DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1963 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Od krupne oblovme bukve za ljuštenje otpada 13,5%. Od oblovine srednjih dimenzija, u rudničko drvo ide 80% kod četinara, odnosno 67% kod bukve. Industrijska prerada i potrebe drveta za istu prema predviđanjima u narednom periodu (do 1980.) treba daše odvija prema sledećoj strukturi: Naimenovanje Mera 1960. 1965. 1970. 1975. 1980. g o d i « a Celuloza: U tome: hilj. tona 43,5 139 300 354 414 — uvoz — od slame hilj. hill tona tona 17 35 30 55 80 60 80 60 100 Drvenjača: hilj. tona 16,5 33,3 95 115 130 u tome: — uvoz Ploče iverice Ploče vlaknatice Stočna hrana (na bazi drveta — hidroliza) Šper ploče Furnir Daske Rezane grede hilj tona hilj. m3 hilj. tona hilj. m3 hilj. ni3 hilj. m2 hilj. m3 hili. rri3 63,5 803 1824 228 — 150 92 11,8 669 2058 660 114 200 92 26,5 407 21112 830 150 300 92 29,5 395 20820 900 150 450 92 33,5 392 197 Na studijskom putovanju pokazana su nam dva drvno industrijska objekta: 1. Drvns industrijsko preduzeće »G. Dimitrov« — Velingrad sa novom pilanom četinaru, godišnjeg kapaciteta 60.000 m3 sa fabrikom ploča iverica od 25.000 t i jedncm manjom starom pilanom. Fabrika ploča iverica koristi prostorno drvo četinara, mekih lišćara i pilanske otpatke. Moderna je (nemačke mašine) i izrađuje ploče dobrog kvaliteta. Ljepilo sami proizvode. Automatizovani transport ploča obavlja se postupnim viljuškastim transporterom. 2. Drvno industrijsko preduzeće »Polfc. Abadžijev« — Teteven. Ovo preduzeće pretežno prerađuje bukovinu G.S. Ribarica i ima pilanu godišnjeg kapaciteta 50.000 rri3, fabriku šper-ploča kapaciteta 10.000 m3, fabriku ambalaže proizvodnosti 18.000 m3 i fabriku ploča iverica od 25.000 t. U ovoj pilani iskorišćenje bukovine kreće se oko 62%, četinara oko 72%, a trupaca za ljuštenje cea 47%. U narednom periodu od 3—5 godina predviđa se proširenje ili izgradnja novih proizvodnih kapaciteta i to: — lesonit ploča 55.000 t (od toga 35.000 t od tvrdih lišćara i 20.000 t izolacionih ploča), — poluceluloze 100.000 t, — viskoze (bukva) 50.000 t, — stočne hrane na bazi drveta (hidroliza) 150.000 rri3 (do konca 1965.). Sada proizvode oko 280.000 rri3 sanduka godišnje. U ovu proizvodnju su uključene radionice (pogoni) zemljoradničkih zadruga koje koriste sitnu oblovinu (oblice od 8—10 cm promera) za izradu ambalaže za voće i povrće na tračnim pilama i cirkularima. |