DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1963 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Kavkaska jela u parkovima srednje Podravine redovno i obilno fruktificira dajući veoma kvalitetno seme. Ovo je još jedan dokaz da će ova vrsta jele dobro uspevati i na drugim mestima Hrvatske gde su ekološki faktori slični onima u srednjoj Podravini. Nemamo tačnih podataka iz ranijih godina, ali je pouzdano poznato da unošenje kavkaske jele u Srbiju i Makedoniju, posle prvog svetskog rata pa do danas, potiče isključivo od semena ili sadnica poreklom iz Opeke-Vinice. Srbija. U Srbiji, kao i u Hrvatskoj, starija stabla kavkaske jele nalaze se samo u parkovima, ali ih je mnogo manje nego na području Hrvatske. Dok u mnogim parkovima Hrvatske (u Zagorju) ova vrsta jele čini i veće grupe stabala, u Srbiji, prema našoj stručnoj literaturi, nalazi se samo na dve lokacije: na Avali kod spomenika i dva drveta na Senjaku (11). Međutim, pored onog što je izneto u stručnoj literaturi za ovu vrstu drveća, prikupljajući podatke za ovu studiju mi smo našli na području Srbije još nekoliko nalazišta veštačke introdukcije kavkaske jele. Jedno od tih nalazišta je park Vrnjačke Banje. U ovom parku više stabala ovo jele ima debljine 50—65 cm u prsnoj visini, a visine oko 25 m; starost im je oko 70 godina (vidi foto br. 1). Međutim, u parku kod Vrnjačke Banje mladih primeraka ove jele starosti 10—15 godina ima nekoliko stotina. Zbog toga mi ćemo se u ovoj studiji zadržati samo na lokaciji´Vrnjačke Banje. I pored opsežnih ispitivanja poreklo kavkaske jele u Vrnjačkoj Banji nije se moglo pouzdano utvrditi. Ima podataka da su odrasla stabla kavkaske jele u Vrnjačkoj Banji poreklom iz Nemačke.*) Posle II svetskog rata kavkaska jela se u Vrnjačkoj Banji razmnožavala iz semena sakupljenog u banjskom parku. U Banji odavno postoji rasadnik u kome se proizvodi sadni materjial za park, a odatle se sadnicama cve jele snafodeva više parkova u Srbiji i Makedoniji. Park cko Vrnjačke Banje, koji zauzima nekoliko desetina hektara, može da bude veoma pedesan primer za introdukciju kavkaske jele u naše šumske sastojine na odgovarajućem staništu tj. na zemljištima s istim ili sličnim ekološkim činiocima. Prvobitni asortiman dendroflore u njemu nije bio velik, jer od odraslih stabala u parku ima uglavnom najviše graba, platana, hrasta lužnjaka, bresta, divljeg kestena i lipe. Introdukcija kavkaske jele pre 30—40 godina bila je izvršena pod tadašnju saistojinu parka, a može se pretpostaviti da su unesene vrste drveća zajedno istodobno, jer je njihova starost gotovo ista, sem autohtonih vrsta kao što su grab, hrast, brest i dr. Stabla kavkaske jele odlično su porasla i imaju veće dimenzije (visinu i debljinu) nego ostale vrste drveća. Odrasle kavkaske jele u banjskom parku su pojedinačne na međusobnom odstojanju 30—50 m. Pored pojedinačnih stabala postoje i grupimični nasadi po 16—20 stabala, a zauzimaju površinu oko 4 ara. Jednu takvu grupu od 16 stabala detaljnije smo ispitivali. Ova grupa stabala formirala je gotovo čistu >´Sastojinu«, jer je u grupi samo nekoliko stabala lišćarskih vrsta drveća. Debljina stabala kavkaske jele u ovoj grupi je 55 do 65 cm prsnog promera, a visina varira 22 do 25 m. Ova mala sastojina kavkaske jele, prema njihovoj prosečnoj visini spada u V bonitet (23). Ako radi opreznosti i sigurnosti uzmemo za obračun drvne mase za srednje stablo, najmanje stablo u grupi, a visinu od 22 m, onda iz tabele masa vidimo da jedno stablo ima 2,51 m3 drvne mase. Iz obračuna izlazi da ćela grupa od 16 stabala ima 40,16 m3, a po hektaru 1004 m3 drvne mase. Dalje, analizom dolazimo do saznanja da kavkaska jela u Vrnjačkoj Banji u starosti od 60 godina ima prosečni godišnji prirast *) Nadzornik parka u Banji i stručnjak hortikulture, Johan Šeferlin. tvrdi da je on u svoje vreme. davno pre rata. lično iz Nemačke uvozio već odrasle sadnice kavkaske jele, koje su sada kao odrasla strbla. A može se pretpostaviti da početni materijal potiče i iz parka Opeka ili Vinica, jer je tadašnja Srbija imala tesne kulturne veze sa Zagrebom i ćelom Hrvatskom. |