DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1964 str. 47 <-- 47 --> PDF |
se pokazao nepovoljnim. Naime, veoma nizak intenzitet korišćenja, s jedne strane — a sa druge, relativno nepovoljna kvalitetna struktura u .zalihi drvne mase što je rezultat neurednog prebiranja u prošlosti, dovodi do toga da se pri ko~ rišćenju šuma praktično vrši tzv. sanitarna seča a ne i uzgojna, koja bi imala za cilj poboljšanje ne samo kvantitetnog već i kvalitetnog prirasta. Ovakvim intenzitetom korišćenja, kvalitetna struktura se praktično ne menja ili neznatno menja jer se produkcija drvne mase i dalje akumulira na znatnom delu rđavih nosioca produkcija. S obzirom na prednje, nije za čudo što gazdinstvo ostvaruje svega 25—30 % tehničkih sortimenata od bruto sečive mase lišćara. Ako se i dalje ovako gazduje, ovaj odnos se neće brzo promeniti. Ukratko rečeno, gazdovanje sa ovakvim intenzitetom korišćenja i konkretnim šumskim fondom je izrazito ekstenzivno i bezperspektivno. S obzirom na činjenicu da su prebirne šume ekonomski veoma vredne, u daljem izlaganju na njih se uglavnom i osvrćemo. U tabeli br. 2. prikazujemo strukturu drvne mase u prebirnim šumama po nešto proširenim debljinskim razredima a prema statističkim podacima o stanju šumskog fonda. Iz tabele 2 i grafikona 1 i 2 se vidi da su prebirne šume, posmatrano u globalu, nepravilno prebirne strukture te da je zaliha drvne mase kod stabala iznad 60 srn. prsnog promera, znatna, i iznosi ukupno 963.313 m3 ih oko 20% od ukupne drvne mase prebirnih šuma. Ovakav odnos drvne mase, relativno nepovoljna kvalitetna struktura i nepovoljan omer smeše lišćara i četinara u mešovitirn šumama, ukazuje na potrebu provođenja uzgojnih seča a ne samo sanitarnih, te potrebu za intenzivnijim gazdovanjem. Šumsko gazdinstvo u Kraljevu je u takvom stadiju razvoja da može postupno preći na intenzivnije gazdovanje, uz"izvesnu promenu organizacione strukture preduzeća i odgovarajuću podelu rada prema stepenu stručnosti kadra. Jer, intenzivnije gazdovanje zahteva i viši stupanj stručnosti. Minimalni intenzitet korišćenja kao startni elemenat -za intenzivnije gazdovanje Povoljna okolnost da se može preći na intenzivnije gazdovanje, raspoloživost u kadrovima, relativno dobra komunikativnost, blizina potrošačkih centara * te potreba zajednice za drvnom masom, obavezuje gazdinstva da čim pre pristupi intenzivnijem gazdovanju. Stanje šumskog fonda je takvo da se nemože govoriti o nekim nagomilanim zalihama drvne mase, ali je potreba za negom takva da se mora pristupiti intenziviranju gazdovanja te postavljanju osnovnih smernica za šumsko-privredno područje u celini. na osnovu kojih, bi se kasnije razrađivali ciljevi gazdovanja po gospodarskim jedinicama. Ovo je po našem mišljenju osnovni nedostatak u dosadašnjem gazdovanju, jer su se ciljevi gazdovanja pri uređivanju ili revizijama po gospodarskim jedinicama određivali od slučaja do slučaja, često i prema subjektivnom shvatanju projektanta-uređivača, koji je imao u vidu samo jednu jedinicu kao predmet uređivanja u datom momentu. Za Donjeibarsko šumsko-privredno područje osnovne smernice u najkraćim crtama bi mogle biti: 1 — Prikazan intenzitet korišćenja znatno se poboljšao najnovijim uređivanjem G. J. »Čemerno« gde je postavljen intenzitet od 27"/o od zalihe drvne mase. 45 |