DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 51 <-- 51 --> PDF |
U treću kategoriju bi došle niske šume hrasta i hrasta i cera kod kojih se, s obzirom na razloge pod tačkom 1 i 2, nemeže prolongirati početak konverzije. U ovim sastojinama treba izvršiti regeneraciju čistom sečom u doba kulminacije prosečnog prirasta mase. U okviru razmatranja problema gazdovanja u postojećim ekonomskim niskim šumama-panjačama, i stvaranja okvirne koncepcije za gazdovanje, neophodno je potrebno razmotriti neke momente, uzimajući u obzir kako biološke, tako i ekonomske činioce. Po našem mišljenju treba razmotriti sledeće momente: 1) Površinu (veličinu) kao osnovnu jedinicu za postavljanje neposrednog cilja gazdovanja. 2) Kriterij um po kome bi se postavljali neposredni ciljevi gazdovanja, odnosno, odlučivalo da li konkretna površina dolazi u obzir za konverziju ili regeneraciju. 3) Najcelishodniji način i metod konverzije, s obzirom na konkretne uslove. U daljem izlaganju iznosimo naše mišljenje o napred iznetim pitanjima, ad 1) Kao osnovnu jedinicu za postavljanje neposrednog cilja gazdovanja te za određivanje načina i metoda konverzije ili provođenje regeneracije, smatramo da treba usvojiti kao minimum površinu od 5,00 ha, ukoliko se radi o većoj cehni — kompleksu niskih šuma. Ukoliko su u pitanju manje površine niskih šuma unutar visokih šuma, ili se radi o »enklavama« unutar privatnog poseda, onda minimum u pogledu površine netreba postavljati. Smatramo da će ovako postavljen kriterijum u pogledu površine kao osnovne jedinice za gazdovanje odgovarati našim uslovima, s obzirom na stepen intenzivnosti gazdovanja, ekonomsku vrednost niskih šuma i relativno malu heterogenost u pogledu ekoloških uslova. ad 2) U kriterijum po kome bi se odlučivalo da li konkretna sastojina dolazi u obzir ili ne, treba svrstati: ekološke uslove staništa, vrednost produkcije drvne mase i cilj gazdovanja. Ova tri momenta čine celinu i u međusobnoj su zavisnosti, te pravilnim sagledavanjem ove celine, pruža se mogućnost za formiranje objektivnog i ekonomsko- biološki opravdanog kriterijuma. U ekološkom pogledu najpovoljnije stanište za proširivanje areala četinara, odnosno, za poboljšanje proizvodnosti niskih šuma, na našem području su, staništa niskih šuma nizinske bukve. Produkcija kvaliteta u ovim šumama je ispod potencijalnih mogućnosti staništa. One nemogu računati na postupnu konverziju. Regeneraciju čistom sečom treba isključiti jer bukva, pored ostalog, vrlo brzo gubi izbojnu snagu. Ovaj momenat treba upravo iskoristiti kao povoljnu okolnost za direktnu konverziju. Kod ove kategorije niskih šuma cilj gazdovanja je jasan, unošenje četinara, odnosno direktna konverzija, jer je proizvodnost, kako po količini, tako i kvalitetu, ispod potencijalnih mogućnosti staništa. Daleko je teže odlučivati o neposrednom cilju gazdovanja, ako su u pitanju niske šume hrasta i hrasta i cera. Kod ove kategorije niskih šuma opšti — krajnji cilj gazdovanja, bar za naše područje je jasno izdiferenciran: prelaz na viši oblik gazdovanja. Konverzija se može provoditi kako metodom postupne, tako i direktne konverzije. S obzirom na znatnu zastupljenost niskih šurna nizinske bukve, kojima, kako smo rekli dajemo prioritet u pogledu direktne konverzije, mišljenja smo |