DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Pored nabrojenih životinja, jako su se razmnožili i divlji kunići, koji oštećuju u velikoj mjeri porok i mlade sadnice borova i čempresa. Sadržaj smole kod biljaka ove starosti (mislim na sadnice) je minimalan, da ne kažem nikakav. Pored gore nabrojenih uzroka, možda bi baš štete od divljih kunića mogle objasniti pojavu veće zaraženosti mladih stabala sa Trametes pini, budući se plodna tijela i javljaju većinom u prizemnom dijelu debla. Činjenica, da se piodišta ove gljive javljaju 10—20 godina nakon infekcije, još je jedan prilog gornjoj pretpostavci. MJERE OBRANE Pošto- postoji pretpostavka za nekoliko uzročnika, koji omogućuju infekciju stabala alep. bora na Marjanu sa gljivom Trametes pini, predlažem da se poduzmu slijedeće mjere, jer sječa zaraženih stabala nije moguća. Naime, Marjan je mjestimično već prilično prorijeđen bilo za vrijeme drugog svjetskog rata, bik} zbog svakogodišnjih sušenja stabala (potkornjaci na alep. boru, a čempresov krasnik na čempresu). Prema tome potrebno bi bik) učiniti slijedeće: 1. likvidirati divlje kuniće (odstrijelom, psima i kemijskim putem); 2. ukloniti sa zaraženih stabala plodišta gljive Trametes pini i spaliti ih; mjesta sa kojih su skinuta plodišta premazati tekućim karbolineumo-m ili katranom; 3. takova stabla sa kojih su uklonjena plodišta gljive, vidljivo- markirati (npr. uljenom bojom) i stalno pratiti njihovo- zdravstveno- stanje, radi eventualnog njihovog uklanjanja iz šume; 4. nastojati, da se stabla alep. bora na Marjanu što- manje oštećuju (od ljudi i životinja); prilikom odsijecanja grana u svakom slučaju nastalu ranu premazati nekim dezinfekcio-nim sredstvom (npr. karbolineumorn, katrano-m i si.); 5. broj srna smanjiti na snošljivu mjeru, a isto tako* smanjiti i puhove; 6. postepeno- podići u park-šumi podsto-jnu sastojinu cd sjenoljubivih vrsta (npr. česmine, lemprike, lovora i si.). LITERATURA: 1. Josifovićd r M.: Šumska fitopatologija, Beograd 1952. 2. Vajd a dr Z.: Zaštita šuma u Šum. priručniku II dio, Zagreb 1946. 3. Sef i-ng. F.: Tehnologija smolarenja, Zagreb 1947. 4. Sarnavk a ing. R.: Proizvodi za razne industrijske i druge svrhe (smola) uŠum. priručniku II dio, Zagreb 1946. 5. Vesel i D.: Osnovi zaštite šuma, Sarajevo 1950. 6. Matkovi ć ing. P.: Vegetacija Marjana, Split 1959. L,´INFECTION DES PINS SUR LE MONT MAR.TAN PAR LA POURRITURE ROUGE DU PIN TRAMETES PINI (BROH) FR. RESUME L´auteur a fait quelques recherches dans le bois urbain de Split (en Dalmatie) nome »Marjan« ou il a constate que un grand nomfore d´arbes des pins d´Alep est contamine par le champignon Trametes pini (Broh) Fr. Le pourcentage de cet infection se motre jusqu´au 18,9°/o de toute les pins. Au contraire des đonnee que l´auteur a trouve dans la li-tterature phytopatologique, dans le bois »Ma-rjan« sont attaques la plus part des arbres jeunes (jusqu´au 24 ou 34 cm diametre a l´hauteur de la poitrine). Parče que ce champignon est un parasite qui entre dans les arbres par les blessures, l´auteur est d´avis que ce grand pourcentage d´infection est cause: par la talile des branches; par endommagement des lapins de garenne; des chevreuils, est des quelques autres espece des betes. Pour ćela, l´auteur propose l´aneantissement des lapins, reductions des chevreuils; est a-pres chaquea taille des braindhes des pins, les bleussures endiuire avec un moyen paur la desinfection, comme aussi l´aneantissement des carpophores de ces champignon par oterment et brulement. |