DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Dakle, za ogrev se troši preko 85% drvne mase, dok za industriju i u zanatstvu troši se najviše 9%. Korišćenje drvne mase u NRS prema tome je očigledno do krajnosti neracionalno. Da bi se još bolje uočila zaostalost u tom pogledu u NRS, iznosimo neke podatke o preradi drveta u industriji i zanatstvu u drugim zemljama: U NRS se troši u industriji i zanatstvu ispod 9%; u Svajcarskoj 34%; u Evropi 50%; u Americi 80% itd. Razume se, da veće ili manje iskorišćenje drveta u industriske svrhe zavisi od manjeg ili većeg stepena ekonomske razvijenosti pojedinih zemalja. No u tome i leži stvar. Zaostalost NRS u pogledu iskorišćenja drveta je poražavajuća. Dok se u ekonomski visoko* razvijenim zemljama drvo većim delom upotrebljava u industriji i taj se deo> penje i do 80%, u NR Srbiji je baš obratno tj. troši 85% drvne mase za ogrev i visokovredna sredstva se prosto spaljuje. Pokazane brojke govore dovoljno, te je dalji komentar u tom pogledu nepotreban. Potrebno je preduzeti mere da se NRS izvuče iz ekonomske i industriske zaostalosti. Jedna od tih mera jeste i usmeravanje drvar, industrije na preradu što veće količine drveta i to na što racionalniju preradu. Garanciju za takvu preradu može u najvećoj meri da pruži drvni kombinat. STRUKTURA DRVNOINDXJSTRXSKE PROIZVODNJE Dosadašnji način upotrebe drveta u drvar, industriji ne zadovoljava, a što. se vidi i iz strukture drvno prerađivačke industrije. Ta struktura u republici Srbiji je sledeća: — na strugarama se preradi (prema stanju iz 1954 god.) od ukupne mase 95% — u ostaloj mehaničkoj preradi kao u proizvodnji šperploča, panela, plemenitog furnira 5% — iskorišćavanje otpadaka za proizvodnju ploča iverica ili vlaknatica, kao i iskorišćenje drveta u hemijskoj preradi — Ukupno: 100% Navedeni brojevi pokazuju da je drvno prerađivačka industrija u NRS vrlo nerazvijena. Od ono malo drveta (ispod 9% celokupne drvne mase koja se troši u industriji), velikim delom (95%) reže se na strugarama, dok; se mali deo (5%) iskorišćava racionalnije za furnire, šper i panel ploče. Drvni otpaci i malovredni šumski sortimenti uopšte se ne prerađuju u drvarskoj industriji. Pilanska prerada drveta je neracionalna prerada. Ako se jedan trupac oljušti i preradi naprimer u šperploče, debija se, prosečno< oko 2,5 puta veća upo>trebna površina, nego ako< se izreže na pilani u daske. Iz ovoga ne treba zaključiti da pilanska prerada uopšte nije potrebna, ali je bezuslovno potrebno pilansku preradu svesti na njen neophodan minimum. Ako bi svi pilanski pogoni u NR Srbiji bili i najmoderniji (a oni to nisu), oni već iz razloga racionalizacije prerade drveta ne bi imali svi opravdanja. Sädanji pilanski kapaciteti su u disproporciji sa mogućnošću njihove alimentacije, pa i s te strane ne postoje uslovi opstanka za sve pilanske kapacitete. |