DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1963 str. 14 <-- 14 --> PDF |
tija, Rab, Zadar, Makarska, Dubrovnik (Lapad, Lokrum), Durmitor, Jahorina, Vrnjačka Banja, Fruška Gora, Ohrid i dr. — može se konstatovati da se turizam razvio baš u krilu šuma, za razliku od susednih mesta gde je on u zastoju dobrim delom upravo radi pomanjkanja šume. Neke momente vezane za razvoj novih oblika turizma, tj. turizma vezanog za automobilizam i kampove u šumi, treba posebno istaći. Izgradnjom autoputa i šumskih putova i brzim razvojem automobilizma stvaraju se sve veće mogućnosti razvoja ovih oblika turizma. Međutim, sa ovim turizmom šumama prete uvećane opasnosti od požara, pa se odbrana šuma mora učiniti što efikasnijom i usklađivati sa novijim kretanjima u turizmu. Prirodne lepote naših šumovitih predela postaju svakim danom sve pristupačnije i pobuđuju sve veći interes domaćih i stranih turista. Po raznolikosti flore i faune Jugoslavija je najbogatija zemlja u Evropi. Od mediteranske do alpske flore, od tople morske obale do alpskih glečera može se stići u jednom danu, a to sve čini veliku prednost u turističkom pogledu. Lovni turizam i ribolov pobuđuje sve više interesa kod velikog broja lovaca i ribolovaca.. Broj lovaca i ribolovaca kod nas, a još više u susednim zemljama, naglo raste. Naši pitoreskni predeli i vodotoci u njima, bogati raznovrsnom divljači i ribom, dobijaju sve veći značaj i za ovaj vid turizma i stiču sve povoljniji glas u Evropi. 4. Zaštitna funkcija šume Šume imaju, pre svega, neposredni i veliki uticaj na vodni režim kraja i zaštitu zemljišta od erozije. Šumska vegetacija veoma povoljno utiče na zadržavanje površinskih tokova vode od kiše, snega i reguliše režim postepenog oticanja i isparavanja atmosferskih voda. Poznata je činjenica da šume mogu da prime i zadrže daleko veće količine oborina, a da ne nastanu ni poplave ni delovanje erozije, što se kod nas najbolje može zapaziti na mnogim primerima. Poljozaštitni šumski pojasevi i šume stvaraju povoljan mikroklimat i štiti useve i voćke od vetra i osiguravaju stabilnost i sigurnost proizvodnje. Od ne manjeg značenja je i blagotvorni uticaj šume na klimatske prilika jednog područja, naročito u pogledu ublaživanja temperaturnih ekstremnosti i regulisanja režima apsolutne vlažnosti, što se sve vidno odražava na prinosima u poljoprivredi, pogotovu u voćarstvu. Šuma u neposrednoj blizini industrijskih naselja i gradova ima još i poseban rekreativni značaj. Potreba ljudi, koji stalno rade u zatvorenim prostorijama, slabo provetrenim ili čak u zagušljivim prostorijama, da izađu na kraći izlet ili u šetnju u prirodu, dakle u šumu, postaju sve neophodnija i o njoj se u savremenom urbanizmu i organizaciji naselja vodi računa isto tako kao i o potrebi za vodom i izvorima životnih namirnica. Suma po svojoj ulozi u odbrambenoj sposobnosti zemlje ima poseban značaj. Kroz ćelu našu stariju i noviju istoriju šume su bile glavna i najsigurnija uporišta za pružanje otpora stranim zavojevačima. Napred su više ili manje dotaknute samo neke glavnije funkcije šuma, odnosno njihov značaj u privredi i životu zemlje. Jasno je da se ćeli niz zaštitnih i indirektno korisnih funkcija i doprinosa šume, (na primer u klimatskom i vodnom režimu, turizmu, zaštiti od erozije i si.) praktično ne može novčano iskazati, 268 |