DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 19 <-- 19 --> PDF |
DRVNA MASA, PRIRAST I APSOLUTNA ZRELOST SASTOJINA POLJSKOG JASENA Prof. đr ing. MILENKO PLAVŠIC Poznavanje je drvne mase i prirasta sastojina od značajne važnosti, jer se na njima osniva napredno šumsko gospodarstvo. Zbog toga je njihovu istraživanju posvećena znatna pažnja u šumarskoj nauci i praksi. U zemljama s naprednim šumskim gospodarstvom istražena je drvna masa i prirast po jedinici površine gotovo za sve važnije vrste šumskog drveća na različitim bonitetnim razredima staništa i za različite načine gospodarenja. Međutim jasenu je posvećena relativno mala pažnja. Opsežnija je istraživanja u jasenovim sastojinama ,i to sastojinama običnog jasena (Fraxinus excelsior L.), prvi proveo Wimmenaue r (14). Godine 1919. sastavio je prihodne tabele za visoke jasenove šume u kojima se provodila umjerena niska proreda. Tabele sadrže podatke za I i II bonitetni razred staništa. Istraživanja su se bazirala na svega 24 plohe od kojih je 17 pripadalo I, a 7 II bonitetnom razredu staništa. Plohe su bile vrlo male. Ukupna je površina svih ploha iznosila samo 6,46 ha. Wimmenauer je uzeo tako male plohe vjerojatno zbog toga da istraživanja provede na što »normalnijim» sastojinama. Plohe su se nalazile u nizinama rijeka Maine i Rheine i u bregovitom terenu Gornjeg Hessena. Ova naša istraživanja, za razliku od Wimmenauerovih, odnose se na poljski jasen (Fraxinus angustifolia, Vahl) a provedena su u sastojinama poljskog jasena stvarnog stanja (ne »potpuno normalnog«) na velikim površinama u kojima se uglavnom provodila ili provodi umjerena visoka proreda. Istraživana je drvna masa i prirast po dobnim razredima a osim toga smo proveli i istraživanje zrelosti proizvodnje najveće drvne mase koju S c h a e liie r (13) naziva i apsolutnom zrelošću. Proveli smo to zbog toga, jer je poznavanje te zrelosti od naročite važnosti za socijalističko šumsko gospodarstvo, ako se ima na umu cilj socijalističke privrede ili socijalističke proširene reprodukcije koji se očituje u što boljem pokriću materijalnih i kulturnih potreba društva koje stalno rastu. Da taj zadatak može gospodarstvo što bolje izvršiti mora voditi računa o zrelosti proizvodnje najveće drvne mase. Vjerujemo da će rezultati ovih istraživanja biti od koristi našoj šumarskoj praksi, ako se ima na umu da površina šuma poljskog jasena iznosi, prema B e n i ć u (1), samo u SR Hrvatskoj i AP Vojvodini oko 54.280 ha, a osim toga da je poljski jasen danas važna vrsta drveća u našim nizinskim šumama zbog znatne upotrebe u privredi. Ova radnja predstavlja mali dio materijala iz opsežnih istraživanja sadanje najpovoljnije sječive zrelosti u sastojinama poljskog jasena. Financirao ih je Savezni fond za naučni rad, Šumsko gospodarstvo »Garjevica« u Kutini, Šumarija Lipovljani i Šumsko-poljoprivredno-industrijski kombinat »Spačva«, pa im na iskazanoj pomoći izražavamo zahvalnost. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 20 <-- 20 --> PDF |
1. METODA RADA I REZULTATI ISTRAŽIVANJA Istraživanja su provedena u 9 gospodarskih jedinica i u 138 sastojina. Izbor gospodarskih jedinica i sastojina proveden je na bazi novo sastavljenih uređaj nih elaborata. Gospodarske jedinice koje su došle u obzir bile su ove: »Josip Kozarac« Šumarija Lipovijani i to jasenova računska gospodarska jedinica, »Muško Ostrvo« Šumarije Mikanovci, »Kragujna« i »Kusore« Šumarije Županja, »Sla- vir« Šumarije Otok, »Vrbanjske šume« i »Veliko Svenovo« Šumarije Spačva, »Desićevo« Šumarije Gunja i »Topolovac« Šumarije Lipovac. Opis navedenih gospodarskih jedinica i gospodarenja u njima ne donosimo zbog štednje s prostorom. Napominjemo, međutim, da je on minuciozno proveden u spomenutoj studiji o sadanjoj najpovoljnijoj sječivoj zrelosti u sastojinama poljskog jasena (11). Površina na kojoj su provedena istraživanja odnosno snimanja iznosi 2.144,48 ha. Za istraživanje su uzeti cijeli cdjeli odnosno odsjeci koji sadrže čiste ili mješovite sastojine poljskog jasena, hrasta lužnjaka, nizinskog brijesta, johe, vrbe itd. Od odjela odnosno odsjeka s mješovitim sastojinama došli su u obzir samo oni, u kojima je poljski jasen zastupan s najmanje 0,6 u ukupnoj drvnoj masi odjela odnosno odsjeka. Ova su istraživanja provedena na I i II bonitetnom razredu staništa poljskog jasena. Treći bonitetni razred nije došao u obzir, jer poljski jasen na tome bonitetu dolazi obično u manjim grupama (»sastojinicama«) ili stablimično zbog vrlo mokrih (močvarnih) tala. Osim toga manjkali su nam za istraživanje i pojedini dobni razredi. Međutim, potrebno je istaći, da zbog toga što nije istraživan treći bonitet neće nastati nikakva praznina, jer je poljski jasen na tom bonitetu vrlo loše kvalitete i nema gotovo nikakvo ekonomsko značenje, a i površinski je slabo zastupan. Istraživanjima su bile obuhvaćene tri biljne zajednice: 1) tipična šuma poljskog jasena s kasnim drijemovcem (Leucoieto-Fraxinetum angustifoliueGlav. 1959 subas. typicum), 2) šuma poljskog jasena i crne johe sa kasnim drijemovcem. (Leucoieto-Fraxinetum angustifoliae Glav. 1959, subas. alnetosuru, glutmosae), i 3) tipična poplavna šuma hrasta lužnjaka sa šašem (Querceto- Genistetum elatae Horv. 1938 subas. caricetosum remotae), ali ona nisu provođena razlučeno po tim biljnim zajednicama. Uzrok tome leži u činjenici, da su neke od tih zajednica po površini male, a po masi i kvaliteti gotovo iste, a osim toga su manjkali i pojedini dobni razredi za neke zajednice. Kao baza za istraživanje su uzeti bonitetni razredi staništa poljskog jasena, što je sa gospodarskog stajališta u ovom slučaju najbolje. Težište našeg istraživanja bila je računska gospodarska jedinica poljskog jasena, koja se nalazi u sklopu gospodarske jedinice »Josip Kozarac«, jer ona sadrži sve tipove tla na kojima dolazi poljski jasen, zatim sve tipove sastojina poljskog jasena, sve biljne zajednice u kojima dolazi poljski jasen, sve bonitetne razrede staništa i sve dobne razrede za I i II bonitet, a površina joj je znatna, jer iznosi 1.791 ha. U preostalih 8 naprijed navedenih gospodarskih jedinica nismo imali tako povoljnu situaciju. Snimanja u tim gospodarskim jedinicama provela je Sekcija za uređivanje šuma Šumsko-industrijsko-poljoprivrednog kombinata »Spačva« Vinkovci. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Metoda rada na istraživanju bila je ova. Na bazi novo sastavljenih uređajnih elaborata na terenu su pregledom utvrđene sastojine koje su dolazile u obzir za istraživanje. Stanje tih sastojina odgovara uglavnom nekom prosječnom stanju, koje postoji u sastojinama poljskog jasena. Za istraživanje nisu, dakle, došle u obzir samo sastojine »normalnog stanja« na malim površinama, jer je cilj ovih istraživanja bio, da se utvrdi sadanje stvarno stanje i sadanja stvarna zrelost proizvodnje najveće drvne mase u sastojinama poljskog jasena. U izabranim sastojinama su polagane primjerne (pokusne) pruge. Da rad bude što objektivniji u čistim sastojinama poljskog jasena, pruge su prije polaganja nacrtane na karti i prenesene na teren. Sve su pruge polagane okomito na dužinu stranice odjela, koji su pravokutnog oblika. Širina pruga iznosila je 10 metara. U šumama Kombinata »Spačva« u sastojinama poljskog jasena starijim od 80 godina mjereni su prsni promjeri svih stabala. U mješovitim sastojinama pruge su polagane unutar odsjeka tako da obuhvate samo dijelove, koji su obrasli čistim sastojinama poljskog jasena. U težnji da se dobiju što bolji rezultati, nastojali smo, da se uzme što više pokusnih ploha (sastojina ili odsjeka-odjela) za svaki pojedini dobni razred, zatim da pokusne plohe imaju po mogućnosti što veću površinu, jer je veličina snimljene plohe veoma važna za realnost dobivenih rezultata. Na položenim su prugama mjereni promjeri svih stabala u prsnoj visini (1,3 m) od 10 cm naviše. Debjinski su stepeni uzeti sa širinom od 2 cm. Izmjerena stabla lučena su prema etaži, u kojoj se nalaze tj. da li su u gornjoj etaži (glavnoj sastojini) ili donjoj etaži (sporednoj sastojini). U sastojinama su mjerene visine stabala, te je za svaku sastojinu crtana visinska krivulja. Osim toga je za svaki bonitet i dobni razred utvrđena i srednja sastojinska visina. Provedeni rad već smo prikazali u ranijim radnjama (5, 8). Za sastojine, koje su služile kao objekti istraživanja utvrđena je starost izbrajanjem godova na panjevima. Utvrđivanje starosti provedeno je u svakoj pojedinoj sastojini najmanje na 10 panjeva. Utvrđenom broju godina na panju dodane su obično još dvije godine. Zavisilo je to o visini panjeva. Budući da su razlike u starosti između stabala u svakoj pojedinoj sastojini bile male, to se starost sastojine dobila iz aritmetske sredine utvrđenih starosti za pojedina stabla. U mnogim sastojinama provedena je doznaka za visoku umjerenu proredu, koja se u tim sastojinama provodi i to na bazi turnusa od 10 godina. Osim toga je utvrđena godina za svaku pojedinu sastojinu kada je posljednji put bila proređivana. Sastojine su na temelju starosti i srednje sastojinske visine uvrštavane u pojedine bonitetne razrede staništa. Zatim su u svakom bonitetnom razredu staništa sastojine razvrstane na temelju svoje starosti u dobne razrede širine 10 godina, u kojima deceniji čine sredine dobnih razreda. Raspored sastojina unutar pojedinih dobnih razreda s obzirom na njihovu starost bio je povoljan. Izuzetak čine dobni razredi sa sredinom od 30 godina na I i II bonitetu i od 100 godina na II bonitetu, u kojima se nalazila samo po jedna ili dvije sastojine. No te sastojine su imale starost, koja je bila blizu sredine dobnih razreda. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Dajemo broj pokusnih ploha (sastojina) po dobnim razredima i bonitetima u tabeli 1. /aöff/a f / Son/fetni razred —/ SfandorfsA/a3C2 Staro st, po dina C/Aupno 3 0 4 0 50 6 0 7 OSO 90 ,00 Alter-, Ja/irs Gesamt ßroj poAi/snin p/oAc -AmaAi der f * t 2 2 4 /9 / 7 f 0 4 9 / Verst/cnsftac/s en // Bonttefm r a i -red — // Stande r>f&L Starost, godina l´Äupno 3 0 0 0 50 60 7 0 30 9 0 reo Ai tsn, JafirQ Gesamt /iroj po&osnif} pfoficz -Anzant der 2 4 9 6 9 > 3 3 f 47 Ver c t/c/) s f/äcA er? U dobne razrede su uneseni pojedini taksacijski elementi kao: broj stabala, temeljnica, drvna masa krupnog drva po hektaru istraživanih sastojina itd. Drvna masa krupnog drva (masa iznad 7 cm debljine) utvrđena je na temelju tabela od autora (5). Drvne mase po dobnim razredima izravnane su računsko-grafički po metodi Bruce-Schumache r (2) uz pomoć težina. Kao težine uzete su sume površina pokusnih ploha u svakom pojedinom dobnom razredu. Nakon toga je, na poznati način, utvrđen prosječni godišnji dobni prirast i postotak prirasta drvne mase. Rezultat dajemo u tabeli 2. Podaci za 110 i 120 godinu dobiveni su preciznom grafičkom ekstrapolacijom. Napominjemo, da smo tečajni godišnji prirast, utvrđen na gornji način, kontrolirali i putem bušenja Presslerovim svrdlom i primjenom metode »Tablica postotka prirasta« od Klepca i Mayerove diferencijalne metode (4). Između rezultata dobivenih na različite načine bile su male razlike, može se reći, praktički bez značenja. Utvrdivši prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva dana je mogućnost da se odredi apsolutna zrelost, koja je u visokim regularnim šumama definirana onom starošću, u kojoj taj prirast kulminira. Iz podataka tabele 2 izlazi, da apsolutna zrelost ili zrelost proizvodnje najveće ukupne mase krupnog drva na I i II bonitetu pada u dobni razred od 60 godina kada kulminira prosječni godišnji dobni prirast. Na I bonitetnom razredu nastupa ta zrelost u sastojinama poljskog jasena u starosti od 59 godina ,a na II bonitetu u starosti od 61 godine tj. u vremenu kaad su tečajni i prosječni prirast jednaki (vidi si. 1). ?(! |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 23 <-- 23 --> PDF |
radela 2 Drvna masa / prirast po/jsAo (Fraxi nas angasfifoSia -Van/ ) #od (/mjerene visoke prorede -Ari/pno drvo iznad 7c/n —/Aa/zmasse i/nd Zvu/acns der spifzöfaftrigen Lscne ( Fraxintis angasfifo/ia Yafi/J öei massiger Mocnđur en for stung. ßerönofz -ha-´ Prosječni dböti r/l prč rast rečajoi prirasf «i ´i Dt/rcAscA>nlt-/avr~er?djä/>rlec/>erJI tlicA Jährlicher Zoh/acA^J* J 6 Z(jk/ac/>s 1 11 Is Is *! "i 0% - *) ft "*» 0 c * 5; Hi N § B ´i. <«; X OH) tj o, $ p p a nj MV -1 v S, O 0 > ^* V 0 n t, (S g C^ \ ´1 ^J li A i, !, <»; i-, <)Q V ^)1 c; >3 m3 /0 Is SI« / 3or>itetr>e razre d — / StandortsAt/aJ&e 30 /6,7\ f2.8 I/O /6 /25 ^3,7 4.2 9.3 /1,8 6.8 40 203 25 244 5.1 6,1 7.2 ´OJ 3.5 50 23,0 22,4 275 29 345 S.5 6,9 5.5 8.3 2,1 60 r25,/ 28 428 5,5 7,1 ,3,5 6.2 1,3 3 0,0 3L5 27 490 5.2 7,0 2.8 S.4 1.0 27,8 3 3,1 393 \ 26 544 4.9 ^6.8 eo 2.5 0.9 90 28.7 3 5,8 418 25 594 4,6 6,6 s.o ^ *,7 0,8 29,3 3 3,2 441 24 64 1 4.4 6.4 too 2.1 4.3 0,7 I/O 29, 8 4 0,2 462 22 684 4,2 6.2 t.9 4,0 0,6 120 ^0.2 41,8 48 1 21 724 4,0 6,0 // 3or> l t e lr>l r-azred — // Standorts Atlas se 30 /4.5 / / ,5 77 /2 89 2.6 3,0 7.4 9,2 7,4 40 /7,2\ /5.6 151 /8 181 3,8 4.5 5.6 7,9 3.7 50 19.5 /8,7 207 23 260 4. 1 5,2 4.1 6,3 2.2 60 21,1 2 0,8 248 P 22 32 3 4. * 5,4 2.5 4.6 1,4 70 22.5 2 2.2 273 21 369 3,9 5, 3 2A 4.3 1.1 2 3.4 295 21 412 3.7 5.2 2.1 4.2 1.0 90 23.6 2 4,3 JS16 21 454 3.5 5.0 1.9 4.0 0.9 100 24,0 2 5,2 , 335 21 494 3.3 4.9 1.7 3.7 0,7 110 24.3 26.0 352 20 531 3.2 4,8 1.6 3,6 0,7 120 24,5 2 6.7 368 20 ^5 6 7 3, 1 4,7 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 24 <-- 24 --> PDF |
/ bonitetni reared M bonttefcć razred 30 *° " "To so To wo 77o ´Tii Jorf. S/. / Prosječni doöni i tečajni prirast ufii/pnoproizvedene drvne mase (An/pro drvo) Činjenica je međutim, da za šumsko gospodarstvo nije od interesa samo proizvodnja ukupne drvne mase krupnog drva, nego je danas od još većeg interesa proizvodnja ukupne mase tehničkog drva. S time u vezi pojavljuje se problem zrelosti proizvodnje najveće ukupne mase tehničkog drva. Prema tome osim poznavanja zrelosti proizvodnje najveće ukupne mase krupnog drveta potrebno je poznavati u naprednom šumskom gospoadrstvu i tu zrelost. Zrelost proizvodnje najveće ukupne mase tehničkog drva utvrdili smo na temelju podataka tabele 2 i tabela sortimenata za sastojine poljskog jasena (10, 11). Tehničko drvo dobiveno na temelju podataka tih tabela predstavlja iskorišćenu masu tehnike nakon sječe i izrade bez kore. Rezultate tih istraživanja donosimo u tabeli 3. Iz tabele 3 se vidi, da zrelost proizvodnje najveće ukupne mase tehničkog drveta pada na I bonitetu u dobni razred od 60 godina, a na II bonitetu od 70 godina. Ona nastaje kada kulminira prosječni godišnji dobni prirast tehničkog |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 25 <-- 25 --> PDF |
ra&eta 3 Art/na masa fenniAe a sasfojinama potjsAog jasena (öez Aore / guöifaAa na sječi i izradi J Ausöeafe an Verfno/z masse in ßesfänden der scfimafötäffrigen Lsc//e(onneßinde und l/er/usfe öetm Paffen und Auföereifen) -ha ü It U <3 II *! -^ * ? $ ^t (3 R * S" > *-ll Ms *> ´> o NI * 11 1 5 55 / ßonitetni razred— / S/anafort&A lasse 30 6 2,3 9./ 7/.4 2.4 8.1 40 /2 7,2 ^JAJZ-/5 2,0 3.* 8.2 SO L1Ä2JL-/9.9 2 3 4,0 4,7 7,6 60 244,3 2 0,7 3 0 9,7 5,2 tf.ß 70 272,4 2 0,2 3 58.0 5.1 SO 293.9 /9,4 3 9 8,9 5,0 Jl^L_ 3,9 90 313,8 /8,8 4 3 7,6 4.9 3,6 f 00 33 /,8 /8,0 -JLZAL6 4,7/ f 0 348,8 /6.6 5 0 7,2 4.6 3.4 3./ /20 3 6 4,0 /5,9 5 3 8,3 4.5 // ßonitetni razred— // Standortsklasse 30 3 8J 6.0 4 4,7 1,5 5,8 40 86,7 /0,3 /0 3,0 2,8 5,9 50 /3 t,3 /4,6 /6 2,2 3,2 5,2 SO /68./ /4,9 2/3,9 3,6 3,9 70 /92.6 / 4,8 2 53.2 3.6 3,5 80 2/2.4 15,/ 2 3 8,1 3,6 3.3 90 230,0 /5.3 3 2 1,0 3,6 3,1 /00 24 5/.´ /5,4 3 5 /J 3,5 2.8 /10 258.4 /4.6 3 7 9,4 3,4 2,7 /20 270,4 / 4.7 f 4ÖS.1 3.4 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 26 <-- 26 --> PDF |
drveta ili tehnike. Na I bonitetnom razredu nastupa ta zrelost u sastojinama poljskog jasena u starosti od 63 godine, a na II bonitetu u starosti od 70 godina (vidi si. 2). / iomfatni razred l/ bonitetni razred 71LU j/af.x-7 -« /iw"-0 s/. i Zrelost proizvodnje najfećc ućupne drvne mase tefirji´Ae Ova istraživanja smo proširili i dalje i utvrdili, u kojoj se starosti u sastojinama poljskog jasena na I bonitetu proizvodi najveća drvna masa trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase kao najvrednijih sortimenata. Na bazi podataka tabele 2 i navedenih tabela sortimenata te precizne grafičke ekstrapolacije, jer su nam manjkali podaci za starije sastojine od 105 godina, utvrdili smo, da proizvodnja najveće ukupne drvne mase navedenih sort::nenata pada u dobi sastojine od 127 godina. Ta bi starost prema sadanjem stanju sastojina poljskog jasena predstavljala sječivu dob zrelosti proizvodnje najveće drvne mase tih sortimenata. Ako se to istraživanje provede na drvnoj masi sastojina nakon prorede ili se toj masi doda odgovarajuća proreda u deceniju, tada zrelost proizvodnje najveće drvne mase tih sortimenata pada oko 110. godine. Na II bonitetu nismo to istraživanje proveli ,jer na njemu dolaze u malim količinama samo trupci za kladarke i pilanski trupci I klase. 2. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Analizu podataka za sastojinske srednje visine i prsne promjere — koji predstavljaju cjelokupnu sastojinu (gornju i donju etažu) — ne donosimo jer su to rezultati ranije objavljenih istraživanja (5, 8), pa je analiza već provedena. Ovdje ćemo analizirati samo dobivene podatke za drvnu masu, prirast i apsolutnu zrelost. Ako se prouče podaci tabele 2, tada se vidi da na I bonitetnom razreda iznosi masa krupnog drva zajedno s proredom u sastojim poljskog jasena u 100 godini, kod visoke umjerene prorede, 465 m:) po ha. Ukupno proizvedena masa krupnog drveta je 641 m3 po ha u 100 godini. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Razmatramo podatke u 100 godini, a ne u 120 zbog toga, jer su oni rezultat izmjera na terenu, dok su podaci za 110 i 120 godinu, kako smo već napomenuli, rezultat grafičke ekstrapolacije. Na II bonitetnom razredu iznosi u 100 godini masa krupnog drva zajedno s proredom 356 m3/ha, a ukupna je proizvodnja mase krupnog drva 494 m3/ha. Ako se uporede ti podaci s podacima istraživanja Wimmenauera (14), koja je proveo u normalnim čistim sastojinama običnog (bijelog) jasena (Fraxinus excelsior L.), tada dolazimo do zaključka, da poljski jasen daje nešto veće rezultate. Prema istraživanjima Wimmenauera u normalnim čistim sastojinama običnog (bijelog) jasena na I bonitetu masa krupnog drva zajedno s proredom iznosi u 100 godini 440 nrVha. Ukupna proizvodnja mase krupnog drva u toj starosti je 578 mVha. Na II bonitetu je u 100 godini masa krupnog drva zajedno s proredom 331 m´Vha, a ukupna proizvodnja mase krupnog drva 416 m3/ha. Prema tome i ako se u našim istraživanjima ne radi o potpuno normalnim sastojinama, ipak je na I bonitetu proizvodnja ukupne mase krupnog drva kod poljskog jasena veća za oko 11%, a na II bonitetu za 19" o, nego kod običnog jasena. Bonitetni razredi su u oba slučaja utvrđeni na bazi srednjih sastojinskih visina. Što se tiče godišnjeg tečajnog prirasta ukupno proizvedene mase krupnog diva iz tabele 2 se vidi, da je on na I bonitetu između 30 i 40 godine vrlo visok te iznosi 11,8 m3/ha. Tečajni godišnji prirast sa većom starosti neprekidno pada i to do 70 godine jače, a od 70 do 100 godine polagano. Između 90 i 100 godine iznosi godišnje 4,7 m3/ha. Takvo kretanje godišnjeg tečajnog prirasta u vezi sa starošću sastojina pokazuje da je poljski jasen vrsta drveća, koja zahtijeva mnogo svijetla, a osim toga vrsta koja u mladosti brzo raste. Na II bonitetu situacija je slična. Između 30 i 40 godine je tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva znatan, te iznosi 9,2 m3/ha. On neprekidno pada i to jače do 70 godine, a poslije 70 do 100 godine moglo bi se reći, da je podjednak i da u prosjeku iznosi oko 4,2 m:!/ha. Prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva — koji je indikator zrelosti proizvodnje najveće drvne mase — na I bonitetu postepeno raste i postizava kulminaciju u 59 godini s masom 7,1 m3/ha (vidi sliku 1) a zatim veoma polagano pada, da u 100 godini padne na iznos od 6,4 m3/ha. S obzirom na kulminaciju prosječnog godišnjeg dobnog prirasta zrelost proizvodnje najveće ukupne mase krupnog drva pada na I bonitetu u sastojinama poljskog jasena u 59 godini. Na II bonitetnom razredu prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva postepeno raste, no s nešto slabijim ritmom nego na I bonitetu, i postizava kulminaciju u 61 godini s iznosom od 5,4 m:;/ha. Nakon toga pada polaganijim ritmom nego na I bonitetu i u 100. godini postizava iznos od 4,9 muj/ha. Na bazi kulminacije prosječnog godišnjeg prirasta zrelost proizvodnje najveće ukupne mase krupnog drva nastupa u sastojinama poljskog jasena na II bonitetu u 61 godini. Ako se analiziraju podaci tabele 3, tada se može utvrditi da je na I i II bonitetu ritam rasta mase tehničkog drveta po dobnim razredima do 60 godine |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 28 <-- 28 --> PDF |
jači nego ritam rasta ukupne mase krupnog drva. Nakon 60 godine dolazi gotovo do izravnanja. Ukupna proizvodnja mase tehničkog drva (posječeno i izrađeno bez kore) u sastojini poljskog jasena iznosi na I bonitetu u 100 godini 474 m3/ha, a na II bonitetu 352 m3ha. Masa tehničkog drveta je u 100 godini zajedno s proredom na I bonitetu 350 m´Vhs, a na II bonitetu 261 m´Vha. Tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase tehničkog drveta — za razliku od tečajnog prirasta ukupne mase krupnog drva — raste na I bonitetu do 45 godine, kaad postiže kulminaciju s iznosom od 8,2 m:i/ha. Poslije toga naglo pada do 70 godine. Nakon te starosti padanje prirasta je polaganije (vidi si. 2). Između 90 i 100 godine iznosi tečajni prirast 3,6 m3/ha. Na II bonitetnom razredu je situacija slična. Tečajni godišnji prirast ukupne mase tehničkog drva kulminira između 40 i 50 godine, gdje postiže iznos od 5,9 m3ha. Nakon toga naglo pada do 70 godine, a poslije te starosti je padanje tečajnog prirasta vrlo polagano. Između 90 i 100 godine iznosi 3,1 m:!/ha. Tz ovih se podataka vidi da kulminacija tečajnog godišnjeg prirasta ukupne mase tehničkog drva nastupa kasnije od kulminacije tečajnog prirasta ukupne mase krupnog drva. Prosječni godišnji dobni prirast ukupne mase tehničkog drva raste na I bonitetu do 63 godine kada kulminira s iznosom od 5,2 m´Vha, a nakon toga vrlo polagano pada (si. 2). Na II bonitetnom razredu kulminacija nastupa u 70 godini s iznosom od 3,6 m3/ha, a poslije toga do 100 godine praktički uzeto taj je prirast isti. Prema tome zrelost proizvodnje najveće ukupne mase tehničkog drva dolazi kod poljskog jasena na I bonitetu u 63., a na II bonitetu u 70 godini (si. 2). Kako se vidi zrelost proizvodnje najveće ukupne mase tehničkog drva nastupa na I bonitetu 4 godine, a na II bonitetu 7 godina kasnije od zrelosti proizvodnje najveće ukupne mase krupnog drva. Dobivene razlike nisu velike, međutim, ako se zrelost zaokružuje na puni decenij, tada je ona na II bonitetu prešla iz dobnog razreda od 60 godina u dobni razred od 70 godina. Što se tiče zrelosti proizvodnje najveće ukupne mase trupaca za furnir, kladarke i pilanskih trupaca I klase ona nastupa na I bonitetu u starosti od "1-27 godina. Ako se u račun uzme samo drvna masa nakon prorede ili ta masa s odgovarajućom proredom u deceniju tada navedena zrelost nastupa u starosti oko 110 godina. Kako se vidi ova zrelost dolazi u vilo visokoj starosti sasto´jina poljskog jasena, jer se radi o trupcima jakih dimenzija i visoke kvalitete. Držimo osim toga da je uzrok takvoj situaciji i dosadašnji način gospodarenja odnosno njegovanja i proređivanja u satojinama poljskog jasena, koji bazira na visokim umjerenim proredama, a koje poljskom jasenu ne odgovaraju. Smatramo, da u sastojinama poljskog jasena treba početi u narajnijoj mladosti s jačim čišćenjem, (prorezivanjem). Kad nastupi vrijeme za proredu tada treba primijeniti visoke jake prorede. Turnus proreda neka iznosi u mladim sastojinama 5, a u starijim sastojinama 10 godina. Takvim postupkom razvit će poljski jasen jake krošnje te će se postići: 1. da će se ubrzati debljinski rast, odnosno pojačati debljinski prirast, pa će se u kraće vrijeme proizvesti jače debljine stabala ili sortimenata; 2. debljinski prirast održavat će se na povoljnoj visini, te će se proizvoditi kvalitetna jasenovina s obzirom na širinu godova i s obzirom na osržavanje. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 29 <-- 29 --> PDF |
3. ZAKLJUČAK Na temelju sadanjeg stanja, koje postoji u sastojinama poljskog jasena i provedenih istraživanja došli smo do ovih zaključaka. Masa krupnog drva sastojine poljskog jasena na I bonitetu u starosti od 100 godina iznosi zajedno s proredom 465 rnVha, a sveukupno proizvedena masa krupnog drva 641 m´Vha. Na II bonitetu je masa krupnog drva sastojine u starosti od 100 godina zajedno s proredom 356 m´Vha, a ukupna proizvodnja iznosi 494 m´Vha. Ukupno proizvedena masa krupnog drva poljskog jasena je na I bonitetnom razredu u starosti od 100 godina veća za 11%, a na II bonitetnom razredu za 19% od mase krupnog drva običnog jasena. Tečajni godišnji prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva poljskog jasena je na I i II bonitetnom razredu u mladosti visok i kulminira rano. Između 30 i 40 godine na I bonitetu iznosi prema našim istraživanjima 11,8 m´Vha, a na II bonitetu 9,2 m´Vha. S većom starošću neprekidno pada, te je u starosti između 90 i 100 godine na I bonitetu 4,7 m´Vha a na II bonitetu 4,0 m:ha. Prosječni godišnji dobni prirast ukupno proizvedene mase krupnog drva kulminira na I bonitetu u 59 godini s iznosom od 7,2 m´Vha, a na II bonitetu u 61 godini s 5,4 nr´/ha. S tim starostima definirana je zrelost proizvodnje najveće mase krupnog drva ili apsolutna zrelost u sastojinama poljskog jasena. Masa ukupno proizvedenog (nakon sječe i izrade bez kore) tehničkog drva sastojine poljskog jasena iznosi na I bonitetu u 100 godini 474 mVha, a na II bonitetu 352 nrVha. Masa tehničkog drva zajedno s proredom u 100 godini je na I bonitetu 350 m3/ha, a na II bonitetu 261 m3/ha. Tečajni godišnji prirast ukupne mase tehničkog drva kulminira na I i II bonitetnom razredu između 40 i 50 godine. Ta kulminacija nastupa kasnije nego kod mase krupnog drva. Zrelost proizvodnje najveće mase tehničkog drva nastupa na I bonitetu u starosti sastojina od 63 godine, a na II bonitetu u starosti od 70 godina, kada kulminira i prosječni godišnji dobni prirast ukupne mase tehničkog drva. Zrelost proizvodnje najveće ukupne mase trupaca za furnir, klađarke i pilanskih trupaca I klase nastupa na I bonitetnom razredu u visokoj starosti od 127 godina. Ako se ta zrelost utvrdi samo na bazi drvne mase sastojina nakon prorede, tada ta zrelost dolazi oko 110 godine. Uzrok tako kasnom nastupu te zrelosti treba tražiti u jačim dimenzijama tih trupaca i u visokoj kvaliteti kao i u dosadanjem načinu gospodarenja (njegovanju i proređivanju) koje poljskom jasenu ne odgovara. Na terenskim radovima kao i radovima u Zavodu sudjelovali su: asist. U. Golubović, A. Stemberga, S Sečić, K. Savić i B Vidaković, dipl. inženjeri šumarstva. Zahvaljujem irn se za savjesno provedeni rad. LITERATURA 1. B e n i ć, R.: Istraživanja o učešću i nekim fizičkim svojstvima bijelih srži poljskog jasena, Glasnik za šumske pokuse, knjiga 12, Zagreb, 1956. 2. Bruce-Schumacher: Forest Mensuration, London, 1942. 3. G1 av a č, M.: Osnovno fitocenološko raščlanjenje nizinskih šuma u Posavini, Šumarski list, Zagreb, 1962. 4. Klcpac . D.: Rast i prirast šumskih vrsta drveća i sastojina, Zagreb, 1963. 5. Plavšić , M.: Tabele drvnih masa za poljski jasen (Fraxinus angustifolia Vahl), Šumarski list, 1954. 6. Plavšić , M.: Debljinski rast i prirast poljskog jasena (Fraxinus angustifolia Vahl), Šumarski list, 1956. 27 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 30 <-- 30 --> PDF |
7. Plavsi c M., Die schalblättrige Esche (Fraxinus angustifolia Vahl) u. ihr Stärkenzuwachs, Papers, Volume 3, Inter. Union of Forest Research Organisations, London, 1958. 8. Plavsic , M.: Prilog istraživanjima u čistim i mješovitim sastojinama poljskog jasena, Glasnik za šumske pokuse, knjiga 14, Zagreb, 1960. 9. P1 a v š i ć, M.: Holzmasse und Zuwachs der spitzblättrigen Esche (Fraxinus angustifolia Vahl) in Reinbeständen, str. 8. Wien, 1961., XIII Kongres IUFRH. 10. Plavšić , M.: Istraživanje postotnog odnosa sortimenata kod poljskog jasena, Zagreb, 1961, str. 21 (u štampi Glasnik za šumske pokuse). 11. Plavšić , M.: Istraživanje sadanje najpovolnije sječive zrelosti u sastojinama poljskog jasena, Zagreb, 1964 (rukopis, Savezni fond za naučni rad). 12. Plavšić, M.. Kl ep a c, D., Racj.ošević, J.: Uređajni elaborat za gospodarsku jedinicu »Josip Kozarac«. 13. Schaeffer , L.: Principes d´cstimation forestiere, Nancy, 1949. 14. Wimmenauer , K.: Wachstum und Ertrag der Esche, Allg. Forst.- u. Jagdztg., 1919. 15. Sekcija za uređivanje šuma Kombinata »Spačva« — Uređajni elaborati gospodarskih jedinica. HOLZMASSE, ZUWACHS UND HIEBSREIFE DES HÖCHSTEN MASSENERTRAGS DER BESTÄNDE DER SPITZBLÄTTRIGEN ZUSAMMENFASSUNG ESCHE Z-inaiimsenfassiins In dieser Abhandlung wurden erörtert die Untersuchungen über die Masse, den Zuwachs und das Haubarkeitsalter des grössten Massenertrags in Beständen der spitzblättrigen Esche (Fraxinus angustifolia Vahl), welche allein auf den Gebieten der SR Kroatien und Vojvodina eine Fläche von etwa 54.280 ha einnehmen. Die Untersuchungen wurden in den längs des Sava-Flusses liegenden Auenwäldern auf einer Gesamtfläche von rund 2.144 ha durchgeführt. Die Gesamtzahl der Veisuchsflächen (Bestände) betrug 138. Auf Grund des gegenwärtigen Zustandes der Bestände der spitzblättrigen Esche, in welchen die massige Hoehdurchforstung ausgeübt wurde, sowie auf Grund der durchgeführten Untersuchungen, kam man zu den folgenden Ergebnissen: Auf der I. Standortsklasse in 100 jährigen Bestand beträgt die Derbholzmasse samt Durchforstungsertrag 465 Vfm´/ha und die Gesamtmassenleistung 641 Vfm Derbholz/ha. Auf der II. Standortsklasse in lOOjährigem Bestand beträgt die Derbholzmasse samt Durchforstungsmasse 356 Vfmha, und die Gesamtmassenleistung 494 Vfm Derbholz´ha. Die Gesamterträge and Derbholzmasse bei spitzblättriger Esche auf der I. Standortsklasse im Alter von 100 Jahren sind demzufolge um 11%, und auf der II. Standortsklasse um 19l:Vo grösser als die Gesamtmassenleistung der gemeinen Esche (Fraxinus excelsior L.), welche vom Wimmenauer ermittelt wurde. Der laufend jährliche Zuwachs der Gesamtderbholzmasse der spitzblättrigen Esche auf der I. und II. Standortsklasse ist im Jugendalter hoch und kulminier früh. Zwischen 30 und 40 Jahren beträgt er nach unseren Untersuchungen auf der I. Standortsklasse 11,8 Vfm/ha, und auf der IL Standordtsklasse 9,2 Vfm ha. Mit steigendem Alter sinkt dieser Zuwachs immer mehr, so dass er zwischen 90 und 100 Jahren auf der I. Standortsklasse 4,7 Vfm Derbholz ha, beträgt und auf der II Standortsklasse 4,0 Vfm Derbholz ha. Der durchschnittlich jährliche Zuwachs der Gesamtderbholzmasse erreicht seinen Höhenpunkt auf der I. Standortsklasse im 59 Jahr mit einem Betrag von 7,2 Vfm´ha, und auf der IL Standortsklasse im 61. Jahr mit 5,4 Vfm´ha. Mit diesen Altersstufen wird das Haubarkeitsalter der grössten Massenleistung oder das absolute Haubarskeitsalter in Waldbeständen der spit.zblättrigen Esche definiert. Die Gesamtmasse des erzeugten technischen Holzes (nach der Fällung und Aufarbeitung ohne Rinde) beträgt auf der I. Standortsklasse irn 100jährigen Bestand 474 Efm o. R.-/ha, und auf der IL Standortsklasse 352 Efm o. R./ha. Der Massenertrag an technischem Holz samt Durchforstungsertrag auf der I. Standortsklasse bis zum 1 »Vorrats-Festmeter. 2 »Ernte-Festmeter« ohne Rinde. 28 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1965 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Alter von 100 Jahren beträgt 350 Efm o. R./ha, und auf der II. Standortsklasse 261 Vfm o. R./ha. Der laufend jährliche Zuwachs der Gesamtmasse des technischen Holzes kulminiert auf der I. und II. Standortsklasse im Alter zwischen 40 und 50 Jahren. Diese Kulmination tritt später als bei der Derbholzmasse auf. Das Haubbarkeitsalter des höchsten Ertrags an technischem Holz tritt auf der I. Standortsklassc im Alter des Bestandes von 63 Jahren, und auf der II. Standortsklasse im Alter von 70 Jahren auf, zu welcher Zeit auch der durchschnittlich jährliche Zuwachs der Gesamtmasse des technischen Holzes kulminiert. Das Haubarkeitsaltcr der grössten Erträge an Wertstammholz für Furniere, Boules und Sägeklölze (Güteklasse I.) tritt in hohen Bestandsalter von 127 Jahren auf. Wenn dieses Haubarkeitsaltcr nur und Grund der nach erfolgter Durchforstung verbleibenden Bestandsmasse festgelegt wird, dann tritt diese Hiebsreife im Alter von ungefähr 110 Jahren auf. Die Ursache eines so späten Auftretens dieses Haubarkeitsalters ist in den stärkeren Dimensionen der genanten Holzblöcke, in ihrer hohen Qualität, sowie in der bisherigen Bestandsbchandlung durch massige Hochdurchforstung, welche der spitzblättrigen Esche nicht entspricht, zu suchen. |