pritisku, ali ipak postoje stručnjaci koji se tome suprostavl. jaju. Ovakvim stručnjacima treba dati punu podršku i isticati kao primer njihovo pravilno držanje. — Potrebno je da se protivu svih negativnih pojava u vezi sa projektovanjem povede energična borba, a u prvom redu pozvanj su da budu nosioci te borbe Savez ITŠIDJ i Savez Sindikata drvodjelskih radnika. Međutim, tome treba da pruže podršku i ostale zainteresovane ustanove i organizacije, a posebno SSRN. — Dalja aktivnost Saveza ITŠIDJ, kao pokretača ovog pitanja, treba da se odvija u sledećem: 1. Kod nadležnih državnih organa nastojati da se što pre donesu propisi kojima bi se regulisala izrada i odobravanje investicionih programa i projekata u šumskoj privredi i industriji drveta, a u prvom redu da se reguliše pitanje ovlašćenja za obavljanje projektovanja (ko može da bude projektant, kakve stručne kvalifikacije mora da ispunjava; ko sve treba da daje mišljenje o tome i dr.), kao i pitanje orgovornosti projektanata, zatim da se donesu propisi o vrsti i sastavu projekata, reviziji i odobravanju. Da bi se ubrzalo donošenje ovih propisa potrebno je da Savez ITŠIDJ u saradnji sa Sindikatom drvodjelskih radnika, Udruženjem drvne industrije Jugoslavije i Udruženjem šumsko- privrednih organizacija Jugoslavije izradi osnovne koncepcije ovih propisa i predloži ih nadležnim organima. 2. Pokrenuti pitanje stvaranja projektnih organizacija i projektnih biroa u preduzećima ili privrednim udruženjima, kao i drugih organizacija koje treba da se bave analizama i studijama pojedinih problema šumske privrede i industrije za preradu drveta važnih za pravilno projektovanje. Da bi revizija investicionih programa i projekata dobila što širu društvenu kontrolu nastojati na Savez ITŠIDJ preko svojih pretstavnika učestvuje u radu revizionih komisija. 3. Sa investicionom bankom i drugim bankama koje će davati zajam šumskoj privredi i industriji drveta, Savez ITŠIDJ treba da uspostavi što tešnju saradnju, a radi pružanja pomoći pri reviziji projektnih elaborata. Treba nastojati da banka traži od Saveza mišljenje o članovima koji se od strane banke angazuju za reviziju projekata i elaborata, ili pak da predlože pojedine stručnjake za članove komisije. 4. Nastojati da se naučne ustanove, samostalni instituti i instituti na fakultetima, više bave izučavanjem tehnoloških procesa proizvodnje u industriji drveta i šumskoj privredi i prikupljanjem podataka o savremenim dostignućima na ovom |