DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 50 <-- 50 --> PDF |
Metodom postupne konverzije bile bi obuhvaćene kvalitetno bolje niske šume koje bi se negovale do doba plodonošenja, a zatim osemenjavanjem prirodno obnovile. Metodom direktne konverzije bile bi obuhvaćene kvalitetno slabije, prvenstveno niske šume nizinske bukve. Na osnovu napred iznetog gledišta, počev od 1960. godine pristupa se oglednim konverzijskim radovima i posle 3—4 godine rada, dolazimo do zaključka da se napred izneta koncepcija mora u nekoliko korigirati. Naime, kvalitetni sastav naših niskih šuma je takav da se sa najviše 30% od ukupne površine pod niskim šumama, može računati na postupnu konverziju. S obzirom na prednje, izvesno je da za jedan relativno kratak vremenski period nebi mogli obuhvatiti sve niske šume konverzijskim radovima, a posebno više od 2/3 metodom direktne konverzije. Ovo praktično znači da bi jedan deo površina niskih šuma došao u obzir za direktnu konverziju u 50. ili 60. godini starosti. Pripremna seča za masovno unošenje. Foto: M. Cvijović Prolongiranje početka konverzije, s obzirom na prosečnu starost i kvalitetni sastav, bar u našim uslovima, nema, kako ekonomske, tako ni biološke opravdanosti iz sledećih razloga: 1) Veći deo niskih šuma koje treba izdvojiti za rad metodom direktne konverzije nemogu dostići veću starost, jer stabla izdanačkog porekla, naročito bukve sa visokih panjeva, pri osnovi su natrula te treba očekivati relativno brzo sušenje od vrha. 2) Kod ove kategorije niskih šuma nemože se računati na kvalitetni prirast posle kulminacije prosečno godišnjeg prirasta mase. S obzirom na prednje, dolazimo do zaključka da ekonomske niske šume u pogledu tretmana treba svrstati u tri a ne dve kategorije. |